Gost prolećnog izdanja emisije "Mućni glavom" usred rane, oktobarske jeseni (19. 10. 2013.) bio je novinar, producent i režiser Boško Savković, jedan od osnivača građanskog pokreta NIB - Nekompromitovani intelektualci Beograda.

LINK

Boško je stigao u studio Beograda 202 pravo iz Kana,

Četvrtak – jutro - 15. 07. 2010.

Danas je umro Mikrob. Mozda juče, ne znam, sve vesti putuju računarom. Pre 15 dana videh Rackovića, sav u spidu, pozdravismo se. Kaže, startovao ga neki moj ortak sa tekme, plava kosa, sav izboden od tuča, i setim se – Urbani. Nisam ga video 100 godina. Upitah DŽonija šta mu radi žena, kaže 
- Filozofira!
I kao i uvek, pitao je za zdravlje moje majke. Uvek se gotivio sa njom. Gotivila i ona njega, volela što je ekcentrik i izgubljena duša.

 

Bilo je toliko dosadno da je jedina stvar koja joj je padala na

pamet bila da odleti što dalje odavde. Van granica grada.

Možda i države.

Prozujala je po sobi u potrazi za pasošem, kada ga je

konačno našla, zabašurenog iza porušenih knjiga, ustanovila

je ne validnost dokumenta. Važeći datum istekao je pre

nekoliko meseci. Pokupila je preostalih par hiljada dinara,

sumu koja je stajala naznačena na sajtu ministarstva

unutrašnjih poslova, i izašla na ulicu.

Krajem avgusta ove godine pisao sam o Savskom amfiteatru ponavljajući tekst od pre četiri godine na istu temu .... ali tema zaista nema kraja i svako malo eto novog iznenađenja ...

Savski amfiteatar, oduvek se tako nazivao teren između Save i Savske ulice i od Sajma do železničkog mosta ili tu već negde, opet je tema. Negde u leto ove godine beše neki dogovor tadanjeg gradonačelnika i podpredsednika vlade oko zajedničke akcije da se ti hektari pod železničkim šinama urede i privedu gradu i bilo je govora da se načini neka zajednička komisija ili tako nešto i da započne diskusija. A onda, iznenada, pre neki dan u novinama se pojavio, izložen javnosti na uvid,  gotov projekat za taj prostor prikazan putem 3D modela i  nazvan  je „Beograd na vodi“  a koji prezentira kako je napisano Srđan Rupar, budući direktor preduzeća „Beograd na vodi“ i vođa tima od 20 neimenovanih stručnjaka koji već godinu dana rade na tome. Verovatno u skladu sa idejom i po nalogu podpredsednika vlade  koji je to i u kampanji proteklih izbora nudio publikumu kao svoj budući doprinos Brogradu i šire. 

Paviljoni su najstariji i, na žalost, najzapušteniji deo Novog Beograda. Pedesetak paviljona izgrađenih tokom pedesetih godina XX veka danas podsećaju na kolektivnu ruinu, donekle ublaženu, tj. prikrivenu bujnim zelenilom stabala - vršnjaka simbola udarničke izgradnje Novog Beograda od 11. aprila 1948.

Oronule fasade, otpadajuće ograde terasa, krovovi koji prokišnjavaju... samo su otužan inventar višedecenijskog propadanja.

 

 pretumbam sve stvari,

spopadnem ormane i credence,

opljačkam ostave i usput pojedem bombone,

isprevrćem džepove

a novčanika nigde.

 

o, Bože, kažem

o, Bože, uzmi me!

U Novom Sadu u samo tri poslednja dana dogodilo se sledeće:
- policajac „privatno" zaposlen kao obezbeđenje u jednom lokalu ubio je drugog policajca, takođe „privatno" zaposlenog na poslovima obezbeđenja u istom tom lokalu
- u kontejneru pronađena je mrtvorođena beba uvijena u najlon kesu
- šesnaestogodišnji dečak verbalno je napadnut a potom i pretučen u gradskom prevozu samo zato što je mađarske nacionalnosti
- u najužem gradskom jezgru srušila se zgrada koja se nalazi pod zaštitom države i umalo pobila prolaznike

Ovdašnji „mediji" ove događaje po običaju iskoristili su da brže-bolje pod odrednicama „skandalozno, strašno, užasno, i tsl." pokušaju da povećaju vlastitie tiraže. Opozicija je, očekivano, optužila vlast kao krivu/odgovornu za sve navedeno. Vlast, s druge strane, konstatovala da je neposredan uzrok navednog upravo u dojučerašnjoj neodgovornoj vladavini današnje opozicije... i tome slično... i tako dalje... i tako u beskraj...

LINK

 

Urbanistički plan ima zadatak da unapredi prostor i učini ga boljim za život građana. Zato je institucija javnog uvida, participacija građana i mogućnost primedbovanja na viđeno delo urbanističara demokratski čin. Uređenje urbanog prostora bez toga nije validno, priznaje i država. Postoji niz pravila i propisa koji regulišu proceduru izrade plana gde je posebno istaknuta uloga građana kao budućih korisnika prostora kojim se plan bavi. Naime, bez njihovog uvida u plan nije moguće da bude usvojen.  

To zaista dobro zvuči ali ipak, vlast celu stvar svodi zaista samo na uvid, marginalizuje participaciju građana u toj proceduri. Razlog? Da bi sebi (vlasti) pribavila i proširila ingerencije i uticaj i moć i da bi zaštitila svoj interes ali i moguće učešće u rabotama sa raznim investitorima a sve to mogu građani da poremete svojim aktivnim učešćem. To je postala konstanta koja traje bez obzira na sve  promene koje behu od onog rata zvanog Drugi svetski.

Bila je na televiziji najava knjige koju je ova žena napisala  o sebi i svom radu. Knjigu ću naravno kupiti, kao nastojanje da pomognem kvalitetnom stvaralaštvu. O nekoliko emocija sam razmišljao tokom jučerašnje emisije. Prva i prevashodna je da je ova žena samo čudom još uvek živa, da je to sa čim se ona sukobljava svojim novinarskim radom zapravo sukob sa najrogobatnijim licem ove zemlje, sa tim monstrumom-ubicom koji živi iza maske ove zemlje već više od 7 decenija.