Srbija troši 250 evra po glavi stanovnika na zdravstvo, dok Engleska troši 3500 funti, a Amerika čak 7000 dolara. Kad gledate samo brojke pomislićete da SAD ima najbolji a Srbija najgori sistem zdravstvene zaštite. Pa, nije to baš tako jer nije sve u parama. Holandija troši manje od Nemačke po glavi stanovnika na zdravstvo pa ipak ima bolji sistem zdravstvene zaštite prema istraživanju koje je sprovela institucija Evro-zdravstvo.

No, novac jeste važan i ima ih koji tvrde da je srpski zdravstveni sistem pristojan za zemlju sa takvim društvenim dohotkom ali da nije onako dobar kakav je bio u Jugoslaviji. Međutim, u ovom momentu zemlja teško može povećati iznos koji izdvaja za zdravstvo. Tih 260 evra po glavi stanovnika iznosi čak 11 odsto društvenog dohotka što Srbija jedva da može da izdrži.

1.
Čim sam prvi put pomenula da ću na Tajvan, javio mi se Fejsbuk prijatelj Vlada Kolaj, koji tamo ima prijatelja. Predstavio mi ga je kao prebogatog šezdesetogodišnjaka, sa dva braka iza sebe i četvoro dece, te ocem od skoro sto godina, o kome se brine, a saznala sam i da je vlasnik dva sprata u zgradi u centru Taojina, u koji dolecem.

Ime mu je Dzordz Jang, a u prepisci koju smo zapoceli, pokazao se kao vrlo sazet i praktican sagovornik. Pitao me je sta mi treba, rekao da će me docekati na aerodromu, ponudio mi smestaj, pozvao me da sa njegovom porodicom docekam Kinesku

TRULO LIŠĆE U PARKU

Pred kraj prošle, 2009. godine uputio sam KOMUNALNOJ INSPEKCIJI opštine Novi Beograd prijavu sledeće sadržine:

Poštovani,
 
kao i prošle, 2008. godine, i ove godine JKP Gradsko Zelenilo nije

Zamislite ovako: sedite u svom dvorištu, pijete kafu i ćaskate sa komšijama i onda toliko jeziv smrad koji se širi naseljem - po ko zna koji put za više od deceniju - učini da se pokupite unutra, zatvorite prozore i zaboravite da imate dvorište jer ionako ne možete da ga koristite.
Da, bilo bi to ok da je samo jednom. Desi se. No, kada je smrad višegodišnji, čak višedecenijski i gotovo svakodnevan, onda uradite ono što su uradili ljudi iz jednog zrenjaninskog naselja, njih nekolicina: ustanete od stola, uzmete svoje smeće iz kante i odete da ga ‘itnete preko ograde kafilerije. Vi nama vaše, mi vama naše.

Репортер: Сви грађани здушно подржавају акцију чишћења Србије. Да ли бисте нам могли рећи који су досадашњи успеси на том плану?

Одговор: Почистили смо буџет!

Репортер: Неке ситне душе замерају да акција чишћења можда није морала да почне баш одатле.

Одговор: Завидници не признају никакве успехе. Чак ни тако очигледне.

Sećate li se kad je onomad statistička baza Svetske zdravstvene organizacije objavila podatak da je tokom 2007. godine u Srbiji umrlo 0 žena na porođaju, a ja prostim googlovanjem samo u novinama našla 3 žene?

Sinoć ponovo odem na vebsajt baze podataka SZO i uvidim da je podatak ispravljen. Sada MMR (Maternal Mortality Ratio - broj umrlih žena na 100.000 živorođene dece) za 2007. godinu iznosi 7,34. To znači da je tokom 2007. godine u Srbiji 5 žena umrlo na porođaju. Dakle, naše nadležne službe su se presabrale, i poslale SZO-u ispravljen podatak. Bar za 2007. godinu. Za 2004. godinu još uvek stoji netačan podatak. Valjda će se i to ispraviti?

Što se tiče 2008. godine, MMR iznosi 14,48 što znači da je umrlo 10 žena na porođaju.

Neeeeeeee! Neću pisati o nesumnjivim i opće poznatim prirodnim lepotama, šumama i gorama, brdima i planinčinama, gromadnim i ostalim, rekama, potocima i potočićima, jezerima, pećinama, vodopadima i slapovima, klisurama i kanjonima, cvetnim medonosnim livadama i pašnjacima, ne neću o njima pisati. Učlanite se u planinarska društva ili idite sami, obilazite, obiđite najpre najbližu, na dohvat ruke, okolnu prirodu.

Ja ću pisati, već pišem, o PRIRODNIM LEPOTAMA kojima kipi zemlja Srbija! Pišem o LEPOTI devojčuraka, devojaka, zrelih  žena, o PRIRODNOJ LEPOTI koju ceo svet đuture, nema po kvadratnom metru tla!

Na svom prethodnom blogu - Rastočenost trenutka - miloradkakmar je pomenuo (i) migrenu. Nekoliko blogera je reagovalo na ovo, a ja sam odlučio da sa zainteresovanima podelim neka svoja saznanja, bez obzira što su takve teme netipične za Blog B92 - možda nekome bude korisno. Biće to vrlo štur tekst, pošto nemam strpljenja da sve to pakujem u nekakvu literarnu formu, a moglo bi... Eh, sad, paz' da neću i migreni da posvećujem rudimente svoje literarne sklonosti!

Iz opravdanih razloga ovaj tekst neće biti dugačak. Više kao jedna zabeleška dok mi je utisak o svemu još svež. Došli smo kući. Porodilište je ostalo za nama ...

Sestrin glas uveo nas je u vanredno stanje:

Dodji odmah!

Imali smo mnogo sreće i malo prilika sa ovakvim problemima. Malo iskustva. Ali i zavidno malo straha. Tog trenutka kada je problem zazvonio.