Izgleda da već ima tome decenija i kusur godina kako je naš ugledni pisac David Albahari u saradnji sa prijateljima priredio drugo izdanje knjige istovjetnog naslova (Gramatik, Beograd, 2004). Zakašnjeli ali dobri (bolje ikad nego nikad!) vjetar slučajnosti juče ju je nanio i u moj vidokrug te sam je, odmarajući od kojekakvih trica i fajlova, odlučno tjerajući egzistencijalne mušice sa mentalne trpeze, jutros na gradskom trgu pročitao gotovo u dahu, markirajući izabrane priče i ispijajući poduže kafe produžene s mlijekom i svježinom ranog jutra u bašti jedne lokalne kafeterije.

Bio jednom jedan čovek koji možda uopšte nije postojao. Pitanje njegovog postojanja je opravdano jer taj čovek, o kome je ovde reč, nikada ništa nije preduzimao. Eto, jednom su ga čak zatekli kako sedi na klupi držeći hleb u ruci, misleći se da li da nahrani golubove koji su nervozno šetali tik uz njegove noge. Video je on, u svojoj mašti, kako desnom rukom drobi sredinu iz kriške hleba i kako baca te mrvice golubovima. I video je onog goluba sa dve štrafte na krilima, kako prvi stiže baš tamo gde je najviše mrvica palo. Video je i sebe, zapažajući kako pokreti bacanja mrvica i nisu baš nešto graciozni. I korigovao ih je. „Pa lepše je ovako“, mislio je. Ali nije to uradio.

Citat koji sledi naveden je prema ruskom vojnom časopisu, Vojna misao, broj 1, za godinu 2001. str. 53-57. 

U citatu se tvrdi da je njegov autor 1945. godine bio Alen Foster Dals (brat tadašnjeg državnog sekretara SAD, Džona Fostera Dalsa), osnivač i direktor CIA. Prema tvrdnjama autora, pokretači hladnog rata su glavni udar usmerili na ljudsku svest: 

E, pa, evo me u knjižari Delfi, SKC. Medenjaci su tu. Kućica medena TakoDŽe. Mikele sedi s desne mi ruke. Ane još uvek nema, al samo što nije. Svi ostali ste u očekivanju, da se tako pesnički izrazim.

Moja nova knjiga je konačno napolju, lepa je k'o lutka, miriše k'o duša i sjakti :) I sad su već počeli učesnici da dolaze, tako da...trudićemo se da se javljamo za sve one koji neće doći...

Kutija sa medenjacima je već otvorena... 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 Zdzislaw Beksinski

 

- UMRIJEĆU! – dreknu  Damir iznenada, prenuvši iz kolektivne letargije kompletnu ekipu za šankom. Zadimljena tišina, što se domaloprije omamljeno lelujala nad glavama nas nekoliko standardnih  blejača u klubu HN pozorišta, biješe nepovratno raspršena.

 ok, Žone, evo ga!

 

Ovaj naslov predstavlja  parfrazu rečenice Cijela Moskva voli Harmsa iz priče Moć Gubilišta (1997) Viktora Jerofejeva

  Moja knjiga ima ime. Konačno. Srećni dobitnik sam – ja. Uostalom gde se videli tender u kom se bog prvo ne pobrine za svoju bradu. Ali, da ne bi bilo dibidus nefer, otvaram glasanje za jednu od dve utešne nagrade. Za onu prvu sam se već odlučila, takođe u skladu sa tradicionalnim tenderskim subjektivizmom.

 

ТАЈМ-АУТ ЗА НИН-ОВУ НАГРАДУ

Понавља се прошла година

Неколико писаца, потписника прошлогодишњег бојкота Нинове награде, одлучило је да и ове године не дозволи да њихове романе вреднује исти жири, пренео је Телеграф.рс.

 What could be more natural for a species that has exterminated its animal kin than to look into a mirror and find that it is not alone?

Napomena: romanticni neka ne citaju ovaj tekst, a ostali neka ne previde da se radi o politickoj filozofiji, a ne o licnom ubedjenju autora bloga, tj. mene.

Kad bi vam ponudili da se opredelite izmedju darvinistickog i religijskog pogleda na nastanak ljudske, koji biste odabrali? Da li bi ikad pomislili da opredeljenje za Darvina osporava postojanje humanizma?