Pošto su se pre desetak dana potukli lekar i pacijent, a još se ne zna ko je prvi i kako počeo, pre neki dan nova drama - po lekarskim izvorima, pretučena je doktorka koja je, navodno, odbila da pomogne bolesnom dvogodišnjem detetu (dete ima tumor na mozgu), a optužena majka izjavljuje da se doktorka saplela o njenu nogu(!?). Bilo je raznih sličnih slučajeva i ranije i uvek bi se lekari oglasili tražeći status službenih lica. Ima opravdanja za zahtev, ali čini se da su razlozi protiv mnogo brojniji:

1. zato što se mnogi lekari NE ponašaju u skladu sa strukom i etikom (što,

Kad  god je se setim, a što sam stariji sve češće je se sećam, prvo čujem njen glas. Ponekad tih, češće zvonak, ali uvek lep, jasan i uverljiv. Čujem je kako govori, a kad me sećanja preplave, pojavi se i ona lično, baš onakva kakva je uvek bila - obućena po poslednjoj modi, napadno našminkana, mlada, lepa i zanosna.

Dok je govorila grudi su joj se podizale i spuštale prateći  frekvenciju njenog uzbudljivog glasa.  U trenucima zanosa ponekad bi joj se dugmad na crvenoj bluzi otkopčala, a pred našim očima zabelasale bi se skrivene grudi. Slabiji đaci bi bezobrazno piljili, ja ne.  Ja sam predano slušao šta nam govori. Sve sam pažljivo slušao i sve joj verovao.

Шта год да тражите не заслужујете.

Чим год да мислите да се бавите нисте га достојни.

Где год  да куцате не треба вам се отворити.

Срамите се.

Pre neki dan se moja Princeza, po ko zna koji put, nešto sporečkala sa najboljom joj drugaricom, i onda je, vrlo odlučno, došla sa zahtevom iz naslova.

Znam da će to mnogima zazvučati čudno - hoće dete pošto-poto da se vrati u tamo neku divlju Afriku, ali, ima ona svoje razloge.

No, da se ne pravim ja mnogo pametna - evo spiska zamerki moje Princeze.

1. Tamo sam imala kuću sa dvorištem!

2. Tamo nisam morala da pišem domaće ni da menjam smenu!

3. Tamo nisam razmišljala šta da obučem za školu!

4. Tamo su u školi deca ćutala na času!

5. Tamo su deca pristojnija!

6. Tamo je TV imala zanimljiviji program. Nije bilo glupih političkih emisija i grozne muzike!

7. Tamo me niko nije smarao!

gost autor: Boban Stojanović

Poštovani gospodine Krstiću,

Najpre, smatram da je komentar o nepoznavanju sasvim na mestu. Nažalost, opšta situacija u državi otežava vidljivost gej osoba u našem okruženju.

Kao što znate, nije mi običaj da pišem prečesto blogove - ali još jedna vest mi je privukla pažnju i mislio sam da bi bilo korisno da je podelim sa vama.

Ovi ljudi su celu svoju zemlju (OK, upola manju od Srbije) očistili za 5 sati! Za 10.000 tona otpada trebala im je pre svega vizija, a zatim 40.000 volontera i 500.000€. Evo kako se to radi: