Да ли пратите серије? Које серије набоље волите да гледате? Да ли пратите серију о Џорџу?

Дан после обележавања годишњице ослобођења Београда од окупације у Другом светском рату, а у сусрет стогодишњици Дана примирја у Првом светском рату... Великом рату... (ЛИНК)

7. август 2015. године

О стогодишњици Версајског мира ћемо на Видовдан 2019. 

Bez izvinjenja i poverenja nema ni trajnog pomirenja.

Gospodo, kardinali, vladike, hodže i popovi, uradite i vi kao što uradi Grigorije, uradite gde god hoćete, mesta na žalost ima mnogo, a vreme je da budete ljudi iako ste verski glavari. Političari su se već izvinili, neki još nisu pa ih naterajte. Osim Grigorija, vi to još niste uradili. Učinite to jer imate šansu da trajni mir, verska tolerancija i suživot na ovim prostorima  bude i vaša velika zasluga ili još jedna velika krivica.

Kardinale otidi u Jasenovac i Jadovno,Medački Džep, Gospić u Glinsku crkvu i kaži konačno nešto ljudski, Ceriću otidi u Bratunac, Kravice,Skelane, na Ozren i kaži ono ljudsko, vladike odiđite u Srebrenicu, Kozarac i druga mesta pa izgovorite ono ljudsko. Skupite se svi zajedno obiđite stratišta, pomolite se senima i pokajte se zbog onih koje ster blagosiljali da to urade, a pokajte se i što ste ih blagosiljali.

Ugledajte se na vladiku Grigorija, kažite barem onoliko koliko je on rekao.

 Sudbinu i sticaj okolnosti dele nijanse. Da li je bila sudbina našeg naroda ili sticaj istorijskih okolnosti?

Imam blagi utisak da su godišnjice bacanja atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki, od pada Berlinskog zida na ovamo, zapravo jedini datumi kada se i oni manje zainteresovani za temu nuklearnog raz/na/oružanja sete još uvek itekako postojećih nuklearnih arsenala. Ta smirenost sveCkog javnog mnjenja svih ostalih 363 dana godišnje je veliki kontrast u odnosu na hladnoratovsku histeriju, kada je mogućnost nuklearnog armagedona čučala u nekom uglu svesti svim posleratnim generacijama.

Ono što mene zabezeknjuje je da za tu odjednom nastalu smirenost nema apsolutno nikakvog razloga u realnosti. Naime, dojučerašnji neprijatelji nisu odustali od svojih nuklearnih arsenala. Osim neke razmontirane simbolike oni su još uvek tu, još uvek na 10-tominutnoj pripravnosti.

Ove godine se navršava 835 godina od rodjenja Leonarda Fibonačija (rodjen 1175.) i  760 godina od njegove smrti (1250.), kao što piše u naslovu ovog bloga.  Na pomen ovog imena, mnogi će matematičar pomisliti na Fibonačijev niz, ili Zlatni Presek (Golden Ratio) koji su utkani u lepotu sveta oko nas (pogledati, za početak, moj blog Ala je lep ovaj svet). Medjutim, oni koji nisu baš zastranili sa Age of Aquarius ideologijom, setiće se, takodje, i da je Fibonači prvi čovek koji je uveo arapsku notaciju brojeva u Evropu i time promenio tehnologiju trgovine i računovodstva za uvek. Odatle do Volstrita mali je korak. Ipak, podjimo redom.

 Imam priliku da ustupim ovo mesto blogeru alselone

 Veliki sportski rivaliteti uzdižu popularnost spota i pišu momente istorije koji će se proučavati i obožavati godinama. Odjednom, svi klinci na ulici igraju tenis kao nekada Borg i Mekenro ili danas Đokovic, Nadal i Federer, glume vozače kao što su Prost i Sena, boksaju kao Ali i Frejzer, bacaju loptu kao Bird i Magic, udaraju loptu kao Vanja Grbić i, recimo, Van de Goor i tako dalje. Rivaliteti i rivali guraju sportiste da razvijaju svoje sposobnost do granica koje su bile

Niko nam izgleda još nije uspeo objasniti da je umesto traženja i izmišljanja razlika pored očitih istosti i sličnosti, mnogo korisnije i pametnije da se pod motom “rad je stvorio čoveka” i “čuvajmo drveće- na njima su živeli naši preci” posvetimo radu, ekonomiji i ekologiji.

Koliko god bile velike suprotnosti među ljudima, one su u stvari ipak nešto sporedno. Ono što nas deli je bezgranično sitno u poređenju s onim što nas zbližava. Mnogi su od naroda sa mnogo više razlika i antagonizama stvorili moderne nacije tako što su negovali i podsticali sličnosti a tolerisali razlike. U istoriji svih naroda pojavljivali su se oni koji su upravo na tim malim razlikama raspirivali veliku mržnju i pravili veliki  biznis za uski krug svojih i sebe lično. Za razliku od njih, na prostoru Balkana, a posebno Jugoslavije, kao da su narodi ukleti, izgubili moć  rasuđivanja pa i danas u 21.veku,  umesto da grade mir sa susedima od kojih se skoro ne razlikuju angažuju  naučne, političke i naročito verske potencijale da dokažu što više razlika. Izmišljaju se jezici, govori, običaji, istorije, i ide u banalizaciju da se pokušava kroz genetska istraživanja naći srodnost i zajedničko poreklo čak sa azijskim i afričkim plemenima samo da sa susedima nemaju nikakve veze. Upravo jedno istraživanje genskog porekla i podudarnosti najviše će šokirati one koji su se busali da su “veliki i čisti Hrvati”, “veliki i čisti Srbi”, te da nemaju ništa zajedničko sa primitivnim Srbima odnosno primitivnim Hrvatima. Kako prenosi hrvatski “News” istraživanje koje je započeto 2003., obuhvatilo je 7230 ispitanika širom Hrvatske i cele regije, došlo je do “šokantnog otkrića” jer menja dosadašnje pretpostavke o poreklu hrvatskog naroda ali bogami i Srba i svih ostalih.

Eh, povijest. Ne samo da se ponavlja, nego se ponovi cijelih hiljadu godina kasnije, da te poput bumeranga opizdi u potiljak.

Piše: Boris Dežulović

gedza.73

Šumadija ima sve ppreduslove da postane Narodna Republika Šumadija.
Istorjsko nasleđe je vrlo bogato i dugo. Geografski zaokružena i omeđena.
Ima svoj jezik, svoje institucije ( njih i previše) raznorazne industrrije, poljoprivredu...
Rakiju i slivovicu da ne zaboravimo.
Ima par miliona ljudi koji ne žele da žive sa Beogradom i da ih on izrabljuje.