Gošća

edna moja prijateljica je svratila neki dan na blog i bila je vrlo nezadovoljna. Što mi je odmah i napisala. Čudila se što sam tako dugo neaktivna na blogu, kad je u međuvremenu bilo raznih događanja.

E pa jedan od razloga bila je moja gošća. Moja stara dobra prijateljica iz Frankfurta provela je dve nedelje kod mene. Bilo je lepše družiti se u realnom životu i švrćkati se po gradu, od sedenja za kompjuterom. Koristile smo svo vreme da se ispričamo, kao da nam je poslednje.

Posebno zato što je život doneo neke obrte, a ona u skladu s tim donela odluku da ostaje za stalno u Nemačkoj. Ovde niko neće da ostane. Jadni mi, neverovatno koliko smo posle svega sami i ničiji.

Doći će još samo da proda kuću, a onda... ko zna kad, i ko zna gde?

Vidim da se ovo što se juče dogodilo u Oslu ovde, kanda, nikog ne tiče.

Ne znam za ostale, ali deca koja su poginula na ostrvu (poslednja brojka 84), vršnjaci su moje dece...

Strašno

 

 

EDIT: 25.7.

Trenutna brojka je 86 a još petoro se traži..  

EDIT 2:

U medjuvremenu je objavljeno da nije 86 nego 68! Nažalost, ne osećam se ni malo bolje - i JEDNO ubijeno dete je previše! 

 

 

 

 

 

gost autor: Patrick Condell

prevod: AleXandar Lambros

Priče o jadnim potlačenim muslimanima kao žrtvama islamofobije dovoljne su da vam nateraju suze na oči. Suze smeha, naravno. Od ovog besprimerenog bezobrazluka. Islamofobija nije ništa stvarnija od nacifobije. Postoje vrlo dobri razlozi da se bude svestan obe ove ideologije, a ti razlozi su istovetni. Daleko od toga da su ugnjetavana manjina, dokazi govore u prilog tome da su muslimani izuzetno agresivna manjina a kad su većina brzinski postaju entuzijastični ugnjetavači koje vodi sumanuta iluzija nekakve supremacije pod božanskim pokroviteljstvom, što bi već samo po sebi bilo uvredljivo da u pitanju nije bolesni vic. Jer, iskreno, islam je kompetentan da vlada svetom koliko i Majk Tajson da upravlja NASA-om. 

Današnji tekst o svešteniku Peranoviću je najbolji primer grozne prakse relativizacije zločina, kojima je naš medijski prostor itekako sklon. Matrica je poznata nekako mi glupo da pišem o njoj, kao da nije očigledno.  Spin majstori ništa ne prepuštaju slučaju. Dakle ukoliko je krivac za zločin - patriota, ukoliko je "branio srpstvo" u ovom slučaju sveštenik SPC, i na kraju ukoliko je žrtva neko druge nacionalnosti ili pripadnik nepopularne marginalne grupe odjednom inače normalni mediji kreću da zamagljuju stvar, do mere kada zločin postaje nebitan a sve efemerne stvari oko njega ulaze u fokus.

Od danas su zvanično u Vojsci Srbije uvedeni u činodejsvo popovi, hodže i kapelani.To ne znači da će  sada biti uobičajeno pozdravljanje „Pomaže Bog“, „Hvaljen Isus“ i "Es-Selamu 'Alejkum“, i da ispred stroja starešine i visoki državni i vojni rukovodioci umesto „Gospodo vojnici, podoficiri i oficiri –Zdravo“, umesto „Zdravo“ izgovoriti navedena tri verska pozdrava. Pa naravno da neće. Ovo je samo još jedan marketinski i retrogradan proces u okviru revitije istorije , kakvih je mnogo od 2000.godine.

Duhovna elita.

 

јавља ми се зналац тренутно у посети Jерусалиму и помиње чудо невиђено ( додуше о којем смо и ми путем наше штампа информисани) како је голуб бео приликом чинодејства Освештања од стране  патријарха Теофила на реци Јордан слетео на његово жезло којим се ослањао.

      Šta spaja Milenu Dravić i Kim Katral – čuvenu Samantu Džouns? Nedavno je u jednom intervjuu Milena izjavila da se ne oseća filmskom divom jer, kako kaže, "dive u Srbiji ne postoje". Nerado priča o slavi koju je stekla van granica naše zemlje, još od 1971. godine na konferenciji za novinare na Kanskom festivalu povodom čuvenog filma Dušana Makavejeva

Verovanje u  Boga staro je koliko i čovek. Nije bilo, a ni danas nema čoveka koji se barem jednom u životu nije zapitao: postoji li Bog? Ukoliko neko ili nešto postoji, onda svakako mora postojati i mogućnost njegovog dokazivanja. Kakao dokazati postojanje Boga? Filozofija odgovara: neoborivo, racionalno, svakome jasno! Pojedini teolozi smatraju da je Boga moguće samo načelno spoznati, s druge strane pojedini filozofi tvrde da je božje postojanje načelno i faktički moguće dokazati. Filozofi i teolozi vekovima iznose, prikupljaju i sistematizuju dokaze Njegovog postojanja, ali ni jedan od mnogobrojnih dokaza nauci nije prihvatljiv. Istini za volju mnogi filozofski i teološki dokazi kojima se verovalo u jednom istorijskom periodu, tokom vremena su odbačeni  kao nedovoljni, nepotpuni i netačni i to ne samo od naučnika, već i od  potonjih filozofa i teologa.  Filozofija u svojoj baštini čuva pregršt ingenioznih umova koji su čovečanstvu ponudili svoje argumente kojima pokazuju kako se postojanje Boga može dokazati, ili kako se postojanje Boga ne može dokazati.

Kao minut pred kišu bio je njen život iscrtan jasnim, svežim linijama, čudno obojen, pomalo strašan, ali privlačan. Godišnja doba su se kod nje smenjivala onako kako je njoj odgovaralo, a problemi su se povlačili kao more pred udar cunamija. Još se nikada do sada nije vratilo, a baba njena, vikarka, uvek joj je govorila: „Radi sine šta hoćeš, ako nećeš nikome nauditi i pamti da će ti sve vratiti trostruko". Ako bude po babi, i cunamiju, kada je bude udarilo, neće valjati.

Njeni balkoni mirisali su gradovima u kojima je živela: na reku i lipe u Srbiji, teško, slatko i sveže, na gotičko-renesansno-barokno-otomansko-art nuvo mešavinu Budimpešte, na slatkasti miris Londona u proleće...Na greh su mirisale sve, ali se Ana radovala životu do te mere, da nikako nije mogla da prihvati ideju da će završiti na nekom mestu koje nije terasa.

Mislila je: ako Boga ima, on će znati da je u principu bila dobra i teško je mogla da poveruje da će najebati zato što nije krštena ili ne ide u crkvu.