Ма није уопште проблем сексуална оријентација.

Није проблем ни дедина националност.

Проблем је када су преци били стубови носачи једног времена за које данас мислимо да је остало далеко иза нас..

Ако је остало иза нас... Нисам баш сигуран у то...

(Ovo su podsećanja na vreme kada je realizovano alternativno vođenje kroz postavku Muzeja švedske istorije)

Kad smo već kod svetsko-sistemske priče... sećaš se one prilično impresivne, samokritične nacionalno-istorijske teze u muzeju? O tome kako je Švedska postala ekonomska sila zahvaljujući ratnoprofiterskoj državnoj strategiji u „tri svetska rata“ (gde se za prvi računa Tridesetogodišnji rat)?. Jednostavno se švedska privreda okoristila, omastila o te katastrofe; zahvaljujući geografsko-istorijsko-političkom

Gost autor: shone

Taso

Evo ugosti i mene sa blogom na temu:

Šta blogerska raja misli o ovoj fenomenologiji srpskog školstva u aktuelnom trenutku:

O Debati na temu državni ili privatni fakultet, deo III

Obrazovanje nije naročito popularna tema. Ne privlači puno pažnje, ne donosi veliku dobit, biti učitelj ili nastavnik već odavno nije poštovano zanimanje. Ni političare, one „racionalne”, obrazovanje ne interesuje. Objasnio nam je to bivši ministar prosvete Gašo Knežević u Debati na TV B92 4. jula ove godine: „2% obrazovanje utiče na izbore, egzaktno mereno […] 2% na biračko telo utiče rešenje problema obrazovanja. Da li vi mislite da jedna racionalna politička stranka, bilo koja, da je uopšte interesuje obrazovanje? Mislim da je to tragedija.”

Pa da vidimo kako će pro-četnička vlast izvesti taj salto mortale...

Poziv na monitoring zvanične proslave oslobođenja Beograda

Kulturni centar Rex poziva sve zainteresovane za pitanja odnosa države i društva prema novijoj istoriji, da intenzivno

Vreme nakon Drugog svetskog rata kao vreme „velike sinteze" protivrečnih tendencija epohe će zapravo biti vreme geopolitičke ravnoteže i balansa među svetskim silama, što je konačno rezultiralo politikom detanta (franc. détente - opuštanje) među velikim silama koja je na snazi bila u centralnom delu ovog perioda - od sredine šezdesetih do početka osamdesetih godina 20. veka. Državnici koji će obeležiti ovaj period će više biti skloni pregovaranju nego konfliktima, koristeći same konflikte uglavnom kao sredstvo za jačanje pregovaračke pozicije, a ne kao cilj sam po sebi. Možemo reći da je, nakon pola (dvadesetog) veka u kome su takt događaja određivali neuravnoteženi destruktori poput Vilhelma II i Hitlera, nastupilo vreme u kome će takt određivati uravnoteženi državnici u najboljem maniru bizmarkovske diplomatije.

"Mi smo zemlja lajavih kritizera koji ništa ne bi da rade, 
a kad nekog pohvališ, odmah traže razlog da ga pokopaju.",

saže Bocvena, kako ona to već ume, moje obrazlaganje  zašto se već sedam dana dvoumim da li da pišem blog o nečemu što je za svaku pohvalu.