Vladimiru Milojeviću vraćena licenca, profesoru književnosti i Srpskog jezika. Super, pravda spora ali dostižna.

Sud je u upravnom sporu presudio da Vladimir Milojević nije ugrozio niti maltretirao dete što je bio povod direktorki OŠ "Branislav Nušić"  da

И после свега, и после распада СФРЈ, ратова деведесетих које су Срби све редом изгубили, како нам медији то кажу (не знам само откуд Република Српска; и не знам само откуд Војводина још увек у саставу Србије, као и Врање, Лесковац, Ниш), и после петооктобарске "демократске револуције" и после свих ових марионета које поставља на власт у Србији већ пуних 17 година што САД и Велика Британија, што Немачка, и после иживљавања са денацификацијом Срба кроз медије, образовање и културу, и после "политичке изузетности" и "политичке коректности" и после свих "културих деконтаминација" и после свих просеравања типа "ако вам је добро, онда ништа" и после ућуткивања неистомишљеника, још увек се код бивше браће из покојне СФРЈ јавља зебња од "доминантне Србије".

Па докле, бре, више?

kao što sam pokušavao da nagovestim u nekim ranijim mrežnim unosima, moje mišljenje da je Srbija neslobodna od svog komunističkog, titoističkog nasleđa, i da je to sprečava da se integriše pravilno i lepo, recimo poput jedne Češke ili Slovačke, na Zapad, da očuva svoj slovenski identitet a da opet pametno žongleriše na vetrometini interesa, kao jedna mala zemlja i poklekla ekonomija na putu kojim gaze Supersile. kada mislimo o Zapadu koji nas tlači, treba misliti, pre svega o sistemu koji tlači eksjugoslovenski, udbaški, ulizički kvazikomunistički sistem.

Vreme je praznika i darivanja. I hvala bogu, još uvek, knjige su čest poklon. Moglo bi i češće ali kakva nam je država, dobro je i ovako. I naravno, bar meni nije sve jedno gde ih kupujem.

Radmilo Mulić oduvek je bio neka vrsta revolucionara. Bio je upravnik Doma omladine gde su se održavale prve džez pa potom i rok svirke. To se tada naravno zvala igranka. Danas je tu Spomen galerija Rajka Mamuzića, na uglu Vase Stajića i Mike Antića. Kada smo snimali seriju o istoriji rok end rola u Vojvodini, nekolicina rokerskih prvoboraca su ga posebno sa zahvalnošću spominjali.

No,

урадио сам свој први домаћи

 April 7, 2019 By Ibrahim Abu Ahmad

America’s Golan Proclamation: Risk or Opportunity?

Američko proglašenje Golana: rizik ili šansa? 

 Most of the world considers President Donald Trump’s recent decision to recognize Israel’s sovereignty over the Golan Heights problematic – or worse. All 28 members of the European Union have criticized the move and are refusing to recognize Israel’s authority in the disputed region. But Israelis are applauding the decision. They believe America now understands how critical the Golan Heights is to Israel’s current and future security during Syria’s ongoing civil war.

Većina sveta smatra nedavnu odluku Predsednika Donalda Trampa da prizna Izraelu suverenitet nad Golanskom Visoravni problematičnom - da ne kažemo nešto gore. Svih 28 članica Evropske Unije kritikovale su potez i odbijaju da priznaju Izraelov autoritet u osporenoj oblasti. No Izraelci aplaudiraju odluci. Oni veruju da Amerika sada razume koliko kritična je Golanska Visoravan za trenutnu i buduću bezbednost Izraela tokom trajućeg Sirijinog građanskog rata. 

Sa početkom Prvog svetskog rata De Gol će kao komandir pešadijskog voda od samog početka biti uključen u najžešće bitke, hrabro se u njima držeći, bivajući ranjen već na početku rata. Neko vreme provodi u bolnici, kritički razmišljajući o taktici francuske armije, da bi po povratku na ratište ponovo bio ranjen, ali i dobio prva eksplicitna priznanja za hrabrost u smislu oficirskih preporuka, bivajući ponovo ranjen u velikoj bitci kod Verdena 1916. godine, padajući ovaj put u nemačko zarobljeništvo. U nemačkom zarobljeništvu upoznaje ruskog oficira Mihaila Tuhačevskog (Mikhail Nikolayevich Tukhachevsky), jednog od budućih komandanata ruske Crvene armije, sa kojim razmenjuje ideje o mehanizovanim, brzim, oklopnim jedinicama, za koje su obojica bili uvereni da će rešavati buduće ratove.

Kod mladog biskupa želja za služenjem državi je ipak bila jača od akademskih interesovanja i želje za akademskom karijerom, te se on, po menjanju odnosa moći na dvoru, vraća u službu države, uspešno završavajući posao nivelacije interesa kralja Luja XIII i interesa njegove moćne majke Marije Mediči (Marie de' Medici) što mu donosi kraljevo poverenje, te on uskoro silovito napreduje, kako u državnoj, tako i u crkvenoj hijerarhiji. Kralj ga uskoro nominuje za kardinalsku službu, postavljajući ga istovremeno na mesto svog savetnika, da bi nakon uspešnog služenja kruni u krizi sa hugenotima, postao najpre kraljev ministar, pa potom i njegov „prvi ministar" (1624. godine), odnosno predsednik vlade francuske monarhije. Ovim je Rišelje postao i kardinal i premijer, odnosno sve ono po čemu će kasnije postati poznat, stojeći na razmeđi dvaju svetova, crkvenog i državnog, sintetišući ih u sebi. Tako je rođena legenda i mit o moćnom kardinalu-premijeru koji „državnom razlogu" privodi sve ono što bi potencijalno moglo da bude destruktivno po državu, oličavajući samim svojim ispijenim i oštrim likom, koji se oštroumno smešio sa portreta toga vremena, „državni razlog" čak i samom svojom pojavom.

Tekst na info sajtu najavljuje:

Zarada univerzitetskih profesora ubuduće bi mogla da bude u direktnoj vezi sa prolaznošću studenata i upotrebljivim znanjem koje je predavač preneo na studenta. 

A to ce se procenjivati:

...šta studenti moraju znati na kraju semestra, a i prolaznost na tom predmetu ne sme biti ispod određenog procenta. 

"Od toga zavisi plata, odnosno dok profesor ne obezbedi prihvatljivu prolaznost i ne isporuči toliko potrebnog znanja, novac neće dobiti" ...