Odbojkaši Srbije su osvojili ZLATNU bronzanu medalju na SP u Italiji pobedivši domaćina.

Juče smo više nego nesrećno ostali bez finala koje smo zaslužili (ali i Kubanci su, to je sport) i koje bi bilo najlepši način da se od reprezentativnog dresa oprosti jedna od najvećih legendi ovog sporta - naš kapiten Nikola Grbić.

Ovo je na neki način i priča o njemu, jer je on nezamenjivi deo reprezentacije koja je već deceniju i po u samom svetskom vrhu.

A kako je sve počelo...

Oj, de se toga seti?!

Jes, vala, bilo je i biva i to..

Lepi ti naši običaji, jesu lepi, al neki i baš, onoj, blesavi, al red je red, i svaki običaj ima i zašto se takoj radilo..

Prvo, kad je žena noseća, pa još nije sigurna da jeste, prvo se valjalo da se svako jutro, kad se umiva, u tu vodu za umivanje kapne malo osvećene vodice, od slave il Uskrsa il Božića, šta je već zadnje bilo u kuću. Pa se svako jutro kad se umiva, umije i kaže, "oj, uroci, tam niz potoci, da sam ja sjajna ko u gori

Onaj deo Srbije koji uporno smatra da su ljudska prava neki uvoz iz inostranstva (iako smo još od 1945 bili potpisnici ogromne većine konvencija iz ove oblasti) su ponovo izgubili. Iako Parada nije održana prošle godine, pozitivan efekat je bio ogroman. Slično se ponovilo i ove godine, samo što će Parade definitivno biti i to za nešto više od 2 sata.

Šta

„Mama, da li smo mi siromašne?"
Sedi na krevetu snuždenog lica, gleda u mene sa mešavinom panike, nade i očajanja.
Ja stojim na suprotnom kraju sobe, sred neočekivanog minskog polja koje je isplivalo iz mulja, i liči pomalo na nered njene sobe sa razbacanim stvarima po podu.

Rečnik Matice srpske kaže:

Tràdīcija (ž. lat)
1) a) Usmeno prenošenje istorijskih činjenica, predanje

b) Verovanje, običaji, pravila ponašanja i sl. Koja se prenose sa pokoljenja na pokloljenje.

2) pravn. Sticanje svojine pokretnih stvari predajom stvari iz ruke u ruku.

U Vujaklijinom leksikonu piše:

Tradicija (l. traditio)
predavanje, s kolena na koleno usmeno širenje (priča, pouka; verovanja, običaja i sl.) vest; običaj, navika; prav. predaja

Proverila sam i Oksfordski rečnik engleskog jezika, definicija je slična.

Ali, što se Bocvane, a i većeg dela Afrike tiče, ovim definicijama pod hitno treba dodati još jednu:

Tradicija
Najčešći i najuspešniji, gotovo neopoziv izgovor za sve što ne želite da uradite!

(Npr. Ne mogu to tako da uradim, nije naša tradicija! Mi, po našoj tradiciji, to ne radimo! To ne mogu da jedem jer nije tradicionalno! Iduće nedelje ne dolazim na posao zbog tradicije!...)

Ako mislite da preterujem, slobodno možete da se raspitate kod bilo koga putnika - namernika koji se zadržao u Africi više od dva dana!

SLUČAJEVI ILI TRAGEDIJE MOJIH LJUBAVI (Jelena)

Dobar dan, (eh da je zaista bio dobar dan, gde bi mi samo kraj bio, ovako...!)

 

Ja sam Todorovic! Aleksandar Todorovic! Zapamtite to ime, i to prezime, ali ne zbog mene, nego radi vas - za svaki slucaj.

 

Poslednjih godina su u našim sredinama, pre svega u onim manjim, na videlo isplivale neke veoma zanimljive pojave. Tako se, na primer, među nama, budimpeštanskim Srbima, iskristalisalo nekoliko unikatnih kategorija ljubitelja kulture.
1. grupa: oni koji odlaze samo na kulturne programe koje lično organizuju. Sve ostalo im je je, ahhh, dosadno, a i veliko je pitanje da li je dovoljno

                                                                                                                  Call me Ishmael 

1. Davno je to bilo.

Letopisac beleži da su Rome tada zvali Ciganima, bez pežorativnih konotacija.

U velelepnom Parizu iz tog vremena bio je veoma poznat restoran „Raspućin" (Raspoutine), zbog „slovenske egzotičnosti", ma šta to moglo da znači. A istovremeno, bio je prilično poznat i restoran „Braće Jovanovića", koji su vodila dvojica Roma poreklom iz Srbije. Ne samo da se dobro jelo i pilo u tom restoranu, nego se, naravno, i slušala divna ciganska muzika (La musique tzigane), koja je, poslovično radnim i marljivim Francuzima, dušu razgaljivala uveče, onda kada su hteli da se malo opuste i oslobode dnevnih stresova. Ali i onima dokonima iz visokog društva, koji su, takodje, navraćali.  Primetno su dolazili i Španci, uglavnom lorkijanske duše, najviše zbog dobre muzike, jer oni, koji znaju napamet mnoge stihove iz nezaboravnog „Romancero Gitano", umeju osetiti kako umilno i nežno cvile violine ciganske. 

...na Trgu neka deca nesto pevaju, nebitno puno balona i decijih glasica razdraganih nego kakvih, i ja gledala malo  i videh idu neki sa parolama, na daskama sklepani panoi kojisekoznaprotivcegabuneistrajkuju i onda dosli do Trga i nalevo krug kad su videli decu. Meni to nesto bilo jako lepo...

Prvo da se izvinim svima koji su nestrpljivo čekali nastavak sage zvane „Inkluzija u praksi" - imali smo mesec dana respiratornih infekcija (uključujući dva bronhitisa i jednu upalu pluća), pa nisam postizavala da piskaram, osim da povremeno ostavim poneki komentar.