Mic po mic...

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije nedavno je izdalo tri Vodiča dobre prakse za babice i lekare:

1. Fiziološki porođaj
2. Opšti principi nege i lečenja u porodilištu
3. Opšti principi komunikacije sa trudnicama, porodiljama i njihovim porodicama

Vodiči su nastali kao deo projekta "Jačanje kapaciteta na unapređenju maternalnog i neonatalnog zdravlja" u devet zemalja jugoistočne Evrope, među koje spada i Srbija. Ovde, kod nas, predloge vodiča su razmatrali i na kraju ih usvojili:

a) odgovarajuće sekcije Srpskog lekarskog društva (perinatološka, ginekološko-akušerska i pedijatrijska)
b) udruženja ginekologa i akušera Srbije i Crne Gore
c) predstavnici Odbora za zdravstvo Vlade Republike Srbije
d) predsednik Republičke stručne komisije za perinatalnu zdravstvenu zaštitu
e) istaknuti stručnjaci
f) predstavnici referentnih zdravstvenih ustanova
g) predstavnici medicinskih fakulteta u Srbiji

Dakle, svi se složili, blago meni. A šta kažu ovi novi Vodiči? Evo meni najzanimljivijih citata:

1. Fiziološki porođaj

- str 11: "Podstičite podršku pratioca na porođaju; Ohrabrite pratioca da pruža podršku ženi tokom porođajnih napona i porođaja, da joj trlja leđa, briše čelo vlažnim peškirom, pomaže joj da se prošeta; Postarajte se da atmosfera na porođaju bude podsticajna i ohrabrujuća uz poštovanje ženinih želja; Obezbedite privatnost i diskreciju."

- str 12: "Ženi koja ima porođajne napone ne treba automatski dati klistir."

- str. 23: "Epiziotomija se više ne preporučuje kao rutinska procedura. Nije dokazano da rutinska epiziotomija smanjuje perinealno oštećenje, kasniji vaginalni prolaps ili nekontrolisano mokrenje. U stvari, rutinska epiziotomija se vezuje za veći broj rascepa trećeg i četvrtog stepena i naknadne disfunkcije mišića sfinktera. Epiziotomiju treba uzeti u obzir samo u slučaju: a) komplikovanog vaginalnog porođaja (karlični, distocija ramena, forceps, ekstrakcija vakuumom; b) ožiljaka od isecanja ženinih genitalija ili rascepi trećeg i četvrtog stepena koji nisu dobro zarasli; c) patnja ploda."

- str. 30: "Ako novorođenče nema nikakvih očiglednih problema, zbrinite ga na uobičajeni način, uključujući direktan kontakt sa majkom ("koža na kožu") i rano dojenje. Ako stanje majke dozvoljava, držite novorođenče u stalnom direktnom kontaktu sa majkom."

2. Opšti principi nege i lečenja u porodilištu

- str. 37 (Priprema žene za hirurški zahvat): "Nemojte brijati ženine pubične dlake jer to povećava rizik od infekcije rane. Dlake se mogu po potrebi skratiti."

- str. 47: "Da bi se približila ženama i zajednici, regionalna bolnica bi trebalo da ispita svoju praksu pružanja usluga. U tom smislu bi trebalo stvoriti okruženje koje je prijatno i usklađeno sa kulturnim i društvenim miljeom: a) uvažava ženinu prijatnost i osećaj stida; b) rado prima članove porodica; c) predstavlja udobno mesto za ženu i/ili njeno novorođenče (npr. niži kreveti za porođaj i čista soba). Pažljivim planiranjem, ustanova može da stvori ovo okruženje a da pri tom ne naruši svoju sposobnost da odgovori na komplikacije i hitne slučajeve."

***

Dakle, ovi Vodiči dobre prakse konačno preporučuju skoro sve ono što smo mi od početka i zahtevali.

To su dobre vesti.

Ali, ima i loših.

Loša vest je da ti Vodiči dobre prakse uopšte nisu obavezujući. Oni su preporuka.

Dakle, nama sad predstoji borba za primenu onoga što stoji u Vodičima dobre prakse u tu istu praksu. Iako neobavezujući, oni imaju snagu samim tim što se poklapaju s našim zahtevima. I oni imaju snagu zato što smo se pred međunarodnim institucijama (SZO, UNICEF) obavezali, pa od njih i pare uzeli, da ih napravimo i primenimo. Na nama je da se izborimo za njihovu primenu. Bez našeg angažovanja, niti će ko osećati obavezu da ih primeni, niti će ko imati da dojavi međunarodnim institucijama da se ne primenjuju.

Moram ovde da napomenem i da su ti Vodiči dobre prakse nastali zahvaljujući angažovanju ministarstva zdravlja. Stoga, sve pohvale ministarstvu zdravlja. Međutim, brine me ta (ne)povezanost između teorije ministarstva zdravlja i prakse u porodilištima. Ne mogu da zaboravim anegdotu koju mi je ispričao jedan lekar iz jednog od porodilišta koje smo obišli. Anegdota se odnosi na trenutak u kome je 2005. godine donet novi Zakon o zdravstvenoj zaštiti, koji je umnogome osavremenio propise i dao prava pacijentima. Po priči pomenutog lekara, reakcija njegovih kolega na te nove propise glasila je: "Tomica doneo, Tomica neka i sprovodi." A oni nastavili po starom.

Naravno da Tomica ne može da se klonira i džedži u svim porodilištima Srbije (a kamo ostale zdravstvene ustanove?), kako bi se postarao da se Zakon sprovodi. On to, teoretski, može da uradi uz pomoć institucija koje mu stoje na raspolaganju. Ali, svi znamo kako te institucije "funkcionišu". Inertne su, bez volje i želje da rade išta što ne moraju i na šta ih niko ne tera. Teoretski, trebalo bi da ih opet na to isti taj Tomica tera. Ali, ponovo, ne može da se klonira i džedži u svim institucijama.

Jedini način da se ta atmosfera opšte inertnosti i kabastog, birokratskog, uspavanog sistema promeni jeste - angažovanje građana i građanskog sektora. Mi imamo ono što Tomica nema: brojnost. I mi sačinjavamo ono što se pokazalo kao najbolji pokretački faktor: javnost. Ako sam išta naučila u ovih godinu i po dana otkada je ova inicijativa krenula, onda je to činjenica da najbolje rezultate daje Sveto trojstvo: vladin sektor, građani i mediji, u zajedničkoj saradnji.

Objavljivanjem Vodiča dobre prakse za babice i lekare, vladin sektor je obavio svoj deo posla. I na tome im hvala.

Sad smo mi na potezu.

GI "Majka Hrabrost" već ima plan kako da angažuje građane i građanke da, u saradnji s medijima, generišu neophodan pritisak za primenu onoga što ti Vodiči sadrže.

Detalji stižu u ponedeljak... watch this space...