Zašto od Đinđića pravimo sveca?

6) Z.Đinđić jeste posjetio rukovodstvo Republike Srpske uoči najavljenog bombardovanja iste, ali samo mjesto pečenja „vola na ražnju“ nije obišao i ta laž konstruisana u kuhinji DB i SPS-a nažalost živi i danas, a Đinđić nije mario za istu.

Ova priča i naziv akcije "Milosrdni anđeo" su dva najuspelija propagandna poduhvata mračne strane službe. Naravno , što je primitivniji i neobrazovaniji narod , to je i gluplja podvala. Tako imamo "vola" i "anđela" a kako vidimo i dan danas neki veruju u to. Ala nas je služba dobro provalila kao narod.

6) Z.Đinđić jeste posjetio rukovodstvo Republike Srpske uoči najavljenog bombardovanja iste, ali samo mjesto pečenja „vola na ražnju“ nije obišao i ta laž konstruisana u kuhinji DB i SPS-a nažalost živi i danas, a Đinđić nije mario za istu.

Znači, nije bilo vola. Ipak, bile su sankcije koje je Milošević uveo na Drini, a Đinđić je išao da pruži podršku monstrumu sa Pala. Na mostu na Drini je pravio performans, a Đinđić i Koštunica furiozno su napadali socijaliste u skupštini zbog blokade na Drini. Tu politiku je Đinđić zvao "ulaganjem u budućnost".

A onda je došla Srebrenica...

Čak i nakon toga, Đinđić je ostao na stanovištu "ujedinjenja svih srpskih zemalja" i pravio kombinacije sa "ratnim herojem" Ljubišom Savićem - Mauzerom u kojima je on figurirao kao lider Demokratske stranke Republike Srpske. Tek nakon 1997. Đinđić se ograničio na politiku u Srbiji i bezuslovnu saradnju sa Zapadom.

Međutim, ni tada, ni posle, nije rekao ništa vredno pomena o zločinima, etničkom čišćenju, i sličnim tricama & kučinama.

U to vreme je postojao i predsednik države, ili se varam ?
Postojale su i nadležne službe, koje je trebalo da vode brigu
o zločinima i žrtvama, ili i tu grešim ?

Šta mislite zašto su ga "skinuli kao pticu" ?

U to vreme je postojao i predsednik države, ili se varam ?
Postojale su i nadležne službe, koje je trebalo da vode brigu
o zločinima i žrtvama, ili i tu grešim ?

Posle je i on bio na vlasti, ako se sećanje nije pakosno poigralo sa mnom. Pa sam pokušao da nađem





Pokušao sam još mnoge varijacije:

"Đinđić je izjavio o Srebrenici"
"Đinđić je o Srebrenici"
"Đinđić o Srebrenici"
"Đinđić o genocidu u Srebrenici"
"Đinđić o zločinu u Srebrenici"
"Đinđić o Srebrenici"
"Đinđić izjavio o Srebrenici"
...

Opet bez nekog uspeha.

Đinđić, opet ako me sećanje služi, bio u poseti Sarajevu juna 2001. Izjavio je da je cilj posete "uspostavljanje privredne saradnje", pa je sa sobom poveo 25 svojih bizni9smena, koji su u tom periodu žarili i palili po Srbiji. Ali ne bi bilo zgoreg otvoriti im vrata za "privrednu aktivnost" i po Bosni.

Šta mislite zašto su ga "skinuli kao pticu" ?

Hajde da čujemo zašto?

Da, zašto ono beše?

Slobodan Inić, jedan od osnivača Demokratske stranke, o Đinđiću

SRPSKA VERZIJA ADMIRALA DENICA

Nas suradnik nastavlja analizirati moguce pretendente na Milosevicev prijesto i tvrdi: Srbi, koje danas Zoran Djindjic predvodi u "demokratiju", morali bi znati da to sto oni zive tako tesko da ni jedna svinja u Holandiji ne bi pristala na takav zivot docekavsi da i sami budu izlozeni bombardovanju, za sto su mislili da je njihova posebna "specijalnost" kad su u pitanju drugi narodi, trebaju zahvaliti i Zoranu Djindjicu. U isto vrijeme kad je za njih predlagao mjere "ratnog komunizma", zalagao se i za glavni uzrok njihovog tragicno teskog zivota - da svi Srbi zive u vlastitim drzavama

Pise: Dr. Slobodan INIC

I PORED NESUMNJIVE CINJENICE, KAO STO SE
vidi, da je Zoran Djindjic podrzavao Milosevicevo razbijanje SFRJ i njegovu ratnicku i (c)etnicku politiku - i sam i kao sredstvo Dobrice Cosica - vodja srbijanskih "demokrata" je, uprkos cinjenici da je Srbija pomagala i finansirala rat u Hrvatskoj i BiH stalno "predizborno", obecavao da ce u slucaju da njegova DS pobijedi na izborima "narod... to vrlo brzo osjetiti po debljim novcanicima..."!? Slicno kao i u pogledu prethodnog odnosa prema Milosevicu ("nacionalizam minus boljsevizam", Djindjic je cijelo vrijeme rata kritikovao Milosevica na unutrasnjem planu prema formuli - sankcije plus bolja organizacija!

On nikada nije bio spreman za borbu protiv sankcija i njihovih razornih posljedica time sto ce se sam odreci nacionalizma i rata kao uzroka njihovog zavodjenja, i to ne samo zato sto ovaj frankfurtski djak nije uocavao njihovu uzrocno-posljedicnu vezu nego bas zato sto je i sam bio za nacionalizam i rat tako da ce stalno nuditi kritiku Miloseviceve vlade s pozicije da se ova mogla bolje pripremiti "za zivot pod sankcijama"!? (Prema: NIN, 19.11.'93.)

Ratni komunizam
S tog stanovista, uprkos svom navodnom antiboljsevizmu, on je bio zastupnik "ratnog komunizma" u unutrasnjoj politici sa nacionalizmom kao njegovom spoljnom i imperijalnom dimenzijom. Srbin je, prema Djindjicu, imao i da ratuje i da zivi gore nego u sovhozu. Uostalom, on je bio prvi koji ce predloziti uvodjenje socijalnih karti za stanovnistvo zemlje: "Tema naseg politickog djelovanja jeste pitanje kako u ovoj situaciji sto bolje organizovati drustvo, sto bolje podijeliti ono sto imamo kako bi bilo manje patnje. (...) Mi bismo to radili na osnovu preciznih socijalnih karti, a ne naslijepo, i uz mnogo bolju organizaciju socijalista."

Srbi, koje danas Zoran Djindjic predvodi u "demokratiju", morali bi znati da to sto oni zive tako tesko, da ni jedna svinja u Holandiji ne bi pristala na takav zivot, docekavsi da i sami budu izlozeni bombardovanju, za sto su mislili da je njihova posebna "specijalnost" kad su u pitanju drugi narodi, trebaju zahvaliti i Zoranu Dindjicu, koji se, u isto vrijeme kad je za njih predlagao mjere "ratnog komunizma", zalagao za ono sto i jeste glavni uzrok njihovog tragicno teskog zivota i tadasnje '93. godine i danas pod bombama ne manje: "mislimo da je u ovoj fazi nas globalni cilj da svi Srbi zive u vlastitim drzavama."

Na pitanje novinara NIN-a da li ce Hrvatska dati Krajinu bez rata ovaj veliki "demokrata" pokazao se i "znacajnim" strategom proricuci buduce dogadjaje na nacin da ce ostati pravim spomenikom gluposti medju srpskim nacionalistima: "Ona je Krajinu izgubila u ratu, i da bi je dobila, mora da vodi novi rat." Da li je realno da Hrvatska vojnicki krene na Krajinu, pitao je dalje novinar? "Mislim da nije", reci ce nas "demokratski strateg". "Taj rat bi brzo prerastao u totalni balkanski rat. Ne vjerujem da bi hrvatski nalogodavci, Nijemci i Austrijanci, stali iza toga"!?

Centralizovana Srbija
Kako bi Zoran Djindjic uredio Srbiju sutra kad bi kojim slucajem dosao na vlast? Jedno je sigurno da bi to bilo suprotno onome za sta se zalagao u slucaju "prava" hrvatskih i bosanskih Srba na samostalnu drzavu. A, ni u pogledu rjesavanja statusa Kosova i Vojvodine tesko da bi se nesto promijenilo. Djindjicev odrecan stav da ove dvije nekadasnje pokrajine ne bi dobile status federalnih jedinica u okviru SRJ ne razlikuje ga uopste od Milosevica. (Nasa Borba, 9.10.'96)

Cini se da bi mnogo veca nevolja nastala sa Crnom Gorom sudeci po onome sta sve Djindjic misli o njenom polozaju u SRJ i sta bi se dogodilo u slucaju kad bi Djindjic bitnije uticao na odnose u federaciji. Jos prije par godina Djindjic je u jednoj izjavi za Radio Jagodinu rekao da je "buducnost Jugoslavije u vecem centralizmu uz maksimalni uticaj onog dijela koji i maksimalno doprinosi toj drzavi, a to je Srbija. Nije logicno da pola savezne vlade bude iz Crne Gore. Realnost je da Crna Gora ima manji primarni interes, jer je manja"! (Politika, 30.5.'94.)

Odnose u federaciji Srbije i Crne Gore Djindjic vidi kao trzisne odnose! "Crna Gora", kaze on, ce "biti ravnopravna u smislu da nece biti diskriminisana, ali je realnost ko daje deset puta manje i da toliko manje i dobija." Time je Djindjic ispoljio pravo nerazumijevanje odnosa izmedju Srbije i Crne Gore i njihova dva naroda, sto samo jos vise pokazuje da su Slovenci, Hrvati, Bosanci i Makedonci imali sve razloge da ne ostanu u zajednickoj drzavi sa takvim Srbima poput Djindjica. "To je trzisni smisao za koji se zalazemo, a sve dosadasnje je komunisticki egalitarizam"!?

Tako bi u Djindjicevoj Jugoslaviji federacija imala "velika ovlascenja, a njene federalne jedinice mala". S takvim Djindjicem Milo Djukanovic je putovao nedavno u posjetu njemackom saveznom kancelaru Schröderu. Izgleda, sve u interesu "demokratske buducnosti" SR Jugoslavije i, narocito, Crne Gore. Ali, Djindjic nije prva zabluda Mila Djukanovica. Taj je "djetic" zajedno s Milosevicem i Bulatovicem uvukao Crnu Goru u rat na prostorima bivse Jugoslavije da bi je danas spasavao od Milosevica i Bulatovica!?

I dok se, s jedne strane, Djindjic zalagao za principe "ratnog komunizma" u drustvu i privredi, s druge, pak, strane, on je zagovarao izmedju federalnih jedinica u SRJ trzisne odnose! Sve obrnuto i, razumije se, samim tim i sve pogresno. Ne samo da je on time ispoljavao nerazumijevanje interesa i odnosa u federaciji kao jednoj slozenoj drzavnoj zajednici nego i nepoznavanje funkcije trzista kao opsteg alokatora vrijednosti. Takva Jugoslavija bi bila neka vrsta monstruozne tvorevine: njeni gradjani bi zivjeli sa socijalnim kartama, ali bi zato trziste vladalo odnosima izmedju njenih federalnih jedinica!?

Izmedju "ideala" i krvi
Nema dvojbe da je Zoran Djindjic bio i ostao ne samo srpski velikonacionalista nego i jeftini preprodavac nacionalistickih "ideala" u srpskom narodu. Sta su, naprimjer, mogle znaciti njegove izjave da je srpski narod za vrijeme vladavine SPS-a "izgubio Srpsku Krajinu, Zapadnu Slavoniju, Istocnu Slavoniju, a Republika Srpska nalazi se u teskom polozaju i jos se uvijek bori za samostalnost"?

Kad su to Srpska Krajina, Zapadna i Istocna Slavonija kao i Republika Srpska, nezavisno od "vladavine SPS", bile i istorijski i u savremenosti teritorijalno srpsko vlasnistvo u Hrvatskoj i BiH izuzev sto su pod djejstvom vojnih osvajanja za to proglasene u vrijeme agresije na Hrvatsku i BiH. Zato su one i bile "izgubljene", ali ne kao teritorijalno srpske, nego izgubljene i za sam zivot srpskog naroda koji je na njima stoljecno opstojavao.

Zbog toga je srpski narod i "podnio ogromne zrtve: desetine hiljada ljudi je poginulo i ranjeno, a nekoliko stotina hiljada ljudi postali su izbjeglice". Ali ne zato sto su te teritorije "izgubljene", nego sto su oni, koji su vodili te ljude, a koji ih i danas, na nesrecu, vode, poput srbijanskih "demokrata", proglasavali i proglasili za "srpske teritorije", lisivsi ih na taj nacin i prava da na njima zive kao sto su vec zivjeli.

Tacno je vec samim tim da "nikada u svojoj istoriji srpski narod nije dozivio takav poraz i takvo nacionalno ponizenje". Ali, taj poraz i takvo ponizenje rezultirali su upravo iz katastrofalnog shvatanja, koje izgleda i danas produzeno zivi kod nekih kao da Daytona nije ni bilo, i kakvo demonstriraju Zoran Djindjic i DS, da je srpski narod imao, prije vremena "vladavine SPS", Srpsku Krajinu, Zapadnu i Istocnu Slavoniju, Republiku Srpsku!?

Istorijske istine radi, a to je novije razdoblje koje barem jos svi pamtimo kao njegovi svjedoci, srpski narod nikada prije nije "imao" te teritorije, a "dobio" ih je bas za vrijeme "vladavine SPS-a"!? "Dobivsi" ih kao "svoje", on ih je i izgubio bas zato sto nisu njegove! Odatle je proistekao i njegov najveci istorijski poraz i takvo nacionalno ponizenje.

Narod bez saveznika
Zbog takve ratne politike, koja je na kraju morala zavrsiti porazom, srpski narod ne samo da je "izgubio" pomenute teritorije, koje, zapravo, nije ni imao u ekskluzivnom nacionalitetnom pogledu, nego je i "ostao nezasticen". Samo ta "nezasticenost" ne proistice iz cinjenice sto je ovaj narod "bez drzave", kako Djindjic i "demokrati" dalje dosoljavaju i to poslije Daytona, vec sto je htio jos dvije drzave preko Drine i Save ili, tacnije, sto je htio Veliku Drzavu.

Zato Srbi "u medjunarodnoj politici nemaju saveznika". Onaj ko jos misli, kao Djindjic i njegovi "demokrati", da bi imali saveznika da "imaju drzavu", taj svjesno zamjenjuje teze. Jer, upravo uz teznje da Srbi imaju drzave sve do "zapadnih granica" oni i nemaju, iz tog razloga, "u medjunarodnoj politici saveznika", a ne zato sto "nemaju" drzave!javascript:;

Stoga, oni koji smatraju da bi tog i takvog Zorana Dindjica trebalo danas podrzati u borbi za politicko naslijedje za eventualno stanje poslije Milosevica podsjecaju na slican svojevremeni pokusaj da admiral Denic naslijedi Adolfa Hitlera kako bi se nacizam spasio od konacnog poraza. Ali, kao sto s Denicom ta kombinacija nije uspjela, nece valjda, nadajmo se, uspjeti ni ova sa Zoranom Djindjicem.

BROJ 104, 28 MAJ / SVIBANJ 1999.

Naravno, kad je došao na vlast, Đinđić je zauzeo sasvim drugačiji stav. Pred njim se otvorio medeni mesec saradnje sa Zapadom. On je na Zapadu bio percipiran kao veoma dopadljiva i elokventna osoba, kao heroj u obaranju jedog mračnog režima. Za razliku od Koštunice, koji didn't notice that the light had changed, i koji je nastavio da gusla istu pesmu, Đinđić je oberučke prigrlio priliku. Njegov nacionalizam sveo se na nastojanje da država bude uređena i prosperitetna (sa izuzetkom pitanja Kosova).

Kao moderni tranziciski lider i čovek od poverenja Zapada, Đinđić je opušteno "prodao" Slobu za američku pomoć, a kasnije je bio primoran i na onu akciju oko braće Banovića, koja je inicirala pobunu Crvenih beretki. Taj menadžerski ko-da-više pristup dramatično je ugrozio njegovu popularnost. U zanosu svojom novom ulogom bio je rešen da se "ne drži zakona kao pijan plota", pa je izbacivao poslanike iz skupštine, uveo preko noći veronauku u škole, i slično. U svakom slučaju, bilo je jasno da na sledećim izborima ne bi dobio većinu.

I da je ostao na vlasti, pitanje je da li bi Srbija bolje izgledala. Verovatno bi pola privrede "prodao" renomiranim zapadnim firmama za jedan dolar, a drugu polovinu "prodao" prijateljskim DS-biznismenima. Ono što nam danas najviše smeta - incestuozna veza politike i tajkuna - radilo je punom parom i za vreme Đinđića.

Za nacionalističke liderčiće, "heroje", ulične face, navijače i sličan polusvet koji se nametnuo za samozvane "vođe" petog oktobra, u novoj Đinđićevoj koncepciji nije bilo mesta. Zato su se oni osetili izdanim.

Kome je do morala, neka ide u crkvu?
Ne znam zaštoo baš u crkvu - ni upit "Patrijarh Pavle o Srebrenici" na Google-u ne daje ni jedan rezultat.

U svakom slučaju, u tom periodu dok je bio na vlasti, bio je upadljivo različit od trome i bezidejne političke scene Srbije. Đinđić je likvidiran, a troma i bezidejna politička scena Srbije je ostala. Nema razloga praviti od njega nešto što nije bio, ali je sasvim umesno čuvati sećanje na čoveka i entuzijastu.

Bilo je gomila njegovih tekstova i novinskih članaka koje je napisao od svojih studentskih dana na ovamo na staroj internet prezentaciji. Verujem da će biti postavljeni na novom virtuelnom muzeju pošto se svaki dan dopunjuje.
Takođe , nadam se da si svestan da je nemoguće odbraniti stav da Zoran Đinđić nije osuđivao ratne zločine.

Kao moderni tranziciski lider i čovek od poverenja Zapada, Đinđić je opušteno "prodao" Slobu za američku pomoć, a kasnije je bio primoran i na onu akciju oko braće Banovića, koja je inicirala pobunu Crvenih beretki.

Slobodan Milošević je izručen sudu za čije se osnivanje ironično zalagao i za to Đinđiću svaka čast. Akcija oko braće Banović nije izazvala pobunu beretki već je bila izgovor za pobunu beretki kako bi se doveli Bracanović i Savić na čelo BIA-e
Ostalo je izlišno komentarisati.

Slobodan Inić o Đinđiću
Slobodan Inić, jedan od osnivača Demokratske stranke, o Đinđiću

Imam ja i neke izjave još nekih osnivača Koste Čavoškog i Vojislava Koštunice.

Šta mislite zašto su ga "skinuli kao pticu" ?


Hajde da čujemo zašto?

Zbog saradnje sa svojim surčinskim klanom, izdaje domovine i saradnje na Nemačkim špijunskim službama.
Hint-razmisli malo

Baš sam mislio da preskočim Peđin tekst sa komentarisanjem, Ali - ne lezi vraže.
Nisam baš očekivao da Gorran kao pametan čovek, bez obzira na ideološko ubeđenje, ubaci jednog od osnivača DS-a, velikog obožavaoca Ogista Komta, nosioca plamena istine koji najčešće ni sam sebe ne razume.
I njega navede kao krunskog svedoka Đinđićeve zločinačke šovenske ujdurme i kriminogenih radnji.
Zašto ne i Slobodana Vuksanovića, Dragana Maršićanina, možda pozvati Borisava Jovića kao nepristrasnog svedoka epohe?

O tempora, o mores...

Ako želimo da razumemo Đinđića - dovoljno je gledati šta je govorio i radio od momenta kada je postao predsednik vlade.
Kada su učinjeni najveći koraci, kad se guralo napred, kada su se ministarske afere završavale ostavkama i smenama.
Dovoljno je vremena prošlo, dovoljno je činjenica na raspolaganju, dovoljno je povlenskih i drugih magli razvejano.
Ju Tjub - Srbija na pravom putu. Tu se sve kaže.

Ako želimo da razumemo Đinđića - dovoljno je gledati šta je govorio i radio od momenta kada je postao predsednik vlade.

Ako želite da razumete mene, nemojte čitati one delove koji vam se ne sviđaju. Čitajte samo one koji vam se sviđaju.

Nisam baš očekivao da Gorran kao pametan čovek,

pazi kad sam na svakom komentaru skrolovao na vrh do nicka da se uverim da je Goran, a ne, napr Wookadin ili tako neki ideološki radnik.

Takođe , nadam se da si svestan da je nemoguće odbraniti stav da Zoran Đinđić nije osuđivao ratne zločine

Energično ih je osuđivao. Ali u sebi.

Verovali ili ne, istorija nije počela 5. oktobra 2000. Bilo je par manjih događaja i pre toga.

Na primer, tzv "opsada Sarajeva" koja je trajala 1425 dana. Građani nisu imali struju, vodu, grejanje, ogrev, i bili su izloženi svakodnevnom pljusku granata (preko milion - rekord je bio 22.jula 1993, kad je zabeleženo 3777) i snajperskih metaka.

Doduše, postoje mišljenja da su to oni sami sebi radili iz nepoznatih razloga.

Za to vreme u Beogradu je vođena akcija "hiljadu papirnih ždralova za građane Sarajeva". Kad bi se gađali granatama.

Kant bi se u Beogradu veoma iznenadio i razočarao. U takvim vremenima, kad je taj, nekad nama bliski grad teško patio, samo šaka Beograđana našla je moralnog zakona u sebi da pruži podršku Sarajevu. Među njima i nedavno preminuli bivši gradonačelnik Žika Kovačević, koji se sa svojom malom grupom provlačio kroz poznati tunel ispod aerodroma da bi došao do Sarajeva i pružio mu simboličku podršku.

Đinđić je, međutim, za to vreme išao na Pale.

Đinđić je, međutim, za to vreme išao na Pale

Među Srbe?

Na primer, tzv "opsada Sarajeva" koja je trajala 1425 dana. Građani nisu imali struju, vodu, grejanje, ogrev, i bili su izloženi svakodnevnom pljusku granata (preko milion - rekord je bio 22.jula 1993, kad je zabeleženo 3777) i snajperskih metaka.

Možda zato što su se ti građani naoružali i poveli borbu za odvajanje od SFRJ a da nisu pitali druge sugrađane šta o tome misle...
Kad povedeš rat onda ne očekuješ ni grejanje, ni vodu, ni struju, očekuješ da ti glava ostane na ramenima. Tako je oduvek bilo u ratovima, istoriji nije poznat rat sa centralnim grejanjem, satelitskom i džakuzi kadom.

cult

Nisam baš očekivao da Gorran kao pametan čovek,

pazi kad sam na svakom komentaru skrolovao na vrh do nicka da se uverim da je Goran, a ne, napr Wookadin ili tako neki ideološki radnik.

Da vidimo šta smo imali.

Najpre, tzv. "ja". Ne zbog značaja mene, kao nekog ČovekKojiJediniZna, nego zbog razumevanja prizme i optike. Izgleda da svi znaju moje političke stavove, ali, da ne bude zabune, da ih ipak ukratko izložim.

Što se privrede tiče, ne zalažem se ni za komunizam, ni za divlji kapitalizam. Izgleda da je neophodno postojanje velikih infrastrukturnih sistema - bilo u privatnom, bilo u državnom vlasništvu. Samo da radi. Dobar deo preostalog spektra mogle bi popuniti manje privredne organizacije, naročito u sektoru usluga. Bitni elementi su:
- održivi razvoj
- ekološka odgovornost
- elastičnost. Ovde bi veliku ulogu trebalo da odigra efikasno i pristupačno obrazovanje.
Kako? Pa, nisam ja čovek koji sve zna, kao što već rekoh.

Društvo: zalažem se za opšte pravo na pristupačnu kvalitetnu zdravstvenu i socijalnu zaštitu i za opšte pravo na pristupačno kvalitetno obrazovanjeu kojem će se iz škola ukloniti faktori stresa i posledične agresivnosti i traumatizovanosti, a stimulisati radoznalost i samostalno istraživanje.
Takođe se zalažem za toleranciju, solidarnost i zaštitu ljudskih prava, u smislu oslobođenom ideološke zloupotrebe.

Takođe smatram da politika ne treba da bude nacionalna. Pod jedan, - sasvim suprotno od svih aktera na našoj političkoj sceni - smatram da ne treba da bude vezana, definisana i opterećena takozvanim "nacionalnim interesom". O ovome ću nešto napisati sledećih dana.
U drugom smislu, svaka lokalna politika treba da istovremeno da bude i globalna. Pod tim mislim na unapređivanje svesti o suštinskom jedinstvu svih ljudi, o tome da ni jedan čovek nije ostrvo, kao i o tome da su Civilizacija i Planeta Zemlja jedini važni politički projekti i jedina čovekova obaveza. Pri tom ne mislim na nešto tipa kampanje "Očistimo Srbiju"

I ne samo unapređivanje svesti, nego i formiranje struktura i organizacija koje bi mogle sistematski da doprinose. Jedno, istina prilično kratko, vreme Evropska Unija izdaleka je ličila na tako nešto.

Izgleda da svi znaju moje političke stavove, ali, da ne bude zabune, da ih ipak ukratko izložim.

Ma oni nisu bitni.
Nego komentari su ti uvek logični i razložni, kao inteligentan čovek sigurno kapiraš zašto je te godine "Djindjić išao na Pale da vrti vola" i ne pada ti na pamet da tako nešto koristiš u ovakvim raspravama na način na koji se to uvek koristi.

cult

Izgleda da svi znaju moje političke stavove, ali, da ne bude zabune, da ih ipak ukratko izložim.

Ma oni nisu bitni.
Nego komentari su ti uvek logični i razložni, kao inteligentan čovek sigurno kapiraš zašto je te godine "Djindjić išao na Pale da vrti vola" i ne pada ti na pamet da tako nešto koristiš u ovakvim raspravama na način na koji se to uvek koristi.

Sori, ali razumevanje tog čina - koji ni izdaleka nije bio izolovan čin, nego politika u kontinuitetu - daleko prevazilazi moje kognitivne sposobnosti.

ali razumevanje tog čina - koji ni izdaleka nije bio izolovan čin, nego politika u kontinuitetu

Devedesetih, imali smo nacionalističku vlast i nacionalističku opoziciju. Zemlje i narodi potonuli su u krvavi rat zasnovan na zločinačkoj koncepciji etničkog čišćenja.

U početku, u potpaljivanju rata aktivniju ulogu igrala je opozicija, zatim je provođenje preuzela vlast. Opozicija je napadala vlast, ali uglavnom ne zbog rata i zločina. U više navrata, vlast je napadana zbog nedovoljnog angažovanja u tom zločinu i sramoti.

Đinđić je bio samo jedan od mladića, ni počemu poseban, pa ni po ovome.

Onda je dvehiljadite došao na vlast. Ne zbog njega kao takvog, nego zbog skidanja Miloševića, Srbija je tada bila mezimče, i pare su pljuštale sa svih strana. To je dovelo do rasta standarda. A i objektivno, mora se priznati - društvo je postalo slobodno. Srbija je vraćena iz ćorsokaka na pravac na kojem bi mogla eventualno postati uređena država.

Ključni elementi njegovog perioda vladavine:
- invazija lešinarskih banaka. Na sreću, iako smo nagrabusili, tu smo prošli bolje od nekih okolnih zemalja koje padaju u dužničko ropstvo.
- gomila sumnjivih privatizacija, kod kojih se u pravilu spominju Partiji bliski lešinari-"biznismeni"
- stavljanje na znanje Evropskoj Uniji s kakvim Balkancima ima posla. Videti: sramna afera prepakivanja šećera 2002.
- dramatično povećanje prisustva crkve u svim segmentima javnog života
- čišćenje naziva ulica od antifašističkih boraca. Milošević je uklonio one glavne, demokrate su odradile masovni rudarski posao.

To što je skleptao onog bilmeza i otpremio ga u Hag sa rukama naopačke, nesumnjivo je veliki plus. Da li ga to vadi za devedesete, teško je reći. S obzirom da devedesetih nije imao aktivnu operativnu ulogu, recimo da se time iskupio. Samo još par biranih reči da je pri tome izgovorio, i ja bih ga obožavao, uprkos svemu. Međutim, on je jedinu Slobinu krivicu nalazio u njegovom odnosu prema "nama", a ne prema "njima".

Znači, ima pluseva i minusa. Što rekli Kinezi, 60% dobar, 40% loš. Ili 70% dobar, 30% loš

U svakom slučaju, bolji je kandidat za sveca od onog popa Vukojičića koji je zaklao 40 žena.

Nisi probao ovu kombinaciju "Đinđić Srebrenica"...a tu ima podosta, recimo i
https://24ur.com/novice/svet/dzindzic-naj-dokazejo-da-niso-krivi.html
i odatle:

"Srbski premier Zoran Đinđić pa je menil, da bo haaško sodišče upravičilo svoj obstoj, če bo zaključilo dva ali tri glavne primere, med katerimi so Srebrenica, Vukovar in Kosovo. V pogovoru za beograjsko tiskovno agencijo Fonet je Djindjić znova napovedal, da bo srbska vlada v kratkem sprejela določene ukrepe glede sodelovanja s sodiščem. Dodal je, da haaško sodišče išče omejeno število ljudi, ki bi jih lahko "prešteli na prste ene roke", med njimi pa so tudi nekdanji politični voditelj bosanskih Srbov Radovan Karadžić in nekdanji vojaški poveljnik bosanskih Srbov Ratko Mladić ter obtoženi iz "Miloševićevega kroga". Kot je poudaril, bi se morali ljudje, ki jih išče sodišče, slednjemu sami predati in dokazati, da niso krivi. "Naj dokažejo, da niso krivi, če pa so, se pa najverjetneje ne bi skrivali. Če ne bodo izbrali te možnosti, ne zaslužijo milosti in zaščite," je še dejal srbski premier."

- invazija lešinarskih banaka. Na sreću, iako smo nagrabusili, tu smo prošli bolje od nekih okolnih zemalja koje padaju u dužničko ropstvo.
- gomila sumnjivih privatizacija, kod kojih se u pravilu spominju Partiji bliski lešinari-"biznismeni"
- stavljanje na znanje Evropskoj Uniji s kakvim Balkancima ima posla. Videti: sramna afera prepakivanja šećera 2002.
- dramatično povećanje prisustva crkve u svim segmentima javnog života
- čišćenje naziva ulica od antifašističkih boraca. Milošević je uklonio one glavne, demokrate su odradile masovni rudarski posao.

Treba spomenuti i onaj pokušaj održavanja lgbt manifestacije 2001. Nije dobio podršku ni od koga, i zato se onako tužno i ružno završio. Policija nije smatrala da treba da preduzme nešto protiv "navijača", koji su bili svete krave i prvoborci petooktobarske revolucije.

Trebalo je da protekne dosta vremena da se neko odvaži da pokuša još jednom.

Đinđić je, međutim, za to vreme išao na Pale.

Sigurno je trebao da ide kod Franje Tudjmana. Evo pogledajte Mesića, on se družio sa Tudjmanom i postao najveći antifašista.

Bombardovanje Sarajeva nije Djindjićeva ideja, niti je on nekog bombardovao. A nije ni za to vreme pravio logore za Srbe po Sarajevu, kao što neki to vole da tvrde

Za nacionalističke liderčiće, "heroje", ulične face, navijače i sličan polusvet koji se nametnuo za samozvane "vođe" petog oktobra, u novoj Đinđićevoj koncepciji nije bilo mesta. Zato su se oni osetili izdanim.

da li u te ljude ubrajate recimo i potpisnike peticije za podršku Koštunici?

baroniknez

Đinđić je, međutim, za to vreme išao na Pale.

Sigurno je trebao da ide kod Franje Tudjmana. Evo pogledajte Mesića, on se družio sa Tudjmanom i postao najveći antifašista.
Bombardovanje Sarajeva nije Djindjićeva ideja, niti je on nekog bombardovao. A nije ni za to vreme pravio logore za Srbe po Sarajevu, kao što neki to vole da tvrde

Ok, tu se sad ocrtava jedna linija razgraničenja. Ovde očigledno postoje ljudi koji smatraju da je rat bio pravedan i nametnut, ili proizvod spleta istorijskih okolnosti. Možda jedino loše vođen.

S druge strane, postojim ja (ne zadugo, ne bojte se ) koji smatram da je rat bio velika greška, veliko zlo i velika sramota. I da je omogućen i izazvan velikom zabludom koja se kao epidemija raširila kroz srpski i hrvatski narod, o nekim navodnim istorijskim misijama i nacionalnim interesima.

Dobro, ali - bilo pa prošlo?
Ne.
Bojim se da se ova zabluda delovanjem praktično svih političkih činilaca, kako iz vlasti, tako i iz opozicije, ukorenila i institucionalizovala.
I da će još neodređeno dugo trovati politički život i kočiti napredak.

Gorane, ja iskreno cenim Vaše pisanje, i već dugo ga pratim. U mnogim stvarima ste u pravu, dajete dobre u-pravo-vreme-na-pravom-mestu komentare, unapređujete komunikaciju na ovom blogu ... (u sastavima od tri-četiri rečenice) ... Ali kad preterate, preterate : opet nas smarate sa Vašim, virtuelnim, crno-belim, partizanskim zidnim novinama. Mi, sada mahom matorci, smo ih i sastavljali i čitali i proživeli.

Đinđić je bio reformator i dobra energija.

Neka tako i ostane, jer to nam i treba:

reforma i dobra energija.

gorran2
Znači, nije bilo vola. Ipak, bile su sankcije koje je Milošević uveo na Drini, a Đinđić je išao da pruži podršku monstrumu sa Pala. Na mostu na Drini je pravio performans, a Đinđić i Koštunica furiozno su napadali socijaliste u skupštini zbog blokade na Drini. Tu politiku je Đinđić zvao "ulaganjem u budućnost".

A onda je došla Srebrenica....
.
.
.

Ključni elementi njegovog perioda vladavine:
- invazija lešinarskih banaka. Na sreću, iako smo nagrabusili, tu smo prošli bolje od nekih okolnih zemalja koje padaju u dužničko ropstvo.
- gomila sumnjivih privatizacija, kod kojih se u pravilu spominju Partiji bliski lešinari-"biznismeni"
- stavljanje na znanje Evropskoj Uniji s kakvim Balkancima ima posla. Videti: sramna afera prepakivanja šećera 2002.
- dramatično povećanje prisustva crkve u svim segmentima javnog života
- čišćenje naziva ulica od antifašističkih boraca. Milošević je uklonio one glavne, demokrate su odradile masovni rudarski posao.

.
.
.

Treba spomenuti i onaj pokušaj održavanja lgbt manifestacije 2001. Nije dobio podršku ni od koga, i zato se onako tužno i ružno završio.
.
.
.
itd, itd

Dakle, dame i gospodo, na dan ubistva su, negde na ovom mestu, Dve Cece povukle rucnu i pocele sa naricanjem koje traje sve do danas.
Ostao je jos samo nas prijatelj gorranthesecond, usamljeni jahac, pedantni pravednik i dosledni jedan antifasista, takorekuc.

Gorran2@

Devedesetih, imali smo nacionalističku vlast i nacionalističku opoziciju. Zemlje i narodi potonuli su u krvavi rat zasnovan na zločinačkoj koncepciji etničkog čišćenja.

U početku, u potpaljivanju rata aktivniju ulogu igrala je opozicija, zatim je provođenje preuzela vlast. Opozicija je napadala vlast, ali uglavnom ne zbog rata i zločina. U više navrata, vlast je napadana zbog nedovoljnog angažovanja u tom zločinu i sramoti.

S druge strane, postojim ja (ne zadugo, ne bojte se ) koji smatram da je rat bio velika greška, veliko zlo i velika sramota. I da je omogućen i izazvan velikom zabludom koja se kao epidemija raširila kroz srpski i hrvatski narod, o nekim navodnim istorijskim misijama i nacionalnim interesima.

A da se ne precijenjuješ ti malo, mladiću?
Pazi ga, raskrečio se ko Wukadin ili Geri Kuper na sred ulice i kaže - ajde, dripci, da vas vidim!

Taj rat, koji ti je lajtmotiv, vodili su, njime komandovali i granate ispaljivali tvoji NOB generali i njihovi zemni ostaci; plaćani i nahuškavani od strane NOB komesara presvučenih u socijalističko samoupravne predsednike i njihove trabante, presvučeni u vojvode, poglavnike, voždove i slične operetne likove.
Zajedničko im je licemerje, alavost, pohlepa i mržnja prema svemu što je vrlina, na bilo koji način.

Takve govnare koji su u rukama imali sve poluge moći nije bilo moguće pobediti drugačije no spuštanjem sopstvenog praga moralnosti. Da ne elaboriram. I
Ni moja biografija nije čista od kompromisa koje sam na ovaj ili onaj način morao da pravim, bez obzira što u politici nisam bio. Mislim na to koliko sam puta prećutao ono što sam mislio i koliko puta rekao ono što ne mislim, i koliko sam puta sedeo sa gmazovima kojih se gadim.
Materijalnu nesreću i duševni mir sačuvao mi je moj potpuni nedostatak socijalne inteligencije.
No ipak sam sferama ispod visina na koju bi se tvoja duša, kad bi je dijalektički materijalizam poznavao, ispela.


Način na koji Đinđiću na tas tovariš te tegove rata, nacionalizma i nedostatka saosećanja sa žrtvama je upravo tragikomičan. Što bi mi bilo svejedno. Sad je već postalo i bezobrazno, a to mi nije svejedno.
No, sad nemam vremena, o tome u editu, malo kasnije.

Edit: među fukarom koja nam je hebala kevu uzduž i popreko, a koja se šetala od jedne do druge Titine vile (to je onaj što je napisao Sabrana dela a ne postoji živ čovek koji je razumeo šta priča) postojao je samo jedan dženuin nacionalista, čak i on više u mula varijanti: rahmetli Alija. Ostalo je bila gola avangarda radničke klase, od kojih se opet, samo Kiro nije revidirao.

cult

pazi kad sam na svakom komentaru skrolovao na vrh do nicka da se uverim da je Goran, a ne, napr Wookadin ili tako neki ideološki radnik.

gorran2

6) Z.Đinđić jeste posjetio rukovodstvo Republike Srpske uoči najavljenog bombardovanja iste, ali samo mjesto pečenja „vola na ražnju“ nije obišao i ta laž konstruisana u kuhinji DB i SPS-a nažalost živi i danas, a Đinđić nije mario za istu.

Znači, nije bilo vola. Ipak, bile su sankcije koje je Milošević uveo na Drini, a Đinđić je išao da pruži podršku monstrumu sa Pala. Na mostu na Drini je pravio performans, a Đinđić i Koštunica furiozno su napadali socijaliste u skupštini zbog blokade na Drini. Tu politiku je Đinđić zvao "ulaganjem u budućnost".

Molim vas da ne pridajete mojim riječima značaj koji one nemaju.
Ja sam gornje napisao sa ciljem da pokažem da Z.Đinđić nije išao tamo radi "pečenog vola" već iz drugih razloga.

Tamo je vjerovatno bilo puno volova (pečenih i nepečenih ), pošto ih još ima.

A onda je došla Srebrenica...

Došla ili prošla ?
Šta je u to vrijeme Z.Đinđić mogao da zna o Srebrenici.
Oni isti koji su na Drini demonmstrirali navodnu blokadu pomagali su logistički operaciju Srebrenica.
Koliko dugo su trajale blokade na informacije o Srebrenici ?

Čak i nakon toga, Đinđić je ostao na stanovištu "ujedinjenja svih srpskih zemalja" i pravio kombinacije sa "ratnim herojem" Ljubišom Savićem - Mauzerom u kojima je on figurirao kao lider Demokratske stranke Republike Srpske. Tek nakon 1997. Đinđić se ograničio na politiku u Srbiji i bezuslovnu saradnju sa Zapadom.

Možete li dati neki link sa Đinđićevom izjavom o "srpskim zemljama".

Ja sam svoj stav o njegovoj nacionalnoj politici saopštio njemu lično mnogo prije nego je postao premijer, a danas i ovđe mi je ispod časti da o tome raspravljam kada on nije živ.

O onome i samo onome što je radio ili propustio da uradi poslije 24.01.2001.godine svakako i u svako vrijeme, ali mi se čini da to nije tema ovog bloga.

Saradnja sa Zapadom mu jeste bila prioritetna ali nije sasvim bezuslovna, jer za to ne postoje dokazi, ali ta priča i dalje traje.

Kome je do morala, neka ide u crkvu?

Da li znate kako tačno glasi pomenuta rečenica, kome i kojim povodom je ona upućena ?
To nije bila rečenica sa nekog predavanja o moralu već je izrečena u jednoj izazvanoj polemici.
Zašto je baš ta rečenica postala duševna hrana grupe oko Slobodana Vuksanovića u vrijeme njegove kampanje finansirane od strane Srpskog pokreta obmane i Baba Julinog zločinačkog udruženja ?

Međutim, ni tada, ni posle, nije rekao ništa vredno pomena o zločinima, etničkom čišćenju, i sličnim tricama & kučinama.

Pošto ovo "posle" nijeste ograničili na neki kraći period, da vas podsjetim da je Z.Đinđić svoj stav o tim zločinima iskazao 28.06.2001.godine i to iskazivanje je bilo jedan od razloga što je ubijen, odnosno jedan od motiva za ubice, organizatore, logističare i naredbodavce.

Sposobnost i spremnost da promijeni svoj stav nije nešto što se bilo kome treba uzeti za zlo.

Ali kad preterate, preterate : opet nas smarate sa Vašim, virtuelnim, crno-belim, partizanskim zidnim novinama. Mi, sada mahom matorci, smo ih i sastavljali i čitali i proživeli.

Đinđić je bio reformator i dobra energija.

Neka tako i ostane, jer to nam i treba:

Ok, pristajem.

Kao što rekoh, ne smatram ja njega nekim zlikovcem Daleko od toga. Tokom devedeset6ih nije se isticao iz proseka, a tokom vladavine bio je menadžer prosečno prljave tranzicije.

Ali, naravno, ostaju fakti:
- da je na kraju krajeva svrgno Miloševića
- da ga je poslao gde mu je i mesto
- da je zračio entuzijazmom
- da su ga ustrelili najmračniji pokrvarenjaci koje je Srbija imala, i sa kojima je spremao obračun

Sposobnost i spremnost da promijeni svoj stav nije nešto što se bilo kome treba uzeti za zlo.

Ne treba.

freehand

Taj rat, koji ti je lajtmotiv, vodili su, njime komandovali i granate ispaljivali tvoji NOB generali i njihovi zemni ostaci; plaćani i nahuškavani od strane NOB komesara presvučenih u socijalističko samoupravne predsednike i njihove trabante, presvučeni u vojvode, poglavnike, voždove i slične operetne likove.
Zajedničko im je licemerje, alavost, pohlepa i mržnja prema svemu što je vrlina, na bilo koji način.

To je greška u zaključivanju, mrzi me da se prisećam kako se zove.
Sokrat je čovek, Platon je čovek, dakle Sokrat je Platon.
Ili možda ona druga - Sokratu smrdi iz usta, Sokrat je čovek, dakle svim ljudima smrdi iz usta.

Navikao sam na potezanja ovakvih kvalifikacija - četnici nisu četnici, nego presvučeni partizani. Ustaše nisu ustaše, nego presvučeni partizani. Drugi svetski rat u Jugoslaviji bio je igrokaz koji su priredili komunisti da slude čestite narodne mase.

I stvarno, bilo je govnara, poput onog potuljenog iz Velike Drenove. Ne među najistaknutinim, ali da je bilo, bilo je.
Nije sporno.
Ti međutim tvrdiš nešto drugo. Da je naime suština njihove borbe i žrtvovanja bila u paklenom planu da se jednom u dalekoj budućnosti, transformišu u monstrume i poseru na sve za šta su se u mldosti borili.

Ja sam se družio sa onim drugima, generalima i narodnim herojima - protivnicima i Miloševića i Draškovića i Tuđmana. U ovakvim prilikama setim se priče jednog mog prijatelja - borca, prevodioca sa francuskog, vegetarijanca, vatrenog zastupnika lgbt prava i još vatrenijeg protivnika gore pobrojanih.
On je tada - 1993 - stanovao u kući svoje žene na periferiji. Jednom, u sred noći, probudi ga zvonjava na kapiji. Siđe on da pogleda ko je i šta je, kad ono neki krupajlija u nepoznatoj maskrinoj uniformi sa nekim oficirski oznakama, naoružan, u punoj borbenoj opremi, sa vučjakom zastrašujućeg izgleda na povocu. Gotovo je, došlo po mene, pomisli taj moj prijatelj, s obzirom da je upravo nekoliko dana ranije objavio neki tekst protiv Miloševića. Kad ono, strašni borac progovori:
Striko Rade, to sam ja, taj-i-taj, sin tvog ratnog druga. Došao sam malo u Beograd, pa reko da te obiđem.
I tako moj prijatelj pusti čoveka u kuću, i ovaj mu se onda ishvali. Kao, vama starima i vašoj borbi svaka čast, ali napravili ste jednu grešku što niste završili sa muslimanima. Sad mi radimo taj posao, i, akobogda, biće skoro gotovo.

Aj da dodam i slučaj Ilije Radakovića, narodnog heroja, komandanta brigade i generala još iz vremena rata. On je napisao knjigu BESMISLENA YU-RATOVANJA 1991-1995 koja je zbog nečega veoma popularna, na primer u Bosni, a u Srbiji baš i ne. U svakom slučaju, toplo preporučujem.
Sad, on je oženjen Slovenkom, kojoj je tokom "događaja" zapalo državljanstvo Slovenije. Ona je samo morala da uredno overava boravišnu dozvolu u Beogradu, i sve je bilo u redu.
Dok "neko" nije odlučio da Ilija mnogo smeta, i onda su jednom ladno odbili da joj produže boravišnu, i time je praktično proterali. Sa ženom je u Sloveniju krenuo i stari Ilija, okolo-naokolo. Sva sreća pa je Slovenija pokazala razumevanje i dozvolila mu boravak.

Neću o živopisnom i čestitom Gojku Nikolišu koji je umro u izgnanstvu. Treći slučaj je iz sasvim drugog okruženja, takozvani "čovek iz naroda", takoreći paradigmatičan: Radi se o jednom mom čestitom rođaku, seljaku sa obe noge na zemlji, od starog materijala. On je voleo da prepričava svoje doživljaje sa retkih putovanja van sela, vojska i tako to. Uglavnom, bio je posle onog rata u nekoj varošici u Bosni, i ušla mu je u uvo pesma sa stihovima:
Da nije bilo partizana, ne bi bilo Muslimana.

I ne bi ih vala ni bilo, završio je odsečno priču moj čestiti rođak Risto.

gorran2

Ali, naravno, ostaju fakti:
- da je na kraju krajeva svrgno Miloševića
- da je Miloševića, poslao gde mu je i mesto
- da je zračio entuzijazmom
- da su ga ustrelili najmračniji pokrvarenjaci koje je Srbija imala, i sa kojima je spremao obračun

Pa, to je mesto u istoriji. Onda treba da bude pominjan kao pozitivan heroj.

Ja lično, među političarima, najviše sam cenio Dragoslava Avramovića i Antu Markovića.

Pa, to je mesto u istoriji. Onda i treba da bude pominjan kao pozitivan heroj.

Značajna i pozitivna istorijska ličnost? Svakako.
Svetac i moralna gromada? To ipak malo teže,

gorran2

Značajna i pozitivna istorijska ličnost? Svakako.Svetac i moralna gromada? To ipak malo teže,

To, potpisujem.


ps. ali gore, u tvojim komentarima, bilo je pregršt zlikovačkih činjenica povezanih sa njim, uvijenih u ogovaranja i političke intrige, sa jednim razlogom: da obezvredi ubijenog predsednika Zorana Đinđića.

To je greška u zaključivanju, mrzi me da se prisećam kako se zove.

Ta greška u zaključivanju je samo odgovor na tvoje zaključivanje o Đinđiću. Samo, u mojoj grešci ti ne možeš naći činjeničnu grešku, a ja u tvojoj tiradi, bogami - mogu. I to nekoliko.
A ono što me je u stvari ponukalo na reakciju nije to što Đinđiću pripisuješ greške. Pobogu, njegova veličina jeste u tome što je bio živ čovek, pravio greške i u hodu ih priznavao i ispravljao. I išao, napred, i napred, i napred.
Jebo svece, neka ih na zidu!
Ali mu spočitavaš nekakve budalaste ideološke gluposti, koje veze sa mozgom nemaju, a činjene su u vreme kad je i za Srbiju, i za Jugoslaviju bilo biti ili ne biti, život ili smrt! I kad je bilo jedino važno svrgnuti tirana i tirjanstvu stati nogom za vrat, te prekinuti pakleni rusvaj i krvavu igranku!
U tom bih košmaru i ja dovodio i kralja, i prinčeve, i angažovao veštice i vampire - štagod - samo da se ubilački pir prekine.
kao kad se pojave klatimudi koji kažu - a, ovi tvoji rekli da se ne plaća tv, da se ne plaća struja, da se ne plaća porez...
Ma da.
I sad ti meni pričaš o trojici ili petorici poštenih i časnih ljuudi, kao da su oni paradigma, kao da sam ja sjebao tekovine njihove borbe a ne njihovi drugovi i saborci, a po pravilu nadređeni, u vojsci i partiji!

sentinel
Tacno, da ne bi sve pod

1-10

Jebo svece, neka ih na zidu!

He he.
Malo si izgubio nit.
Ovo upravo i jeste rasprava o tome treba li praviti sveca od Đinđića.
Ja sam upravo iz tog razloga naveo detalje koji se po meni ne uklapaju u profil moralne gromade, i treba ih shvatiti samo u tom kontekstu.
Svi ti detalji sasvim lepo pasuju u profil real-političara, i da se o tome raspravljalo, ja takve stvari nikad ne bih ni potezao.

Ispade da je ovo zanimljiv primer kad isto mislimo, i na kraju se gotovo i posvađamo, usled sitne nepažnje u tumačenju konteksta.

gorran2

Jebo svece, neka ih na zidu!

He he.
Malo si izgubio nit.
Ovo upravo i jeste rasprava o tome treba li praviti sveca od Đinđića.
Ja sam upravo iz tog razloga naveo detalje koji se po meni ne uklapaju u profil moralne gromade, i treba ih shvatiti samo u tom kontekstu.
Svi ti detalji sasvim lepo pasuju u profil real-političara, i da se o tome raspravljalo, ja takve stvari nikad ne bih ni potezao.

Ispade da je ovo zanimljiv primer kad isto mislimo, i na kraju se gotovo i posvađamo, usled sitne nepažnje u tumačenju konteksta.

Dobro.
Koliko moralnih gromada znaš među političarima?
Dalaj lamu, Gandija, druga Kobu i Madlen Olbrajt. Ok. Koga još?
Edit:

Ispade da je ovo zanimljiv primer kad isto mislimo, i na kraju se gotovo i posvađamo, usled sitne nepažnje u tumačenju konteksta.

Može biti, samo čudne reči uklopljene na čudan način koristiš da kažeš šta ja mislim.
Da ponovim - tebe smatram izuzetnim sagovornikom, i naročito tamo gde se ne slažemo.
Samo sam navikao da koristiš argumente koji stoje, i na koje je teško odgovoriti ili zadržati svoj stav.
Ovo ovde... Čista metawookadinizacija.

PS - ne rekoh - Peđa, odličan ti je tekst. Emotivan, tako i pisan i zato nisam ni hteo da se javljam niti da sitničarim.

Koliko moralnih gormada znaš među političarima?
Dalaj lamu, Gandija, druga Kobu i Madlen Olbrajt. Ok. Koga još?

ćićolinu
ona ništa nije krila od svojih glasača

I sad ti meni pričaš o trojici ili petorici poštenih i časnih ljuudi, kao da su oni paradigma, kao da sam ja sjebao tekovine njihove borbe a ne njihovi drugovi i saborci, a po pravilu nadređeni, u vojsci i partiji!

E jebiga.
Moolim te, ali moolim te, nemoj to da mi radiš.
Već petnaesti put, obećam neću više, jer sam brate smorio ali svecki.
Kadli me uvek neko povuče za jezik.

Dakle, shvatam koji te problem muči, i kakvo si neadekvatno rešenje izumeo za njega.
To je naravno problem za knjigu, a ovde samo kroki:

Čestiti narod srpski ima instinktivnu želju za "nestajanje" Muslimana integrisanu u svoju kolektivnu svest još od borbi za oslobođenje u devetnaestom veku. I to je sasvim prirodno, što rekla prostodušna Biljana Plavšić. To je deo njegove kolektivne tradicije. Naravno, ništa neobično. Mnogi narodi imali su svoje narode-arhineprijatelje tokom tog perioda. Ratovi koji su vođeni su za pobedničku stranu bili oslobođenje, a za poraženu uništenje ili proterivanje.

Ta je priča, klackalica oslobađanja i proterivanja, nakon formiranja Jugoslavije ušla u fazu političkih smicalica. Tenzije nisu smanjene - samo su prešle u fazu potuljenosti. To je dovelo do jačanja hrvatskog ekstremizma.

I, onda je buknuo rat. Hrvatski ekstremisti su, imajući za leđima Nemce, krenule u jedan od najmonstruoznijih zločinačkih poduhvata u novijoj istoriji. Srpski ustanici su uzvraćali, srazmerno svojim, tada skromnim mogućnostima.

Muslimani su se našli između dve strane. S jedne strane, ustaše su im laskale i mamile ih u svoje redove, a s druge, srpska odmazda se u pravilu najčešće završavala na njima, jer su svojim prostornim rasporedom bili više izloženi.

Na Ravnu Goru popeo se čiča Draža, paradigma tradicionalnog srpskog patriote - čoveka iz naroda. On je beležio srpske žrtve i grozio se osvetom kao okolnosti budu dozvolile.

Tu su onda među njih upali komunisti. Za razliku od svih ostalih strana, koje su bile čvrsto odane koncepcijama nacionalnih interesa, megalomanskih teritorijalnih aspiracija i čistih teritorija. oni su ubacili sasvim drugu priču. Rekli su:

Ovo što se vi među sobom koljete, to je spin vladajuće klase. Živite bedno, i kad pobedite živećete bedno, a vaše gazde biće još bogatije. Nego dajte da prevrnemo i srušimo ceo taj sistem, na čelu sa njegovim najgorim zlikovcem Hitlerom. Vi, prosti obespravljeni ljudi upućeni ste jedni na druge, na solidarnost, bez obzira na veru i naciju. A svi koji vas navode da se krvite između sebe su neprijatelji i Hitlerovi pomagači.

I, oddly enough, oni uzmu pa pobede sa takvom koncepcijom. Sistem koji su oni uveli nije bio demokratski. Nije se svodio na provođenje onoga što masa prosečnih možda smatra u nekom trenutku, nego na to da se država organizuje kao projekat vođen principima. Među kojima je najvažniji bio princip napretka.

Dosta klizav teren, dakako. Međutim, dogodilo se još jedno čudo: posle par zastranjivanja, došao je i taj napredak. Oba obećanja bila su ispunjena: ljudi su živeli dobro, i živeli su zajedno. međunacionalni zazor gotovo je nestao, ljudi raznih pripadnosti ženili su se između sebe, radili zajedno, deca su im se družila.

Međutim, princip napretka se na kraju iscrpio. Bilo je neophodno nešto menjati. Na primer, transformisati se u tradicionalnu demokratsku državu. Ili, naći novu inspiraciju, formulisati nove principe koji će društvo povući napred.

Nije se dogodilo ni jedno ni drugo. Tzv "disidenti", koji su osvajali sve više podrške, u najvećem broju u raznim oblicima plasirali su treću tezu.
Ljudi, šta vam je, nemoj da ste ludi, dajte da mi nastavimo tamo gde su nas ovi zaustavili - da izravnamo račune, i da obeležimo teritorije, po principu čiji je veći ili ko je gadniji.

Smradina iz Požarevca lucidno je primetio promenu pravca vetra, i uzjahao na ovaj talas. Komuniste iz Hrvatske i BIH, koji na kraju nisu umeli ništa pametno da kažu, tamošnji talasi su oduvali sa istorijske pozornice.

I, nakon 50 godina, opet je svanula četres prva.
Samo, ovaj put nije bilo nikoga da kaže, stanite, ne pucajte, lažu vas, varaju vas, zloupotrebljavaju vas.

Znači, ja smatram da je druga Jugoslavija bila izuzetno zanimljivo i dragoceno istorijsko iskustvo, a ti, kanda, smatra, da je to bila gigantska zavera, prevara i laž sa ciljem da se odradi upravo ono protiv čega je ona uspostavljena.

Ovo što spominješ - ljude-prevrtače, toga je naravno bilo - od takvog smo valjda materijala napravljeni - ali je po samu stvar od ekstremno marginalnog značaja.

Koliko moralnih gromada znaš među političarima?

Ama koji ti je moj? Otkud ti uopšte pretpostavka da se ja divim nekom političaru?

Politika je jedan od retkih zanata gorih od prostitucije, i od političara sasvim retko ispadne neko dobro.
I to najčešće greškom.

freehand

A da se ne precijenjuješ ti malo, mladiću?
Pazi ga, raskrečio se ko Wukadin ili Geri Kuper na sred ulice i kaže - ajde, dripci, da vas vidim

A meni si udarao packe kad ja počnem da šamaram. Iako moram priznati da si neuporedivo tolerantnij. Uostalom Goran to i zaslužuje.

Čestiti narod srpski ima instinktivnu želju za "nestajanje" Muslimana integrisanu u svoju kolektivnu svest još od borbi za oslobođenje u devetnaestom veku. I to je sasvim prirodno, što rekla prostodušna Biljana Plavšić. To je deo njegove kolektivne tradicije. Naravno, ništa neobično.

Pretpostavljam da ti ovo smatraš jednom sasvim na mestu elaboracijom.

Navikao sam na potezanja ovakvih kvalifikacija - četnici nisu četnici, nego presvučeni partizani. Ustaše nisu ustaše, nego presvučeni partizani.

Dočim su, je l' tako, partizani vazda - partizani. Ništa presvlačenje. Njihova odežda je šik vo vijek-vjekov

Šta mislite zašto su ga "skinuli kao pticu" ?

Hajde da čujemo zašto?

Da, zašto ono beše?

mozda zato sto ovaj


dok je ovaj setao Gazelom


opusteno i sa smeskom izgovara ovo

Posao koji oni obavljaju je takav, a neko od njih je i rekao, da nemaju druge uniforme osim one koju imaju. Lekar ima svoju uniformu, neko drugi ima svoju odeću, a oni su se pojavili u onome što je njihova radna i svakodnevna odeća

a jedan drugi malo kasnije ovo

Zovi ovoga i reci mu da kaže onome da nema šanse da se popusti, samo da ne izdaju. Znači, nema šanse da se popusti, odj...će ga, sad ko izda – pizda. Svoje zahteve moraju da ispune. Nema sile, osim Koštunice, ako on naredi

umesto da kao vrhovni izvede vojsku i pobije govna

a sto nije, aj' da cujemo?

Pretpostavljam da ti ovo smatraš jednom sasvim na mestu elaboracijom.

Nisam stvarno mislio ništa loše o narodu srpskom. Život kao takav se je kreće u dosta širim ekstremima nego što to malograđanska svest sebi voli da predstavi.

Na primer, slavni naod francuski je pre pola veka pobio milion ljudi u Alžiru. I, nakon toga, bez neke istorijske katarze, sad se odjednom smatra "vlasnim" da humanitarno bombarduje severnu Afriku. A sve zarad jadnih tamošnjih civila.

Ali sad stvarno neću dalje.
Pozdrav svima i hvala na strpljenju.

Znači, ja smatram da je druga Jugoslavija bila izuzetno zanimljivo i dragoceno istorijsko iskustvo,

Potpuno se slažem.

a ti, kanda, smatra, da je to bila gigantska zavera, prevara i laž sa ciljem da se odradi upravo ono protiv čega je ona uspostavljena.

Apsolutna glupost.

Razlika između tebe i mene je što su me događaji i sagledavanje proživljenog izlečili od jugoslovenstva. Prihvatio sam da su postojale iluzije, da su srušene i da nema nikakvog smisla u njima dalje živeti.

Ovo što spominješ - ljude-prevrtače, toga je naravno bilo - od takvog smo valjda materijala napravljeni - ali je po samu stvar od ekstremno marginalnog značaja.

Daj mi kaži ko su ovi ljudi: Sobodan Milošević, Franjo Tuđman, Kiro Gligorov, Momir Bulatović, Milan Kučan, Alija Izetbegović?
Ravna Gora, četnici, ustaše, balisti, Handžar divizija - ko?
Ma nemoj mi odgovarati, tako smo otrolovali da nema kud. U stvari - ti si otrolovao.

Ali, pobogu i zaboga - kakve to veze ima sa Zoranom Đinđićem?
Što njemu tovariš na leđa ono što su oni skenjali a on pokušao da ispravi,bar u Srbiji?!

Nije mi jasno zašto se nijeste otvoreno potpisali ispod Inićevog podvodačkog teksta iz 1999.godine ?

gorran2

Pise: Dr. Slobodan INIC

I PORED NESUMNJIVE CINJENICE, KAO STO SE
vidi, da je Zoran Djindjic podrzavao Milosevicevo razbijanje SFRJ i njegovu ratnicku i (c)etnicku politiku......

Od momenta smjene gospodina Mićunovića i dolaska Z.Đinđića na čelo Demokratskle stranke, (koja je u to vrijeme imala i nacionalno i građansko krilo i "pomiriteljski" centar ) svi njeni osnivači su se redom svrstali u front protiv Z.Đinđića, pa i protiv stranke.

Za vrijeme pisanja ovih tekstova, gospodin Inić je čini mi se bio pod velikom temperatutom.

Gospodin se služio jeftinim podvalama. Svoj stav i vračanje o "budućem" Đinđiću je uzeo kao aksiom pa je dokazivao teoremu o Đinđiću kao Miloševićevom ratničkom saborcu. Vrlo providno.

Srbi, koje danas Zoran Djindjic predvodi u "demokratiju", morali bi znati da to sto oni zive tako tesko, da ni jedna svinja u Holandiji ne bi pristala na takav zivot, docekavsi da i sami budu izlozeni bombardovanju, za sto su mislili da je njihova posebna "specijalnost" kad su u pitanju drugi narodi, trebaju zahvaliti i Zoranu Dindjicu,........

Je li ovo bila uvreda za Srbe koji su podržavali Đinđića ili za holandske svinje i zašto baš holandske ?
Gospodin ni slova o tome da su i mnogi nesrbi podržavali Đinđića.

Ko je uopšte nekoga u Srbiji pitao da li pristaje da bude bombardovan ?!

Očigledno je temperatura kod gospodina bila blizu 40°.

Kako bi Zoran Djindjic uredio Srbiju sutra kad bi kojim slucajem dosao na vlast? Jedno je sigurno da bi to bilo suprotno ....

Baba Vangi se pomiješale kugle...

Jos prije par godina Djindjic je u jednoj izjavi za Radio Jagodinu rekao da je "buducnost Jugoslavije u vecem centralizmu uz maksimalni uticaj onog dijela koji i maksimalno doprinosi toj drzavi, a to je Srbija.

Ovo pitanje jeste ispravno ali je sasvim minorno u odnosu na ono pravo koje gospodin Inić nije želio da postavi.
A to pitanje glasi: "Zašto je Srbija pristajala na apsolutni paritet prosrpskih kadrova iz Crne Gore u tzv. saveznoj vladi" ?

S takvim Djindjicem Milo Djukanovic je putovao nedavno u posjetu njemackom saveznom kancelaru Schröderu. Izgleda, sve u interesu "demokratske buducnosti" SR Jugoslavije i, narocito, Crne Gore.

Gospodin Inić očigledno ne zna za razloge i sadržinu razgovora sa njemačkim kancelarom.
Da je htio da se zainteresuje, saznao bi da njih dvojica nijesu tamo putovali po istom poslu.
Uslov da Z.Đinđić otputuje sa Đukanovićem u Njemačku je bio da se i vrati sa njim, tj. da ne ostaje tamo.
O ostalom ne bih.

Na kraju,
poređenje S.Miloševića sa Hitlerom da bi Z.Đinđića predstavio kao "srpskog admirala" Denica nema smisla komentarisati ukoliko nijeste ljekar koji se razumije u jako povišene temperature.

A da se ne precijenjuješ ti malo, mladiću?
Pazi ga, raskrečio se ko Wukadin ili Geri Kuper na sred ulice i kaže - ajde, dripci, da vas vidim!

Taj rat, koji ti je lajtmotiv, vodili su, njime komandovali i granate ispaljivali tvoji NOB generali i njihovi zemni ostaci; plaćani i nahuškavani od strane NOB komesara presvučenih u socijalističko samoupravne predsednike i njihove trabante, presvučeni u vojvode, poglavnike, voždove i slične operetne likove.
Zajedničko im je licemerje, alavost, pohlepa i mržnja prema svemu što je vrlina, na bilo koji način.

Takve govnare koji su u rukama imali sve poluge moći nije bilo moguće pobediti drugačije no spuštanjem sopstvenog praga moralnosti. Da ne elaboriram. I

hvala freehand, hvala, hvala...

Takođe , nadam se da si svestan da je nemoguće odbraniti stav da Zoran Đinđić nije osuđivao ratne zločine.

Kako da pokrene pitanja pored antihaskog lobija koji drzi tajne sluzne, Kostunice i Rusa?
Nema teorije.

Mene to mnogo više muči od Peščanika. Sve kao da prepoznajem isti obrazac medijske halabuke koja je prethodila atentatu, ali sad sa ciljem da se odbrani lik i delo Vojislava Koštunice, o čijoj umešanosti u atentat postoji bezbroj, za sad doduše još uvek posrednih dokaza (ili ono što Englezi zovu circumstancial evidence - information and testimony presented by a party in a civil or criminal action that permit conclusions that indirectly establish the existence or nonexistence of a fact or event that the party seeks to prove). Mnogo me više interesuju motivi i dela VK i izvođenje dokaza o njegovoj povezanosti s atentatom, nego Cece&Co, ne zbog averzije prema dotičnom gradjaninu, već zato što smatram stahovito važnim da se već jednom počne sa vađenjem te ogromne gomile kostura iz ovog našeg srpskog ormana. U suprotnom, cenim, kolektivno ludilo, teorije zavere, nacionalističko divljanje, tajkunizacija, korupcija i opšti lopovluk, nepomirljivost i podele medju nama samima trajaće još dugo, dugo...Pun mi je više kufer zataškavanja.

Ljudi (dakle, ne: Srbi. Ljudi) imaju veliki broj tehnika kojim izgrađuju i održavaju svoje i kolektivno samorazumevanje u mnoštvu divergentnih i kontradiktornih elemenata. Na primer: selektivna memorija, slepa mrlja, autoviktimizacija (ali mi smo patili), justifikacija (a oni su nama...).

I tako, ljudi, i kolektiviteti, sklope ta neka svoja samorazumevanja. Ukoliko su u neskladu sa činjenicama - utoliko gore po činjenice. Ali, ta su samorazumevanja i samotumačenja raznih ljudi i raznih grupa u neskladu i jedna sa drugima, do isključivosti.

Nema tu ništa čudno, ni specifično. Tako obično otprilike izgleda taj kognitivni prostor oko pitanja identiteta - ličnog, ili, na primer, nacionalnog.

Ja sam gore pokušao da ispresecam neke stereotipe i prikažem neke stvari iz druge perspektive, zato što smatram da je uvek korisno i zdravo ponovo osmotriti stvari pod drugim osvetljenjem.

Što se tiče predsednika Đinđića, o njemu sam naveo neka svoja zapažanja, i citirao neka tuđa, sa kojima se ne slažem u potpunosti.

Moja se mogu sumirati u tri stava:
- po pitanju odnosa prema ratu, Đinđić nije zaslužio nikakve pozitivne poene.
- veliki plus predstavlja to što je svrgnuo Miloševića, i što ga je otpremio u Hag
- što se tiče rada njegove vlade utisak je jako loš. Meni je kao signifikantna u sećanju ostala afera prepakivanja šećera, kad je vlada omogućila krađu oko 150 mil eura iz EU subvencija i prelivanje tih para u džepove partijski privilegovanih biznismena. Može li se pasti niže od toga da se pokrade prijatelj koji pokušava da ti pomogne? Podpredsednik vlade Mickey Mouse intenzivno se angažovao u zataškivanju afere skakućući nekoliko puta do Brisela i živahno objašnjavajući za televiziju da se ništa strašno nije desilo, te da će EU obnoviti izvozne kvote "možda već za godinu dana"...

Zbog nečega, te se priče setim, kad nas jedan od nosača kovčega Miodrag Kostić očinski poučno kori kako su naši radici lenji, pa ne pomaže ni to što su oni - gazde - tako vredni. Evo i danas je servirao svoju novu pouku iz SupeHik serije.

Znači, ta vlada je bila tako loša, da je bilo protivno svakoj verovatnoći da bi sledeća mogla biti gora. Međutim, ne štedeći napore, Koštunica je to uspeo da pobedi verovatnoću, i podari Srbiji period najštetnije vlasti svih vremena. Možda je jedino vlada Nikole Šainovića napravila veću neposrednu štetu Srbiji.

Zašto su Cece promenile retoriku bez obrazloženja, ne tiče me se, i ne iritiraju me ni najmanje. Svako ima svoje mesto.

Moji komentari ovde izazvali su odgovore. Došlo je do digresija, i digresija na digresije. Izneti su razni argunenti, Na mnoge nisam odgovorio - ne zato što me mrzelo, ili što ne bih imao šta da kažem - nego isključivo iz osećaja da bi to bilo preterano trolovanje.

Inače, izgleda da se tu provukao jedan nesporazum, kojem sam delimično i sam kumovao. Onom ko ne prati pažljivo, moglo bi izgledati da iznosim neke sensu stricto političke stavove i opredeljenja. To nije sasvim tako. Moje je opredeljenje antipolitičko, i smatram profesionalnu politiku kao takvu jednom od najštetnijih delatnosti u savremenom svetu.

gorran2

.... jedan od nosača kovčega Miodrag Kostić

Na koji način je funkcija "nosača kovčega" povezana sa onim što je on radio ili radi sada i da li mu ta jednokratna funkcija umanjuje ili povećava vrijednost onoga što radi ili ne radi.

On nije bio jedini nosač pa ne postoji razlog za identifikaciju te vrste bez neke nejasne namjere.

Očigledno da vi o aferi šećer ne znate dovoljno, nije vam ni malo čudno da uz dvije prave i dvije lažne afere kojima je rušena vlada Z.Živkovića nije korišćena (na pravi način ) i ova.

Naredna vlada (Kalašnjikov I ) je napravila i ostavila (do danas ) nerazjašnjenih 106 afera, pa me zanima da li su vam poznate bar dvije ?

Afera prepakivanmja šećera je zajednička afera EU i Vlade Srbije, čija je eskalacija presječena, niko nije procesuiran, dobit ostvarena "krađom subvencija" ( istrošeni stranački sponzori da povrate "dušu" ) nije vraćena ni oduzeta a osim toga ni poreska utaja nije istražena, odnosno stopirana je bez znanja i saglasnosti premijera !

Zbog nečega, te se priče setim, kad nas jedan od nosača kovčega Miodrag Kostić očinski poučno kori kako su naši radici lenji

Pazi, nećeš verovati, ali - čovek je potpuno u pravu.
Pogledaj malo kako izgledaju fabrike koje su privatizovali ozbiljni privrednici; recimo, Rusi su u Rafineriji u Pančevu otpusitli (otpremnine, penzije... ) skoro pola zaposlenih. Sad imaju samo 40% viška radne snage.
"Hoću da radim sa vama, za vas, ali ne mogu da radim umesto vas..." Znaš čije su to reči?
Što se afera tiče - ti stvarno misliš da Koštunica i njegovi ne bi pohapsili i osudili na dugogodišnje robije makar i za ozbiljne indicije, kamoli da su imali dokaze?
Čoveče, to što govoriš i meni se vrtelo po glavi tih godina, dok je bio predsednik Vlade i pošto je streljan. U međuvremenu si imao prilike da vidiš skoro sve kockice i da ih složiš u skoro pa savršen mozaik. ako si hteo, naravno, i ako ti perspektiva nije zakriljena nekim zavesama. Ideološkim, profesionalnim, intelektualnim, kojim već.

- po pitanju odnosa prema ratu, Đinđić nije zaslužio nikakve pozitivne poene.

Iz čije perspektive?
Ko onda, po tebi, jeste zaslužio pozitivne poene?
Ili, kako je moguće zaslužiti pozitivne poene kada je rat u pitanju, da li tu postoji nešto pozitivno?
Ja mislim da ti lukavo zastupaš stranu onima koji su otcepljenje priželjkivali decenijama, a godinama se spremali i za rat kojim bi taj svoj cilj ostvarili. Podmetati sada Zoranu Đinđiću bilo šta u vezi tog prljavog rata je sramota i predstavlja nasilje nad dokazanim činjenicama. Te činjenice govore suprotno od onoga što ti ovde drsko navodiš. Makar to.
Kada je odlučeno da se ide u rat do otcepljenja, kada se uveliko naoružavalo, DS još nije bila ni formirana. Toliko o poenima Zorana Đinđića u vezi sa tim ratom.
A ako mu podmuklo zameraš to što je bio uz svoj narod, pogotovo onaj u Bosni, onda mogu samo da kažem da niže od ovoga što si napisao nikada nećeš pasti.

sentinel26

Na koji način je funkcija "nosača kovčega" povezana sa onim što je on radio ili radi sada i da li mu ta jednokratna funkcija umanjuje ili povećava vrijednost onoga što radi ili ne radi.

Na simboličan i na praktičan način. Prikazuje ga kao privatno blisku osobu i kao poslovno bliskog saradnika (tzv "partijskog blagajnika" ).

sentinel26

On nije bio jedini nosač pa ne postoji razlog za identifikaciju te vrste bez neke nejasne namjere.

Da. Drugi je bio Dragoljub - Krmivo.

sentinel26

Očigledno da vi o aferi šećer ne znate dovoljno, nije vam ni malo čudno da uz dvije prave i dvije lažne afere kojima je rušena vlada Z.Živkovića nije korišćena (na pravi način ) i ova... Afera prepakivanmja šećera je zajednička afera EU i Vlade Srbije, čija je eskalacija presječena, niko nije procesuiran, dobit ostvarena "krađom subvencija" ( istrošeni stranački sponzori da povrate "dušu" ) nije vraćena ni oduzeta a osim toga ni poreska utaja nije istražena, odnosno stopirana je bez znanja i saglasnosti premijera !

Naravno da ne znam dovoljno.
Niko nije procesuiran, pored ostalog, i iz jednostavnog razloga što tehnički nije počinjeno krivično deelo.
Samo prljava svinjarija.
EU je kao gest dobre volje, a u cilju pomoći u razvoju poljoprivrednog i prerađivačkog sektora u Srbiji, odobrila Srbiji izvoznu kvotu za šećer po izuzetno povlašćenim EU cenama.
Tajkuni u Srbiji su tu opciju iskoristili da uzmu pare od EU preprodajući jeftini uvozni šećer.
Oni su to uradili u saradnji sa brojnim državnim organima, i carinom, i vladom.
Oni ne podležu krivičnom zakonodavstvu EU, a u Srbiji ne postoji zakonska odredba koja bi time bila prekršena.
Dakle - savršen zločin. Nema krivičnog dela.
EU je jedino mogla da reaguje političkim i ekonomskim merama, što je odmah i učinila, promptnik ukidanjem kvota.

sentinel26

Naredna vlada (Kalašnjikov I ) je napravila i ostavila (do danas ) nerazjašnjenih 106 afera, pa me zanima da li su vam poznate bar dvije ?

Poznate su mi. Zato sam je i nazvao najštetnijom vladom u istoriji.

freehand

Pazi, nećeš verovati, ali - čovek je potpuno u pravu.

Hebo te on.
Sa sve Natašom Bekvalac atop.

Očigledno da vi o aferi šećer ne znate dovoljno, nije vam ni malo čudno da uz dvije prave i dvije lažne afere kojima je rušena vlada Z.Živkovića nije korišćena (na pravi način ) i ova.

Što se afera tiče - ti stvarno misliš da Koštunica i njegovi ne bi pohapsili i osudili na dugogodišnje robije makar i za ozbiljne indicije, kamoli da su imali dokaze?

Zašto? I jedni i drugi imali su sasvim isti motiv da budu dobri sa ovima. To je bila plodna saradnja koja je tekla u oba pravca.

gorran2

sentinel26

Na koji način je funkcija "nosača kovčega" povezana sa onim što je on radio ili radi sada i da li mu ta jednokratna funkcija umanjuje ili povećava vrijednost onoga što radi ili ne radi.

Na simboličan i na praktičan način. Prikazuje ga kao privatno blisku osobu i kao poslovno bliskog saradnika (tzv "partijskog blagajnika" ).

Nijesu "privatno bliske osobe" bile "nosači" iz razloga simbolike o kojoj vi govorite i ta "funkcija" je u isključivoj nadlježnosti porodice, pa je za mene veoma nepristojno da je komentarišem a vaš odgovor ću zaboraviti.

sentinel26

Očigledno da vi o aferi šećer ne znate dovoljno, nije vam ni malo čudno da uz dvije prave i dvije lažne afere kojima je rušena vlada Z.Živkovića nije korišćena (na pravi način ) i ova... Afera prepakivanmja šećera je zajednička afera EU i Vlade Srbije, čija je eskalacija presječena, niko nije procesuiran, dobit ostvarena "krađom subvencija" ( istrošeni stranački sponzori da povrate "dušu" ) nije vraćena ni oduzeta a osim toga ni poreska utaja nije istražena, odnosno stopirana je bez znanja i saglasnosti premijera !

Naravno da ne znam dovoljno.
.......................................
Dakle - savršen zločin. Nema krivičnog dela.
EU je jedino mogla da reaguje političkim i ekonomskim merama, što je odmah i učinila, promptnik ukidanjem kvota.

Dakle, vi priznajete da ne znate dovoljno ali ipak izričete oslobađajuću presudu. Čestitam !

Nije vam (kao nedovoljno obaviještenom čovjeku ) bilo nimalo čudno zbog čega sam ja napisao da je to zajednička afera EU i Vlade Srbije.

Prema mojim saznanjima ti "tajkuni" su oštetili i poresku kasu Srbije o čemu premijer nije informisan, zaslugom onoga što je skakutao na relaciji Beograd - Brisel - Beograd.

Mi sada taj befel možemo slobodno prikačiti ubijenom premijeru kao i sve što nije valjalo u tom periodu, jer zaboga on je bio dovoljno moćan da ih sve sam pohapsi i smjeti tamo đe im je mjesto samo nije hteo !

A onaj koji je i danas na funkciji brige za EU integracije Srbije sa puterom na glavi, pekmezom na bradi i masnim rukama neka se i dalje šeta tamo-amo i neka i dalje laže narod.

Kada bi nešto mogao Sterija da ustane iz groba i da vidi kako izgleda prava laža i paralaža, odmah bi se napio.

Nije vam (kao nedovoljno obaviještenom čovjeku ) bilo nimalo čudno zbog čega sam ja napisao da je to zajednička afera EU i Vlade Srbije.

Follow the money, kaže stara maksima.
"Aferu" možemo jednostavno zvati krađom (iako formalno to nije, jer je EU ispala naivna).
Znači, ostvaren je "transfer" velikog novca iz sredstava EU na račune domaćih tajkuna, a uz garancije, kumovanje i asistenciju vlade Srbije.
Ko je na dobitku? Srpski DS-tajkuni.
Ko je na gubitku? EU.
Postoji li u tome neka dobit za neke strukture u EU? Meni nije poznato.
Znači, ne bih mogao na pristanem na definiciju da je krađa neka vrsta zajedničke operacije lopova i žrtve.
Naravno, može se smatrati "gubitkom" budžeta Srbije što nije naplaćen porez na opljačkanu vrednost. Ali to je već verbalna egzibicija.

Dakle, kad ispratimo novac, očigledne su dve stvari:

Pokradene su EU, kojoj su uzete pare, i poljoprivreda Srbije, kojoj su pare bile namenjene.
Kradljivci i saučesnici: partiji bliski tajkuni, partija (DS), vlada.

PS. Ovu aferu nisam ni označio kao jedinu, najveću ili najznačajniju.
Označio sam je kao signifikantnu.
Zašto signifikantnu?
Zato što, kad se uvidi kako su se odnosili prema prijateljskim zemljama, i prema poslovima koji su celom svetu na videlu, može se tek zamisliti kako su se odnosili prema poslovima u Srbiji, što je van svetskog fokusa, i gde se tradicionalno lovi u mutnom.

Dakle, nasuprot predodžbama koje nam se nameću, kako navodno zemlja opstaje samo zahvaljujući predanom radu vlada i ministara, istina je upravo suprotna - ona opstaje pravim čudom, uprkos ogromnom štetočinskom radu vlada i političara.

gorran2

Nije vam (kao nedovoljno obaviještenom čovjeku ) bilo nimalo čudno zbog čega sam ja napisao da je to zajednička afera EU i Vlade Srbije.

Follow the money, kaže stara maksima.
"Aferu" možemo jednostavno zvati krađom (iako formalno to nije, jer je EU ispala naivna).
Znači, ostvaren je "transfer" velikog novca iz sredstava EU na račune domaćih tajkuna, a uz garancije, kumovanje i asistenciju vlade Srbije.
Ko je na dobitku? Srpski DS-tajkuni.
Ko je na gubitku? EU.
Postoji li u tome neka dobit za neke strukture u EU? Meni nije poznato.
Znači, ne bih mogao na pristanem na definiciju da je krađa neka vrsta zajedničke operacije lopova i žrtve.
Naravno, može se smatrati "gubitkom" budžeta Srbije što nije naplaćen porez na opljačkanu vrednost. Ali to je već verbalna egzibicija..

Vi očigledno ne poznajete poreski sistem Srbije ni iz onog vremena a ni ovaj današnji.
Sve zaključke ste donijeli na osnovu novinskih tekstova.

Moja saznanja se baziraju na poznavanju toga sistema i nekim viđenim dokumentima i ne radi se o porezu na "opljačkanu vrednost". Postoje još neki porezi u Srbiji.

EU nije pretrpjela gubitak nego poljoprivreda Srbije.

EU je odobrila uvoz šećera u Srbiju po povlašćenim cijenama a zauzvrat dozvolila srpskim izvoznicima da na njeno tržište izvezu šećer domaće proizvodnje po višim cijenama.
Cilj:
- dobit za domaće proizvodjače šećera koji su bili u nokdaunu uz stabilnost tržišta.
Gospoda su umjesto domaćeg prepakovali (jeftiniji ) uvozni šećer , prodali ga po visokoj cijeni i ostvarili dobit, čime su opljačkali domaće poljoprivredne firme i poresku kasu Srbije.

Nije tačno da nema kaznenih djela.
Za EU: nenamjensko trošenje (usmjeravanje ) novca.
Za Srbiju: prevara zloupotrebom povlašćenog položaja i na kraju krađa i to ona prava i poreska utaja.

Zajednička je afera (i još nešto ) a ne operacija činjenja (ili nečinjenja).

I da je ostao na vlasti, pitanje je da li bi Srbija bolje izgledala. Verovatno bi pola privrede "prodao" renomiranim zapadnim firmama za jedan dolar, a drugu polovinu "prodao" prijateljskim DS-biznismenima. Ono što nam danas najviše smeta - incestuozna veza politike i tajkuna -
radilo je punom parom i za vreme Đinđića.

Šta biste VI radili u tom vremenu i okolnostima ?
Kako biste VI nastale probleme rešavali ?

Da je Zoran imao tu moć koju mu pripisujete,
kao prvo, bio bi živ, niko mu ne bi ništa mogao.

A šta bi bilo da je bilo... verovatno
(opet verovanje, umesto znanja)...
je besmisleno navoditi i o tome misliti.

Ok, tu se sad ocrtava jedna linija razgraničenja. Ovde očigledno postoje ljudi koji smatraju da je rat bio pravedan i nametnut, ili proizvod spleta istorijskih okolnosti. Možda jedino loše vođen

drago mi je da si povukao tu liniju, ali ona se ne povlači izmedju te dve teze koje si izmislio. da li je rat bio nametnut ili ne - ne znam, ali sam siguran da medju onima koji su ga nametali nije bio Djindjić.

zapravo jednu je bitku djindjic dobio efektno 2001. godine i svaka mu cast na tome

a mostu na Drini je pravio performans, a Đinđić i Koštunica furiozno su napadali socijaliste u skupštini zbog blokade na Drini. Tu politiku je Đinđić zvao "ulaganjem u budućnost".

naravno da su trebali da ga napadnu, jer - na taj način je pljunuo sve žrtve tog rata. Blokadom na Drini nije rečeno - nećemo rat, nego nećemo da pomognemo Srbima preko Drine. Da li je pravi način bila pomoć u doturanju oružja - može se raspravljati i bilo koji epilog te rasprave za mene ne bi bio problematičan, ali tadašnja ideja je bila - što bi mi njima pomogli? e to je zločin!

Ma potpuno si ga provalio, bio je veliki nacionalista i monarhista.

facepalm

Bese ga Bojana Lekic pitala kako je mogao reci da Srbiju treba jos malo bombardovati u Nemackoj?

Bese ga Bojana Lekic pitala kako je mogao reci da Srbiju treba jos malo bombardovati u Nemackoj?

Jeste da ima Srba u Nemačkoj mnogo, ali
da se Srbija u Nemačkoj može bombardovati,
to ostavimo za budućnost.
Možda jednog dana, ako postane deo Nemačke?

dolybell92

Bese ga Bojana Lekic pitala kako je mogao reci da Srbiju treba jos malo bombardovati u Nemackoj?

Jeste da ima Srba u Nemačkoj mnogo, ali
da se Srbija u Nemačkoj može bombardovati,
to ostavimo za budućnost.
Možda jednog dana, ako postane deo Nemačke?

e bas je duhovito...

ali da, jeste to rekao i nije mi bas bilo prijatno dok sam slusao radio, cuo sam to direktno na slobodnoj evropi ili tako nesto

ne nisam planinario po slobodnoj evropi nego sam slusao emisiju "slobodna evropa" na radiju... cisto da objasnim da se ne zbune pametnjakovici

Bese ga Bojana Lekic pitala kako je mogao reci, dok je bio u Nemackoj, da Srbiju treba jos malo bombardovati?

maca22

Bese ga Bojana Lekic pitala kako je mogao reci, dok je bio u Nemackoj, da Srbiju treba jos malo bombardovati?

A Vuk ljubio ruke MAdlen Olbrajt, hehe, bilo na Gnevniku u pola 8.

Dao je ovaj intervju za "der Spiegel" 17.maja 1999.

ovaj deo je zloupotrebljen kao poziv Djindjica da se i dalje napada Srbija mada nisam siguran da li je bilo još sličnih izjava.

SPIEGEL: Wie lange wird der Krieg noch weitergehen?

Djindjic: Ich sehe in Belgrad Signale für ein Einlenken. Eine Fortsetzung des Kriegs würde Milosevic keine Vorteile mehr bringen. Die ersten drei Wochen stärkten seine Position. Doch jetzt zeigt sich seine Fehleinschätzung. Die Nato bleibt hartnäckig, und Rußland denkt nicht daran, Jugoslawien wirklich zu unterstützen.

Prevod, oprostite ako sam nešto pogrešno preveo, čini mi se da je tačno.

Koliko će rat još trajati?

Vidim u Beogradu signale ze popuštanje. Nastavak rata više neće Miloševiću doneti nikakvu prednost. Prve tri nedelje je njegova pozicija ojačala. Sada ipak pokazuje svoju lošu procenu. NATO ostaje tvrdoglav a Rusija ne razmišlja o tome da podrži Srbiju.

EDIT Evo ga i link.

'Budućnost Jugoslavije je u većem centralizmu… nije logično da pola savezne vlade bude iz Crne Gore

i bio je u pravu. pola vlade iz republike koja je deset puta manja od srude republike

Ta izjava je na nivou, kad moje dete poraste imaće sve petice u školi.

I Ružicina i tvoja tvrdnja su iste,
obe su pretpostavke. Šta je tu posebno neobično?
To što će tvoje dete, kad poraste, imati sve petice u školi,
prvo sačekaj da poraste... pa ćeš već videti, nadam se.

Piše kad nađem slobodnog vremena i kad mi je dobar horoskop.

Kad već tako kažeš, onda se i pridržavaj horoskopa.

Др. Зоран Ђинђић никада није био популаран у Србији. Из неколико разлога, али један од највећих је то што је говорио истину и позивао на рад.

Mozda to sto je radio i nije toliko razlog nepopularnosti koliko interfejs - nacin na koji govori i ponasa se. Zna se da narod vise voli usporene koji dejstvuju pomalo zatupljeno (sto se prevodi u misteriozno) i nedoreceno koji vise prave pauze nego sto govore. Pa nije dzaba odluceno da treba pretupati narod Kostunicom kada se biralo ko ce najlakse skinuti Slobu.

Vasa S Tajcic

Др. Зоран Ђинђић никада није био популаран у Србији. Из неколико разлога, али један од највећих је то што је говорио истину и позивао на рад. ... Ђинђић је мислио да од Србије може да се направи једна нормална земља и наравно није био у праву. Прво, ликови који су били око њега нису имали тај капацитет. ... Ови горе што оплакују Ђинђића кога уопште нису разумели док је био жив. ... Најгоре од свега је то што је Зоран био тотлано другачији тип. Није волео идолопоклонство, нити је себе сматрао неком величином. Увек је исмејавао увлаке.

Ovaj tekst se upravo i bavi ovakvim (i slicnim) idolopoklonickom odnosu prema Djindjicu.
Kod politicara ne treba slusati sta govore (vecina ih u govorima deluje bajno i sjajno - osim populistickih delova naravno), nego sta rade. To sta je Djindjic hteo/mislio/zeleo (ali mu "nisu dali" - likovi oko njega bez kapaciteta, zaparlozeno srpsko drustvo, to sto nije imao punu vlast zbog malih stranaka u DOSu, DB ili sta vec) niko ne moze da zna. A nije ni bitno, ono sto je bitno u krajnjoj liniji su rezultati njegovog delovanja.
OK, bio je najzasluzniji za skidanje Slobe pa mu je to veliki plus. A rezultati delovanja Djindjiceve vlade su slicno bedni (mozda za nijansu bolji) nego rezultati narednih vlada. Da li je mozda privatizacija pametno/posteno zapoceta u to vreme, da li se krenulo u izgradnju demokratskih institucija ili u naplatu prvoborackog staza, da li se radilo u interesu srpske privrede ili srpskih tajkuna, da li se radilo na problemu odliva mozgova sa zeljom da se to pretvori u priliv (tj. da se vrati deo obrazovane emigracije), itd.

Treba biti slep pored ociju pa pomisliti da je nas problem u jednom coveku ili da moze da ga resi jedan covek. Na zalost nas lencuga, nije dovoljno izaci na izbore i izabrati "idealnog" politicara da nas vodi u svetlu buducnost, treba se potruditi mnogo vise od toga.

neću ni ja najbolje da prođem... evo već me zovu iz partije da me karaju

Ne kazem da si bez mozga. Ne bi bio medju najdrazim mi autorima bloga da mislim da jesi. Samo mislim da su u pitanju iste stvari, uz notu da je Djindjic mrtav pa je lakse baratati sa njime kao simbolom.

Mada moram priznati da nisam video da si kritikovao Karleusu do sada. Ali nisam procitao bas sve sto si napisao tako da je previd sa moje strane verovatan.

To ce biti zanimljivo procitati, javi kad se desi intervju :)

Ipak, uzmi u obzir da se na slican nacin i Djindjicem barata. On je ono sto su izvesni nepozeljni elementi drustva ubili i prica se gotovo iskljucivo u tom kontekstu od strane protivnika doticnih nepozeljnih elemenata. Nije mnogo drugacije od sagledavanja samo aktivistickog angazovanja Karleuse.

Naravno, zaista je tesko tvrditi da je u pitanju 1-na-1 poredjenje. Padanje u trans i idolopoklonstvo Djindjica je daleko rasirenija, daleko krupnija stvar. Samo, eto. Ja iskreno ne mislim da Ceca&Ceca i srodna ekipa zaista misle da je Djindjic bio covek bez mane i voleo bih da mislim da privatno znaju da bi ga opet podjednako kritikovali, jer to je ono sta dobar novinar radi. Ali u medjuvremenu je on prestao da bude politicar i postao simbol. Ne svojom krivicom, rekao bih.

Sto ne znaci da nije trebalo da napises ovo sta si napisao. Vazno je podsecati ljude sta je realnost a sta poezija.

Tako, vaši lični stavovi liče na obično trućanje. Ok, možda se neki od vas zezaju, ali mi se ipak čini da se ovde radi o izvesnim pretenzijama. Za to je ipak potrebno mnogo više od želje!
Pomenute "narikače" su bar osetile potrebu da se iskupe. Možda to ne rade na pravi način, ali barem pokušavaju. A vi?

A ti?

A ti?

I ja, kao i većina!

Prosto dirljiva vehementnost.

Svo cetvoro su i porodicno, i ljudski ostvarene licnosti

wtf? primitivizam u diskursu?

Pravljenje skandala zarad privlacenja paznje nije neko epohalno otkrice Predraga M. Azdejkovica. Radio je to Seselj u Srbiji, Zirinovski u Rusiji, Hitler u Nemackoj i mnogi drugi.

wtf? pakovanje?

Ja mogu da razumem duboke probleme koji vode Predraga da se na ovaj nacin ponasa, ali ne mogu da ih opravdam. Ja nisam njegov psihijatar niti licni prijatelj.

wtf? je l' se ovo kupuje kod velje ilica?

Ali jeste napao nesto sto mi je vaznije, a to je buducnost moje porodice. Napao je buducnost onih koji dolaze posle mene, buducnost mojih sestricina. To ne mogu da mu oprostim.

wtf? gde se uci ova bedna patetika?

gde se jos, molim ja vas, na ovaj nacin pise i (navodno) polemise?