Direktor za EPS

Objavljen je javni konkurs za direktora EPS-a. Rok za prijave ističe u sredu 03. jula. Do petka su se javila samo dva kandidata. Ministarka je najavila da će sve biografije biti javne i da će javnost znati ko se sve javio, kakvo je njihovo iskustvo i šta su ti ljudi predlagali da mogu da urade u tom preduzeću. Zašto se javilo toliko malo ljudi?

Voditi privredno društvo kao što je EPS je veliki izazov u svakoj normalnoj državi na svetu. Imovina EPS-a iznosi oko 10 milijardi evra. Prihodi oko 1.8 milijardi evra. EPS ima preko 32.000 zaposlenih. Za Srbiju, za pohvalu je da je ministarstvo objavilo javni oglas za izbor direktora. Oglas možete pročitati na ovoj internet stranici. Poziv kandidatima je pored oglasa javno u medijima uputila i ministarka. Za pohvalu je takođe da će javno biti objavljene ne samo biografije kandidata, nego i njihovi predlozi za EPS.

Možda je to i deo problema sa dosadašnjim malim brojem kandidata. Pored toga što verovatno mnogi pogrešno misle da je konkurs namešten. Međutim to nije tema. Nešto dublje nije u redu sa celim sistemom upravljanja javnim preduzećima. Odnosno njegovim odsustvom.

Šta nije u redu sa ovim, kao i sa svim drugim sličnim oglasima?

Pogledajmo kratko postupak izbora direktora velikih kompanija na zapadu. Velike kompanije nikada ne objavljuju oglas u kome daju rok do koga neko treba da se javi za posao direktora. Uz uslov da ako kandidat propusti rok ili fotokopiju nekog od traženih dokumenata ne overi u sudu, onda ništa od posla. Kompanije daju na znanje da traže direktora. Nekada javno, a nekada "tajno". Odnosno da se traži direktor zna odabrana agencija koja je angažovana na pronalaženju kandidata. Ova agencija u poverenju razgovara sa mogućim kandidatima, sagledavaju celo tržište, uzduž i popreko, u zemlji i u inostranstvu, i traže kandidate koji bi mogli biti dobar spoj sa kompanijom i njenom vizijom. I nikada ne postoji rok u kome morate primit nekoga niti postoji moranje da primite jednog od kandidata koi su se javili. Nakon što kandidati pristanu da razgovaraju, osnovne informacije o kandidatu se dostavljaju bordu direktora. Od informacija najvažnija je šta je kandidat do tada radio.

Izbor direktora je dvosmerna ulica. Kompaniji mora da se svidi direktor i direktoru mora da se svidi kompanija. Kada kažem kompanija, mislim na njene vlasnike, njen upravni odbor, njene poslovne planove, njen način odlučivanja itd. Izbor direktora nije ispit. Niti se radi o komisiji za prijem. Ljudi koji su nešto postigli u životu i iole drže do sebe se ne javljaju na ispit. Izbor direktora je serija razgovora ravnopravnih, racionalnih ljudi koji razgovaraju o mogućem zajedničkom poslu. U tim razgovorima se diskutuje o budućnosti kompanije. Diskutuje se o mogućim pravcima razvoja, diskutuje se o budućem finansiranju, viziji itd. I onda bord direktora donosi odluku o najboljem kandidatu. I u tim razgovorima, kandidati nude svoje ideje o daljem pravcu razvoja kompanije.

Bord direktora postaljvaju vlasnici, akcionari. Bord direktora radi u najboljem interesu kompanije, odnosno njenih vlasnika. I u sopstvenom jer imaju opcije na akcije kompanije. U prevodu, profitiraju kada akcije rastu. Da li znate ko je to u EPS-u? Ko radi u najboljem interesu EPS-a i njegovih vlasnika, poreskih obveznika Srbije?

Koja je to vizija za EPS? Ko je taj ko u ime vlasnika (poreskih obveznika, građana Srbije) uopšte vodi računa o najboljem interesu vlasnika? Da li uopšte zna kako da artikuliše taj najbolji interes? Šta se očekuje od direktora? Koliko može da utiče na cenovnu politiku EPS-a? Koliko može da utiče na izbor menadžment tima? Koliko može da utiče na sistematizaciju radnih mesta i otpuštanje viškova, posebno u administraciji? Koliko može da utiče na plate? Na bonuse zaposlenih? I kakvu kompenzaciju može da očekuje?

Ako ne može da određuje ove stvari, u stvari i nije direktor. Nego fikus. Koji ozbiljan čovek, sa iskustvom i znanjem i idejama, želi da bude fikus? Ako nema borda direktora koji radi u najboljem interesu kompanije, kako je uopšte moguće napraviti bilo kakav izbor? Taj bord bi morao da bude dovoljno stručan da uopšte može da napravi izbor. A ako se radi o fikusu bordu i fikusu direktoru, direktoru će biti dovoljna i plata od 2, 3 hiljade evra. Jer kao fikus negde drugo, bolje ne može ni da sanja.

Za kraj, jedan kratak program za EPS:

1. Popisati i proceniti svu imovinu. Jasno odvojiti imovinu koja služi za obavljanje delatnosti, od mrtve imovine. Popisati i sva prava korišćenja i imovinu koja je dana i uzeta u zakup.
2. Popisati sva potraživanja i sporna potraživanja kao i sve sudske i upravne postupke koji se vode povodom imovine.
3. Popisati sva dugovanja, sve tužbe protiv kompanije.
4. Na osnovu ovih popisa, sastaviti stvarne finansijske izveštaje u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima
5. Izbaciti socijalnu politiku iz rada javnog preduzeća
6. Izvršiti punu sistematizaciju svih radnih mesta. Otpustiti sav višak. EPS nije socijalna ustanova
7. Sprečiti krađu struje. Konstantno meriti potrošnju na svim nivoima i sistemski utvrditi neovlašćenu potrošnju.
8. Svima koji je ne plaćaju, uskratiti struju i tužiti. EPS nije socijalna ustanova.
9. Ne opraštati dugove. Građani i privreda koji redovno plaćaju struju ne treba da budu budale.
10. Izbaciti kompaniju sa budžeta i učiniti je samostalnom.
11. Ukinuti transferne cene unutar sistema EPS-a. Svaka elektrana treba da posluje samostalno na tržišnim principima. Nikakvo presipanje troškova i prihoda.
12. Stvoriti jasne i jednostavne tehničke mogućnosti za priključenje bilo kog proizvođača struje u sistem distribucije struje, kao i prodaju struje EPS-u ili bilo kom drugom drugom potrošaču
13. Stvoriti pretpostavke za različite lokalne distributere struje. Na zajedničkoj infrastrukturi.
14. Prodati svu imovinu koja nije u funkciji obvaljanja delatnosti. Na primer razna odmarališta.
15. Osloboditi budžet Srbije opterećenja za garancije po kreditima
16. Time stvoriti pretpostavke za puno tržišno poslovanje.
17. Povećati profit. To je osnovna svrha poslovanja.
18. Izvesti EPS na berzu.

A većina tačaka može da se primeni na sva javna preduzeća. Zamislite isto za Skijališta Srbije, Srbijagas, Pošte Srbije ili bilo koje drugo javno preduzeće. Da kod njih barem dobacimo do ovolike transparentnosti koju ćemo dobiti kod izbora kandidata. Bez obzira što ništa ne znamo o kriterijumima i onima koji treba da izvrše izbor.

http://www.facebook.com/SasaRadulovich

http://twitter.com/SasaRadulovich

.