Пошто сам управо стигао из Оџака, места у ком се данас одржава празник демократије - ево само пар цртица карактеристичне атмосфере са лица места:
- читав град и околна места (дрвеће, куће, капије, помоћне просторије, излози, саобраћајни знаци...) излепљени изборним плакатима, углавном са ликом главног изборног фаворита и највероватније и новог градоначелника у народну познатијег по имену: "Вучић за Оџаке"
- изборни штабови две највеће странке у центру града (некадашња робна кућа) где се налази и пригодан изборни пано са мултиплицираним фотошопираним првим потпредседником у натприродним величинама као и велики билборд са ликовима троје локалних челника (једне челнице и два челника) тренутно владајуће Демократске странке др. Бојан Пајтић са пригодним изборним слоганом: "Ти нас познајеш!" (ко год да га је смислио - уопште нисам сигуран колику им је њиме учинио услугу)
- од јутра локалне кафане крцате, баш као и паркинзи (штета па се недељом не наплаћују) гостима и аутомобилима (углавном лимузинама) из буквално свих крајева Србије (предњаче БГ, НС, а затим и сви остали)
- данима већ локална полиција засипана је пријавама којима два главна изборна такмаца једни друге оптужују за куповину гласова и остали (пред)изборни фолклор
- главне кафанске теме су наравно: избори, промене и тсл. као и гласине о батинашима (у незнано чијим дресовима) који су наводно стигли у град
- од јутрос град је преплављен и "изборним" лецима у којима непозната лица грађане обавештавају да они "криминалци који глас у Оџацима данас плаћају 25.000 динара" уствари "краду вашу будућност"
- сам изборни дан, засад, обележен је тучама на неким бирачким местима, нападима на новинаре, марицама и патролним колима полиције по којима би, сва је прилика, слични празници демократије у Србији убудуће требали да буду препознатљиви
Ипак, мени лично, најдиривији утисак оставили су момци и девојке (без обзира на године - јер демократија је, јелте, увек млада) из изборног штаба Српске напредне странке (у народу познатије као "Вучић за Оџаке") са којима сам данас веселно попричао у чак три наврата. Два пута звали за гласање, једном љубазно чак и хтели "да нас посете".
Уосталом, ево стенограмског записа једног од тих пријатних разговарања:
- Женски глас: Добар дан, да ли је то стан Миленковића?
- Мој глас: Да, изволите?
- Женски глас: Зовемо (тек касније ћу сватити зашто у множини) из изборног штаба Српске напредне странке да проверимо да ли су Војислав и Љиљана (моји родитељи) изашли на изборе и да их уједно позовемо да гласају за Српску напредну странку.
- Мој глас: Нажалост, закаснили сте.
- Женски глас: Како то мислите?
- Мој глас: Па колико ја знам већ су гласали.
- Женски глас: А кажите ми да ли су гласали за Српску напредну странку?
- Мој глас: Нажалост, то не могу да вам кажем.
- Женски глас: А зашто не можете?
- Мој глас: Па зар избори нису тајни?
- Женски глас: Ма знамо ми да су избори У ПРНИЦИПУ (!!!) тајни али нама је јако важно да сазнамо да ли су гласали за Српску напредну странку зато што водимо евиденцију!
- Мој глас: Плашим се да вас нису добро научили и да је ово што сада радите противзаконито.
- Женски глас: Добро, хвала вам!
Све у свему вредело је данас доћи (и отићи) из/у Оџака/е.
- Чијих Оџака?
- Па, европских, дакако!
- А чијих би друго?!