Pljevlja, "Lovćen" i Dire straits

Dere se neko... Neka budala se dere. Mora biti da je budala. U stvari - dve budale, najmanje. Pročkiljim na jedno oko i pogledam na sat na kaseti koja mi je pored glave: pola šest. 

PA POLA SEDAM IM MAJKI MAJČINIH DA IM MAJKI ...

O jebem ti život i svet u kome se budale svađaju nedeljom u pola šest kad će truba tek za pola sata?! Vidim da su još neki poustajali I gledaju kroz prozor scenu koja se odigrava ispred paviljona: dvojica se, otimajući se oko nečega što ne vidim onako podignut na lakat , psuju na stranom jeziku.  
„Šta je ovo, koji im je qrac?" - pitam.
„A ništa, treba drva da se cepaju." - sležući ramenima kaže mi nepoznati, plećati momak.
„Mmmm, znam." - kažem pokrivajući se po glavi. „Niko neće... Pa i ja bih nekom jebo mater da me sad na ciču istera."

Pogleda me sa smeškom. „Ma jok  Oni se otimaju za sekiru. Slovenci." - slegne ramenima. - "Ustaju u pet da bi se domogli sekire."
Tog dana sam saznao da su nas u goste primili pripadnici odeljenja alpskih izviđača. Ili čete, možda. Nisu baš svi bili Slovenci, a samo su šestorica bilo reprezentativci u  nordijskim disciplinama. Nisam ni zano da se Jugosalvija takmiči u nordijskim disciplinama?! Čak ni da je cepanje drva zorom po ciči jedna od njih. 

 ...

Beše li ono ponedeljak kad je kapetan sa onim kurvinjskim saću da vam hebem kevu za sve osmehom stao sav važan pred stroj...
„Drugovi vojnici!" - pišti pile iz gore... Ne, pile je u noveli Dragutina Ilkića bata-Birte. Ovo što ovde pišti je kapetan Vujica. Mali a Crnogorac. Pa pišti, jebiga, šta će.
„JENEA... Tito... Jugoslavija... Brasvodinstvo... Vežba... Pljevlja... Dobrovoljci!"

Gleda niz stroj. 

"Rekao sam dobrovoljci - dva koraka napred! "

I dalje iste tri budaletine stoje ispred njega onako ukipljeni i ponosni na sebe i svoju hrabrost u stavu joj da me vidi babo!.
Gleda Vujica tako stroj, žmiri na jedno oko procenjujući dobrovoljnost kandidata.
„Košarac! Šta si se udidio? Izađi slobodno, čoveče. Šta se stidiš ko Frihend? Evo, vidi kako će Frihend sad da izađe! I ti Zoriću. Sva trojica ćete ona požarstva da odradite kad se vratite, nije problem! Ha ha ha!"
Nakupi nas dvespet. Mučki gledamo pičketine što sa smeju Vujičinim duhovitostima...
...
E sad pazi: one džukele od Žigića i Nargilića (e nek mu je zdrav zub ostao u voćnoj kocki!) što su mi sa terena za basket pokazivali srednjak kad smo u kamionu polazili iz „Morače" - bili su u majicama na tregere i šortsevima.
Normalno, +16.
Oni što su ličili na aveti noćas kad stigosmo u ovaj ledeni inferno od Pljevalja bili su gušteri-januarci, isterani da na -22 čiste sneg. Bilo bi ih nekoliko desetina manje da smo uz sebe imali municiju kad su onako sablasni u pelerinama i sa šiljatim kapuljačama na glavama počeli da bauljaju iz mraka i da se skupljaju oko kamiona.
...
Sledeće sam noći prvi put čuo kako puca kad se zdravo drvo rascepi od mraza kao da ga je grom udario. Šta sam još naučio?

Dva dana kasnije ukazalo mi se da čizme treba OBAVEZNO noću na terenu kao dragu svoju držati sa sobom u vreći i ispod pokrivača. Nikad i nikako na nogama, i nikad i nikako na minusu negde pored sebe ili još gore - ispred zemunice-šatora-čegagod..  

Ne valja plakati kad je žestok minus a duva vetar, čak i ako te niko ne vidi.

Nikad golom rukom na go čelik, makar to bila i puška, dragana tvoja!

Mast protiv smrzavanja smrdi, nepobitno. Možda više od spavaone u kojoj se tridesetšestorica spavača greju na gas, od pasulja. Ali zato čini da se u zemunicu svoju slobodicu vratiš sa nosem i ušima.

Ne kukaj danas kako ti je najgore, najteže i kako mreš, jer sutra je novi dan! I biuće gori, budi siguran.

Ne postoji do kraja popušen pikavac.
...

Dobro, blagodeti koje sobom nosi usud i četničko ili ustaško poreklo a što te baci u brdsku pešadiju druga su tema. Uvek sam im zavideo. Na takvoj volji za životom. Jebiga, ja bih se sa ovim svetom pozdravio trećeg dana po dolasku i spoznaji gde sam došao i koliko će to da traje.
No veća  su tu otkrovenjau igri:

Koliko zaista nema pravde na ovom svetu shvatio sam baš te noći, sa užarenim patrljkom „Lovćena" među poplavelim prstima, dok je neki severac duvao na -25 a mi u udvojonoj straži skraćenoj na jedan sat. 

A u Zagrebu svoj prvi koncert u SFRJ te noći svira moj najdraži bend. „Dire straits".