Društvo| Eksperimenti u blogovanju| Putovanja| Reč i slika| Život

Na privremenom radu u Srbiji

/ 26.03.2016. u 00:36

Komentari: 282
Čitanost: 18530
/
Preporuke: 5950
/

Ili zašto sam otišao iz zemlje,

…iako živim tu. Još uvek. Otišao sam umom, srcem, dušom. Otišao sam da se nikada više ne vratim.

Prvi put, 1996.

Jedva sam dobio vizu. Nakon završetka pravog razloga mog odlaska, obreo sam se u Bostonu, bez para, bez ideje šta dalje. Imao sam 250$ u džepu i svest o tome da ne smem da potrošim ni jedan jedini dolar, jer mi je povratna karta bila tek za 4 meseca i to iz New Yorka, a trebalo je živeti. Obilazio sam Univerzitete, bezobrazno ulazio kod profesora, predstavljao se i tražio stipendiju za postdiplomske. Bio sam potpuno iskren: para nemam, dolazim iz Srbije, želim da učim…Proces je, međutim, trajao malo duže. Trebalo je položiti GRE, Toefl sam već imao položen i trebalo je još ponešto. Morao sam da se vratim da to sve završim, jer bi u USA ostao, em ilegalno, em ko zna kako bi se snašao da sve to završim bez para. Pokušavao sam da nađem neke poslove na crno, pešačio po 10km dnevno duž Samer strita do agencije za selidbe nekog Turčina, Sefa, koji je navodno zapošljavao na crno, čekao satima sa onima koji su došli da zarade za gram heroina, jer bilo je letnje doba, pa studenata koji su uglavnom radili kod Sefa nije bilo. Seljenje plaćalo dobro, 10$ na sat. Ponekad sam preskakao one “dozirane”. Video sam prvi put svojim očima kako se prazni sadržaj šprica u venu i taj pogled od stakla…Deset kilometara tamo, deset nazad…mnogo dana…Zapamtio sam da nisam jeo tačno dve nedelje. Živeo sam u kući jednog našeg lika, koga praktično nisam poznavao. Na stolu je imao uvek sveže voće, ali frižider prazan, samo za vodu i pivo. Na polici je bila činija puna kvotera i ostalog sitniša. Priznajem, nisam uzeo ni cent. Jednom dnevno bih otkidao po bananu, sa dna da se ne vidi. Bio sam gladan, a bilo me je sramota da tražim. Bilo me je sramota da uzmem više od jedne banane na dan.

Kada sam konačno shvatio da od Turčina nema ništa, krenuo sam da besciljno lutam po Kembridžu, jer sam u tom kraju i živeo. Lutajući po kampusu na Harvardu, naleteo sam na oglas da se plaća dobrovoljno davanje krvi. Nisu me prihvatili. Imao sam turističku vizu, što je bila prepreka. Na istoj oglasnoj tabli našao sam oglas gde se vrši neki eksperiment. Trebalo je biti zatvoren u nekoj kući mesec dana bez dnevne svetlosti, sata i bilo kakvog kontakta sa spoljnim svetom. Samo je trebalo da idem da spavam kad mi se spava i da se budim kad mi se budi. Plaćali su odlično, 2200$ i nisu postavljali pitanja ko sam i šta sam. Pred samo potpisivanje ugovora, saznao sam da je trebalo piti neke hormone i to me je odbilo. Opet sam bio na ulici.

I onda, kada sam se skoro predao, dobio sam priliku da radim na nekom gradilištu za 4$ na sat. Ni oni nisu postavljali pitanja, a plaćali su kešom. Radio sam od 7-23h tri nedelje vezano i skoro završio u bolnici. Tada sam shvatio šta želim od života i vratio se u Srbiju.

Drugi put sam zamalo otišao. Imao sam i tu stipendiju i studentsku vizu, jedino je tajming bio loš. Trebalo je putovati 27.marta 1999., a bombe su počele da padaju, kao što znamo tri dana ranije. Uspeo sam da pronađem profu čiji je research počinjao 2.aprila, a ne na jesen kao kod svih normalnih. Tada iz inata nisam hteo da idem. Postojala je neka opcija čamcem preko Drine, pa do Sarajeva, pa do Budimpešte, pa dalje…Ali nije mi padalo na pamet. Nosio sam target bedž i lutao danju po Trgu i mostovima u potrazi za dobrom zabavom. Bilo je puno žurki po Beogradu tih dana. Imao sam priliku da vidim Terazije u mrklom mraku kada sam se vraćao sa neke žurke, gledao sam sa zemunskog keja u pravcu Beograda gde se video samo mrak ( ko zna da li će iko ikad ponovo videti takav prizor ), sa krova jedne novobeogradske zgrade posmatrao sam bombardovanje Pančeva i šaranje neba “pragama", vozio se taksijem preko mosta i slušao taksistu kako se upišao u gaće jer se baš zadesio na sredini Brankovog mosta kada su pogodili televiziju. Mislio je da su pogodili most. Inače, to veče, kada je pogođena televizija, sedeo sam sa nekim društvom u Dušku Radoviću, preko puta zgrade u Aberdarevoj i posmatrao već priključene cisterne za gradski vodovod. Kako je samo voda lila na spojevima creva…pitao sam se, što je već u 21h sve bilo priključeno i spremno za gašenje, a još se ni sirene nisu čule…

Nakon toga. živeo sam u još tri različite zemlje. Evropske, ovoga puta. Nikada nisam osećao nostalgiju, osim što mi je porodica nedostajala kada bi bili odvojeni, ali što sam duže bivao van Srbije, osećao sam jače da se za Srbiju treba boriti, da imamo mnogo kvaliteta kao narod i da su samo istorijske okolnosti doprinele tome da se nađemo u poziciji da okreću glavu od nas, i da nas smatraju “civilizacijskijskim otpadom”, kako je to jednom rekla osoba kojoj ne bih da pomenem ime. Nikada se ponosnije nisam osećao što sam Srbin, nego kada sam živeo u Španiji recimo. I nisam se lepo osećao tamo. Osećao sam diskriminaciju na svakom koraku tri pune godine.

Onda sam se vratio uveren da ću tu ostati zauvek. Smatrao sam da sam dosta u životu video, da sam dosta putovao i da ipak nigde nije tako dobro kao kod nas. Pun energije, počeo sam da se bavim svojim poslom, da delim sve što sam znao i iskusio i da je vreme da pomognem svojoj zemlji. Bez šale. Bez pretencioznosti. Mislio sam da je vreme da uradim nešto društveno korisno.

Prošlo je tačno dve godine od toga dana i konačno sam odlučio da odem.

I otišao sam.

…iako sam fizički još tu…

…na privremenom radu,

…možda doživotnom.

Otišao sam umom,srcem i dušom. Otišao sam da se nikada više ne vratim.

postavite na |

Komentari (282)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

mariopan 12:04 26.03.2016

Re: Вечита дилема

tasadebeli
Схватио сам да Џедај пише о унутрашњој емиграцији.

Mnogi od nas su tako emigrirali, i ja sa njima. Nisam tu a neću da odem.

jedi-knight 12:10 26.03.2016

Re: Вечита дилема

Повукле ме ове Џедајеве речи:

I otišao sam.
…iako sam fizički još tu…
…na privremenom radu,
…možda doživotnom.
Otišao sam umom,srcem i dušom. Otišao sam da se nikada više ne vratim.

А да ли Џедај заиста и физички одлази из Србије, то је небитно... Као што већ рекох.

Ma to sam hteo da budem poetičan

jedi-knight 12:12 26.03.2016

Re: Вечита дилема

Re: Вечита дилема
tasadebeli
Схватио сам да Џедај пише о унутрашњој емиграцији.

Mnogi od nas su tako emigrirali, i ja sam njima. Nisam tu a neću da odem.

Razumeli smo se

...nisam tu, a najverovatnije ću i da odem

Predrag Brajovic 12:19 26.03.2016

Re: Вечита дилема

tasadebeli
Predrag Brajovic
П.С. - Могуће је да сам ја овај Џедајев текст погрешно и разумео.

Да, јеси.

А је?

Па онда ниш'!

Повукле ме ове Џедајеве речи:

I otišao sam.
…iako sam fizički još tu…
…na privremenom radu,
…možda doživotnom.
Otišao sam umom,srcem i dušom. Otišao sam da se nikada više ne vratim.

А да ли Џедај заиста и физички одлази из Србије, то је небитно... Као што већ рекох.

Ma, ako ga vi, patriote, ne zadržite -- neće niko.

tasadebeli 12:33 26.03.2016

Re: Вечита дилема

Predrag Brajovic

Ma, ako ga vi, patriote, ne zadržite -- neće niko.

МИ патриоте? МИ?

Па хвала ти, Брајо, ово је најлепши комплимент који ми је неко уделио у последњих 25 година.

Заправо, још откако је Тито умро.

tasadebeli 12:36 26.03.2016

Re: Вечита дилема

mariopan

Mnogi od nas su tako emigrirali, i ja sam njima. Nisam tu a neću da odem.

jedi-knight

Ma to sam hteo da budem poetičan

Razumeli smo se
...nisam tu, a najverovatnije ću i da odem

Ти си бре, Џедај, контроверзна личност.

К'о један од браће Вилотића из Радована Трећег.

EDIT: Додуше, могу то да разумем...

И ја исто тако, кад год ме киклоп Полифем пита које ми је име, одговарам попут Одисеја: "Нико."

anonymous 13:00 26.03.2016

Re: Вечита дилема

mariopan
tasadebeli
Схватио сам да Џедај пише о унутрашњој емиграцији.

Mnogi od nas su tako emigrirali, i ja sam njima. Nisam tu a neću da odem.

Danas su mogući svakakvi paradoksi.
Nekada nezamislivi.

Zato što kretanje više nije vezano jedino za prostor i geografiju.

Tako da može da se ode , a ipak i ostane . Pa i da se vrati, a ne pomeri sa mesta.

Virtuelna zajednica supstituisala je mesnu zajednicu.

NJu ostavljamo za susrete , ako rešimo da izadjemo na izbore.

tasadebeli 13:13 26.03.2016

Re: Вечита дилема

anonymous

Virtuelna zajednica supstituisala je mesnu zajednicu.

Нисам баш убеђен да се та виртуелна заједница уопште и може називати заједницом.

Појединци изоловани у својим чаурама са виртуелним ветама између себе никако не чине заједницу.

То је само илузија заједнице.

emsiemsi 14:42 26.03.2016

Re: Вечита дилема

mariopan
tasadebeli
Схватио сам да Џедај пише о унутрашњој емиграцији.

Mnogi od nas su tako emigrirali, i ja sam njima. Nisam tu a neću da odem.

Држи се !
Не иди !

emsiemsi 14:44 26.03.2016

Re: Вечита дилема

Predrag Brajovic
tasadebeli
Predrag Brajovic
П.С. - Могуће је да сам ја овај Џедајев текст погрешно и разумео.

Да, јеси.

А је?

Па онда ниш'!

Повукле ме ове Џедајеве речи:

I otišao sam.
…iako sam fizički još tu…
…na privremenom radu,
…možda doživotnom.
Otišao sam umom,srcem i dušom. Otišao sam da se nikada više ne vratim.

А да ли Џедај заиста и физички одлази из Србије, то је небитно... Као што већ рекох.

Ma, ako ga vi, patriote, ne zadržite -- neće niko.

Ми патриоте ћемо да га волимо где год да буде.

angie01 14:59 26.03.2016

Re: Вечита дилема

...nisam tu, a najverovatnije ću i da odem

sto bi rek'o Ej Bi- moj drugar, koji je kao i mi vise puta odlazio i vracao se- ono kada je devedesetih smracilo, kad ga pitas, kako si?,..on kaze iznutra,...a i piskim u sebi.

Predrag Brajovic 15:10 26.03.2016

Re: Вечита дилема

emsiemsi
Ми патриоте ћемо да га волимо где год да буде.

Lepo.

Iz moje perspektive, sve one plačipičevne kvazi patriote, koje nariču nad "nepravdama", odbijajući da se suoče s istinskim manama i ogrešenjima svog naroda, potpomažu ta konačna putovanja u inostranstvo -- put jednog smera. Iz moje perspektive, njihovo je ogrešenje o Srbiju još veće od onih koji i nemaju kapacitet da uopšte uoče problematiku našeg društva, a kamoli je pogrešno dijagnostikuju.

Da -- jedan V. Koštunica ili Matija jesu veći generatori srozavanja našeg društva od svakog prosečnog srpskog vola-bikonje.

tasadebeli 15:46 26.03.2016

Re: Вечита дилема

Predrag Brajovic
emsiemsi
Ми патриоте ћемо да га волимо где год да буде.

Lepo.

Iz moje perspektive, sve one plačipičevne kvazi patriote, koje nariču nad "nepravdama", odbijajući da se suoče s istinskim manama i ogrešenjima svog naroda, potpomažu ta konačna putovanja u inostranstvo -- put jednog smera. Iz moje perspektive, njihovo je ogrešenje o Srbiju još veće od onih koji i nemaju kapacitet da uopšte uoče problematiku našeg društva, a kamoli je pogrešno dijagnostikuju.

Da -- jedan V. Koštunica ili Matija jesu veći generatori srozavanja našeg društva od svakog prosečnog srpskog vola-bikonje.

Па зар и у овом светом критичном тренутку, сунце ли вам жарко, кад је јединство опозиције преко потребно за спас Србије! Када играмо још једну у низу све самих историјских утакмица!

Predrag Brajovic 15:53 26.03.2016

Re: Вечита дилема

Suština: od pogrešnog znanja pogubnije je ono lažno.
Prvo se neopozivo jednom ukine. Drugo odoleva iza maske i privida pravog znanja. Tako, ideja nacije kod lažnoznalaca urušava onu istorijski zdravu i referentnu ideju nacije.

tasadebeli 16:06 26.03.2016

Re: Вечита дилема

Predrag Brajovic
Suština: od pogrešnog znanja pogubnije je ono lažno.
Prvo se neopozivo jednom ukine. Drugo odoleva iza maske i privida pravog znanja. Tako, ideja nacije kod lažnoznalaca urušava onu istorijski zdravu i referentnu ideju nacije.

Тако је, Брајо! Што би рекао Емси: Сагласан!

И то мислим за све, баш СВЕ, актере наше политичке сцене у последњих пола века.

А како да дођемо до те здраве и референтне идеје нације? И с ким као политичким и друштвеним (EDIT: читај: елитом) предводницима?

Имаш ли неки предлог?

anonymous 16:41 26.03.2016

Re: Вечита дилема

Predrag Brajovic
emsiemsi
Ми патриоте ћемо да га волимо где год да буде.

Lepo.

Iz moje perspektive, sve one plačipičevne kvazi patriote, koje nariču nad "nepravdama", odbijajući da se suoče s istinskim manama i ogrešenjima svog naroda, potpomažu ta konačna putovanja u inostranstvo -- put jednog smera. Iz moje perspektive, njihovo je ogrešenje o Srbiju još veće od onih koji i nemaju kapacitet da uopšte uoče problematiku našeg društva, a kamoli je pogrešno dijagnostikuju.

Da -- jedan V. Koštunica ili Matija jesu veći generatori srozavanja našeg društva od svakog prosečnog srpskog vola-bikonje.

E evo je ono što ne mogu da podnesem.

To je nivo Teofila, Basare,Čanka i ostataka sa E-novina i Peščanika....

Ničeov nadčovek u njihovoj recepciji transformisan u nadEvropljanina.

Mogu da prihvatim da ti se neko ne sviđa, ali ne mogu da podnesem da takve veličine stavljaš u kontekst sa volovima.

Iako ti rečenica zapravo nema nikakav smisao.

Zato moja najbezbolnija reakcija za sada može da bude jedino

G.Cross 17:00 26.03.2016

Re: Вечита дилема

И ја исто тако, кад год ме киклоп Полифем пита које ми је име, одговарам попут Одисеја: "Нико."

Bese li to Unamuno koji je rekao nesto kao "Ja sam za svet nista ali sam za sebe sve."?

Predrag Brajovic 17:04 26.03.2016

Re: Вечита дилема

Zdrava ideja nacije?

Pa, recimo, ona koja kapira da je Sveti Sava bio liberal-reformator svoga doba, a ne tupson do ušiju zakopan u prethodnu istoriju svog naroda. Ili ona u kojoj su momci iz StartIta ili Nordeusa junaci za dnevnik i prijem kod predsednika, a ne čestiti filmski klovn Stiven Sigal. Ili ona ideja koja kapira da Srbi nisu istorijske žrtve, već aktivni doprinositelji vlastite propasti. Itd. itsl.

anonymous 17:06 26.03.2016

Re: Вечита дилема

tasadebeli
anonymous

Virtuelna zajednica supstituisala je mesnu zajednicu.

Нисам баш убеђен да се та виртуелна заједница уопште и може називати заједницом.

Појединци изоловани у својим чаурама са виртуелним ветама између себе никако не чине заједницу.

То је само илузија заједнице.

Virtuelan prostor je vrlo, realan, stvaran prostor . Pa i zajednica.

Isto kao i simulakrum, simbolički kapital, simbolička moć.

I mnogo toga drugog nematerijalnog, na šta se tek privikavamo.

grmfrm 17:12 26.03.2016

Re: Вечита дилема

Ili ona u kojoj su momci iz StartIta ili Nordeusa junaci za dnevnik i prijem kod predsednika

Jesi ti nekad slusao te ljude? Da li znas sta je pozadina Startita?
Ja jesam i veruj mi daleko im lepa kuca. Gomila proseravanja a sve lezi lebu da te jedem. Poslednje sto Srbiji treba u ovom trenutku.

Za Nordeus ne zelim nista da kazem momci samo neka pice i rade svoj posao.

tasadebeli 17:14 26.03.2016

Re: Вечита дилема

anonymous
tasadebeli
anonymous

Virtuelna zajednica supstituisala je mesnu zajednicu.

Нисам баш убеђен да се та виртуелна заједница уопште и може називати заједницом.

Појединци изоловани у својим чаурама са виртуелним ветама између себе никако не чине заједницу.

То је само илузија заједнице.

Virtuelan prostor je vrlo, realan, stvaran prostor . Pa i zajednica.

Isto kao i simulakrum, simbolički kapital, simbolička moć.

I mnogo toga drugog nematerijalnog, na šta se tek privikavamo.

Знам, то је сада тако, али...

Онда онај ко има праву моћ, а не симболичку и виртуелну (контролор симулакрума?), искључи прекидач и...?

Шта ће онда бити од те виртуелне заједнице која је у међувремену у потпуности заменила ону "истинску заједницу"?

(Хвала мом професору Ратку Нешковићу за овај израз, за то је под наводницима јер не бих да крадем и да се притом правим луд.)

tasadebeli 17:17 26.03.2016

Re: Вечита дилема

G.Cross

И ја исто тако, кад год ме киклоп Полифем пита које ми је име, одговарам попут Одисеја: "Нико."

Bese li to Unamuno koji je rekao nesto kao "Ja sam za svet nista ali sam za sebe sve."?

Између Нико и Ништа је велика разлика. Није то исто.

Predrag Brajovic 17:19 26.03.2016

Re: Вечита дилема

tasadebeli
Predrag Brajovic
Suština: od pogrešnog znanja pogubnije je ono lažno.
Prvo se neopozivo jednom ukine. Drugo odoleva iza maske i privida pravog znanja. Tako, ideja nacije kod lažnoznalaca urušava onu istorijski zdravu i referentnu ideju nacije.

Тако је, Брајо! Што би рекао Емси: Сагласан!

И то мислим за све, баш СВЕ, актере наше политичке сцене у последњих пола века.

А како да дођемо до те здраве и референтне идеје нације? И с ким као политичким и друштвеним (EDIT: читај: елитом) предводницима?

Имаш ли неки предлог?

Sramotno.
Idi obiđi njihov centar u Beogradu.
A od nedavno i u Inđiji.
Pa onda da pričamo.

grmfrm 17:20 26.03.2016

Re: Вечита дилема

Suština: od pogrešnog znanja pogubnije je ono lažno.

Da recimo ono koje plasira Dubravka Stojanović. Nesto je cesto vidjamo u zadnje vreme.

anonymous 19:02 26.03.2016

Re: Вечита дилема

grmfrm
Suština: od pogrešnog znanja pogubnije je ono lažno.

Da recimo ono koje plasira Dubravka Stojanović. Nesto je cesto vidjamo u zadnje vreme.

Nedavno je gostovala i u mom malom mistu.
Obradavao sam se ko pobratim Nuradin.
Očekivao sam nešto revolucionarno.
I spremio se dobro da joj postavim par pitanja.

na moju žalost,ili ne, nije odgovorila ni na jedno.

izbegla ih je praznim floskulama, koje sam kao odgovore ili stavove već prethodno poskidao sa net-a.

Ipak nisam otišao potpuno razočaran.

Žena sjajno izgleda, izuzetno je lepa i šarmantna..

hoochie coochie man 19:10 26.03.2016

Re: Вечита дилема

već aktivni doprinositelji vlastite propasti.

Propasti! :)

Mora da nije baš prijatno živeti sa tolikim pesimizmom.

anonymous 19:38 26.03.2016

Re: Вечита дилема

tasadebeli
G.Cross

И ја исто тако, кад год ме киклоп Полифем пита које ми је име, одговарам попут Одисеја: "Нико."

Bese li to Unamuno koji je rekao nesto kao "Ja sam za svet nista ali sam za sebe sve."?

Између Нико и Ништа је велика разлика. Није то исто.

Maks Štirner . pre njega.

"Ja sam sebe na NIšta postavio.
Ја (ни)сам Ништа у смислу празности него стваралачко Ништа,оно Ништа из којег Ја сам као створитељ Све стварам. "

A grčki pojam kenosis iz hrišćanske tradicije.

emsiemsi 21:12 26.03.2016

Re: Вечита дилема

Predrag Brajovic
Zdrava ideja nacije?
...
Ili ona ideja koja kapira da Srbi nisu istorijske žrtve, već aktivni doprinositelji vlastite propasti. Itd. itsl.

Мислиш да би боље прошли да су волели Амере, пре тога Хитлера, тј. Германе или, пак, Усташе, пре тога Турке итд. - мање би били упропаштени или шта ?

anonymous 21:52 26.03.2016

Re: Вечита дилема

grmfrm
Žena sjajno izgleda, izuzetno je lepa i šarmantna..

Pa ono jes lepa ustaskinja, to ne sporim, ne budimo toliko neuvidjajni.

A ovo za pitanja, nisi se valjda ponadao da ce da ti odgovori?

Naravno da ne.

Uzela je kao papir da zapiše.

A onda nakon toga ispričala nešto bez veze što nije imalo nikakve veze sa pitanjem.

Ali dobro ....

link

tasadebeli 23:06 26.03.2016

Re: Вечита дилема

Predrag Brajovic
tasadebeli
Predrag Brajovic
Suština: od pogrešnog znanja pogubnije je ono lažno.
Prvo se neopozivo jednom ukine. Drugo odoleva iza maske i privida pravog znanja. Tako, ideja nacije kod lažnoznalaca urušava onu istorijski zdravu i referentnu ideju nacije.

Тако је, Брајо! Што би рекао Емси: Сагласан!

И то мислим за све, баш СВЕ, актере наше политичке сцене у последњих пола века.

А како да дођемо до те здраве и референтне идеје нације? И с ким као политичким и друштвеним (EDIT: читај: елитом) предводницима?

Имаш ли неки предлог?

Sramotno.
Idi obiđi njihov centar u Beogradu.
A od nedavno i u Inđiji.
Pa onda da pričamo.

Мислим да је ово било упућено grmfrm, а не мени.

Због овога:

Jesi ti nekad slusao te ljude? Da li znas sta je pozadina Startita?
Ja jesam i veruj mi daleko im lepa kuca. Gomila proseravanja a sve lezi lebu da te jedem. Poslednje sto Srbiji treba u ovom trenutku.

Za Nordeus ne zelim nista da kazem momci samo neka pice i rade svoj posao.

које је уследило после твог овог:

Zdrava ideja nacije?

Pa, recimo, ona koja kapira da je Sveti Sava bio liberal-reformator svoga doba, a ne tupson do ušiju zakopan u prethodnu istoriju svog naroda. Ili ona u kojoj su momci iz StartIta ili Nordeusa junaci za dnevnik i prijem kod predsednika, a ne čestiti filmski klovn Stiven Sigal. Ili ona ideja koja kapira da Srbi nisu istorijske žrtve, već aktivni doprinositelji vlastite propasti. Itd. itsl.

Да будем искрен, не знам ни о чему причате. Све ми је ту непознато осим Светог Саве и Стивена Сигала. Који се као такви, колико сам схватио, не рачунају као референтни показатељи на том путу ка референтној и здравој идеји нације.

Али да поставим још једно питање теби, Брајо.

Та здрава идеја нације би требало да буде референтна у односу на шта? И на кога?

princi 23:25 26.03.2016

Re: Вечита дилема

Стивена Сигала

Sine, onaj Hard to kill, opak film. Ima ona antologijska scena kad Kelly LeBrock digne carsav, vidi Stivenovog dingilingija (Stiven je, izgleda, u visemesecnoj komi, i nije bas jasno iz filma da li su neuroloske smetnje izazvale seksualnu disfunkciju) i konacno prelomi u sebi: Ovo je covek (i sprava) za mene. Preporodi coveka skroz!

tasadebeli 23:51 26.03.2016

Re: Вечита дилема

princi

Ovo je covek (i sprava) za mene.

Човек је Тита за све нас.

Predrag Brajovic 00:17 27.03.2016

Re: Вечита дилема

Та здрава идеја нације би требало да буде референтна у односу на шта? И на кога?

U odnosu na Saturnijance.
Pozdrav.

tasadebeli 00:47 27.03.2016

Re: Вечита дилема

Predrag Brajovic
Та здрава идеја нације би требало да буде референтна у односу на шта? И на кога?

U odnosu na Saturnijance.
Pozdrav.

Лепо сам те питао. Нисам био ни безобразан, ни неваспитан.

Чиме сам заслужио овакав одговор?

Или ти својом набуситошћу и охолошћу хоћеш да кажеш, у ствари, да и не знаш шта би ми одговорио, па ти је испод части да то самом себи признаш?

Ни на једну твоју увреду упућену мени на овом посту, а било их је и пре овог коментара, нисам ти одговорио увредом, али ако већ инсистираш на том тону, није проблем... Могу ја и да променим комуникациони код. Немој после да ми кукаш, сам си тражио.

Пошто не верујем да имаш било какву личну корист од оваквог просеравања

(види Франкфуртов есеј)

по блогу, као што то мислим и за Крлета када сам му приписао просеравање на једном његовом посту, онда закључујем да си ти само такозвани корисни идиот и ништа више. Мали корисни идиот који и не схвата колико га користе они који заиста имају и личну корист од оваквог просеравања о нацији, српској кривици, патриЈотизму итд. што врло често читамо по твојим коментарима.

И видиш, баш због таквих корисних идиота као што си ти, који трубе наоколо напамет научено градиво које су чули од учитеља који имају и личну корист од тога, Срби тешко и да могу да дођу до здраве идеје о нацији.

Поздрав.

principessa_etrusca 01:50 27.03.2016

Re: Вечита дилема

Ipak nisam otišao potpuno razočaran.

Онда немој да цепидлачиш и спомињеш нека питања.

tess 07:37 27.03.2016

Re: Вечита дилема

Чиме сам заслужио овакав одговор?

Taso, i rekao ti je da nisi shvatio poentu bloga, a jesi.
:)

tess 07:46 27.03.2016

Re: Вечита дилема

Онда немој да цепидлачиш

Ne bih, no target alka oko vrata, gđe Dubravke, bode oči čarne. Na uranak.
Hajde crno nalakirani intelektualni nokti, preglomazan prsten, al žene sa cvikama lako maše nakit i da je decentiji od ovog limenog šurikena na lančiću.

"Manje je nekad više", kako vole Švabe da kažu.

emsiemsi 08:12 27.03.2016

Re: Вечита дилема

princi
Стивена Сигала

Sine, onaj Hard to kill, opak film. Ima ona antologijska scena kad Kelly LeBrock digne carsav, vidi Stivenovog dingilingija (Stiven je, izgleda, u visemesecnoj komi, i nije bas jasno iz filma da li su neuroloske smetnje izazvale seksualnu disfunkciju) i konacno prelomi u sebi: Ovo je covek (i sprava) za mene. Preporodi coveka skroz!

Ко о чему, Принци о је..... - да простите.
Истина --- све се (и) врти око црне рупе.

emsiemsi 08:12 27.03.2016

Re: Вечита дилема

tess
Онда немој да цепидлачиш

Ne bih, no target alka oko vrata, gđe Dubravke, bode oči čarne. Na uranak.
Hajde crno nalakirani intelektualni nokti, preglomazan prsten, al žene sa cvikama lako maše nakit i da je decentiji od ovog limenog šurikena na lančiću.

"Manje je nekad više", kako vole Švabe da kažu.

Глупи Швабе !

milisav68 08:26 27.03.2016

Re: Вечита дилема

tasadebeli
Чиме сам заслужио овакав одговор?

Povređenoj sujeti, ali ne tvojom krivicom.

A to je tako kada se bez predznanja ide u kafanu - jer blog je obična kafana, sa tom razlikom što možeš bezbedno da seruckaš, bez straha da izbije tuča, niti bilo kakva druga posledica.

Priča o anonimnosti je tu samo da podvuče problem sa sujetom.

tess 08:32 27.03.2016

Re: Вечита дилема

Глупи Швабе !

Ne, sjetih se da drugosrbijanke zamjeraju odjevanje nekim drugim (da ne kažem prvim) gospođama, od hidžaba do opanka Ličanke Tomine, kad, vidi vraga..

Šuriken oko vrata za kontakte druge vrste (cenim, naprednije), crni lak na noktima i preglomazan prsten, ouje, pa i frizura je za Stil-ikone švapskih (čitaj, europskih) žena što tradicionalno drežde po dva sata u salonima za nadogradnju noktiju. Hm. Out.

Ukratko, nokti bez laka, prsti bez prstena, oko vrata decentan lančić il samo ešarpa, i možda mali sat (vrijeme je novac i kraljevima i cirkusantima), jer nije krenula na Gothic- seminar o krvoločnom Apisu, u Ljubljanu.

docsumann 08:34 27.03.2016

Re: Вечита дилема

Све ми је ту непознато осим Светог Саве и Стивена Сигала.

obrati pažnju na inicijale, i kod jednog i kod drugog imaš po 2 S, što će reći - SSSS

Samo Sigal i Sveti Sava

emsiemsi 08:39 27.03.2016

Re: Вечита дилема

tess
Глупи Швабе !

Ne, sjetih se da drugosrbijanke zamjeraju odjevanje nekim drugim (da ne kažem prvim) ženama, od hidžaba do opanka Ličanke Tomine, kad, vidi vraga..

Šuriken oko vrata za kontakte druge vrste (cenim, naprednije), crni lak na noktima i preglomazan prsten, ouje, pa i frizura je za Stil-ikone švapskih (čitaj, europskih) žena što tradicionalno drežde po dva sata u salonima za nadogradnju noktiju. Hm. Out.

Ukratko, nokti bez laka, prsti bez prstena, oko vrata decentan lančić il samo ešarpa, i možda mali sat (vrijeme je novac i kraljevima i cirkusantima), jer nije krenula na Gothic- seminar o krvoločnom Apisu, u Ljubljanu.

Ма добро !
Додуше, од паметне жене, а ти то јеси, очекивао сам причу о штеточинству поменуте историчарке (и њој сличних).
О одевању (и осталим лакираним суштинама) може да прича, нпр. Енџи и њој сличне.

milisav68 08:44 27.03.2016

Re: Вечита дилема

docsumann
Samo Sigal i Sveti Sava

Stiven Sigal Sveti Savu.

emsiemsi 08:45 27.03.2016

Re: Вечита дилема

docsumann
Све ми је ту непознато осим Светог Саве и Стивена Сигала.

obrati pažnju na inicijale, i kod jednog i kod drugog imaš po 2 S, što će reći - SSSS

Samo Sigal i Sveti Sava

Исправка --- Sтивен Sигал Sвети Sава.

docsumann 08:54 27.03.2016

Re: Вечита дилема

milisav68
docsumann
Samo Sigal i Sveti Sava

Stiven Sigal Sveti Savu.

kupljeno

tess 09:05 27.03.2016

Re: Вечита дилема

очекивао сам причу о штеточинству поменуте историчарке (и њој сличних).

Eh, mogla sam jutros i o Andriću - kako nas mama rodi, sve - al, eto nisam.

Jbg Emsi, nije blog fabrika čokolade a ja kontrolorka u belom, u Pioniri u Subotici. Prebiram praline bez šljive. Nacionalni škart, il šta.

Ne pratim rad gospođe Dubravke, iz ovog mog gastarbajterskog života. Samo primjetih, oprostićeš, da druga strana - kad joj se ukaže prilika - isto umije da uceca kao i prva strana (primitivnija, nepismenija, grdna i krezuba za sveto i - ko fol - moderno građansko lice).

grmfrm 09:50 27.03.2016

Re: Вечита дилема

Uzela je kao papir da zapiše.

Da, tipicno za takve.

principessa_etrusca 10:15 27.03.2016

Re: Вечита дилема

Ne pratim rad gospođe Dubravke, iz ovog mog gastarbajterskog života. Samo primjetih, oprostićeš, da druga strana - kad joj se ukaže prilika - isto umije da uceca kao i prva strana (primitivnija, nepismenija, grdna i krezuba za sveto i - ko fol - moderno građansko lice).

Слику сам окачила искључиво због Анонимусовог естетског доживљаја када је дотична забашурила одгоговоре на његова питања, а он јој опростио, међутим, залауфало се ово коментарисање њеног стила.

Тес, ти си око соколово, видела си готик црни лак, а остале детаље видим и ја.

Пре свега, чему тај разбарушени, неформално откопчани капут у званичној прилици? Професорка иде раздрљена, а испод капута се види не један, него два друга слоја одеће (и тај несрећни накит)!

Predrag Brajovic 10:49 27.03.2016

Re: Вечита дилема

И видиш, баш због таквих корисних идиота као што си ти, који трубе наоколо напамет научено градиво које су чули од учитеља који имају и личну корист од тога, Срби тешко и да могу да дођу до здраве идеје о нацији.

anonymous 10:56 27.03.2016

Re: Вечита дилема

principessa_etrusca
03:50 27.03.2016
Re: Вечита дилема
Ipak nisam otišao potpuno razočaran.

Онда немој да цепидлачиш и спомињеш нека питања.

U pogledu tvog priloga,pojasnila je zašto je prihvatila da bude pratilja.

Mala devojčica u njoj , htela je da vidi princa i princezu.

tess 11:08 27.03.2016

Re: Вечита дилема

Пре свега, чему тај разбарушени, неформално откопчани капут у званичној прилици?

Ma da, disidentski nemarno: Istočno-tranzicijski revolucionari touch, izašao iz mode. One meni sve liče kao jaje jajetu, zapale i zaspale između pištaljki i šerpi, večito nevine studentkinje. Sa unikatnim šuriken nakitom, spaženim u izlogu slatke i skladne radnjice - pod tamno zelenim borovima - u Rovinju.

Propas`, :).

tasadebeli 11:31 27.03.2016

Re: Вечита дилема

tess, emsiemsi, milisav68, docsumann, grmfrm, principessa_etrusca, anonymous

Само да подржим Тес и да кажем да је златно правило савремене педагогије: Мање је више.

Знам, знам, Емси, да ја ту онда отпадам и губим лиценцу као наставник, али само да ти кажем да нису Швабе баш у свему толико глупе. Кажу они неки пут и нешто паметно.

SSSS

emsiemsi 11:55 27.03.2016

Re: Вечита дилема

tasadebeli
tess, emsiemsi, milisav68, docsumann, grmfrm, principessa_etrusca, anonymous

Само да подржим Тес и да кажем да је златно правило савремене педагогије: Мање је више.

Знам, знам, Емси, да ја ту онда отпадам и губим лиценцу као наставник, али само да ти кажем да нису Швабе баш у свему толико глупе. Кажу они неки пут и нешто паметно.

SSSS

Ти не губиш лиценцу као настравник, напротив --- ти би увек био први наставник мојој деци.
Додатно --- уз све разлике међу нама (и вама), Ти и Мариопан сте, за мене, најбоље што наш, српски, народ има. Камо среће да нас је више таквих, јер тада башибозук и калакурција не би имали шансе, него би били то што и јесу - башибозук и калакурција.

principessa_etrusca 12:34 27.03.2016

Re: Вечита дилема

tasadebeli
tess, emsiemsi, milisav68, docsumann, grmfrm, principessa_etrusca, anonymous

Само да подржим Тес и да кажем да је златно правило савремене педагогије: Мање је више.

"Мање је више" данас сви употребљавамо у различитим контекстима (врло често баш када се ради изгледу), али израз Less is more наводно потиче од викторијанског песника Роберта Браунинга који га је употребио у песми посвећеној његовој жени, песникињи Елизабет Барет Браунинг, а која се зове Андреа дел Сарто (по флорентинском ренесансном сликару):

No sketches first, no studies, that's long past:
I do what many dream of, all their lives,
—Dream? strive to do, and agonize to do,
And fail in doing. I could count twenty such
On twice your fingers, and not leave this town,
Who strive—you don't know how the others strive
To paint a little thing like that you smeared
Carelessly passing with your robes afloat,—
Yet do much less, so much less, Someone says,
(I know his name, no matter)—so much less!
Well, less is more, Lucrezia: I am judged.

П.С. ЛИНК

anonymous 12:48 27.03.2016

Re: Вечита дилема

tess
10:05 27.03.2016
Re: Вечита дилема
очекивао сам причу о штеточинству поменуте историчарке (и њој сличних).

Ne pratim rad gospođe Dubravke,

Ni ja. Ali onako zaintrigiran.

Nekoliko priloga za diskusiju, a u vezi mog pitanja dotičnoj Dubravki.

Iz časopisa AUTONOMIJAu kojem je redovni kolumnista i Teofil svevideći.

Iz intervjua Teofila Pančića :

"Teofil Pančić: Kad pominjemo tu žalosnu temu, mene uvek iznova fascinara taj neverovatan strah, gotovo histeričan, od jedne reči, a ta reč je genocid. Dakle, sve može, samo da ne bude genocid. Dugo je bilo sporno, kod nekih još uvek, koliko je ljudi tamo ubijeno. Pa se stalno licitiralo oko toga, pa se smanjivalo, pa ovo, pa ono. I sada se nekako priznalo da to jeste tih preko osam hiljada ljudi.

Međutim, meni se danas čini da bi naš politički i intelektualni mejnstrim pristao na sledeću trgovinu: priznajemo da smo pobili, ne osam, nego 15 hiljada ljudi, ali samo da se to ne nazove genocidom! Neka je i duplo veći zločin u žrtvama, ali, molim vas, samo da se to definiše bilo kojom drugom rečju, samo ne genocidom. I sad razmišljam, dobro, a zašto je ta reč toliko strašna? Zašto je ona toliki tabu? "...

...Dakle, ako se prizna da je u Srebrenici izvršen genocid, onda to tobože znači da su Srbi genocidan narod. Pa, ne znači. Iz jednog elementarnog razloga što genocidni narodi ne postoje." ....

Šatro , ne postoje .

A post - genocidno društvo. ?

Kako može postojati post genocidno društvo, a da ne postoji, ili da nije prethodno postojao genocidan narod ?

Povodom presude Karadziću i u vezi Republike Srpske :

" A zašto su ga branili, ako ga niko delatno ne ugrožava? Zato što su intimno i te kako svesni onoga što javno nikada neće reći, jer je to tabu nad tabuima: da famozni "zločini nad civilnim stanovništvom" nisu bili nesrećna nuspojava nego sama suština uspostavljanja tog entiteta, jer on bez sistematskog terora nad civilnim stanovništvom "pogrešnih" nacionalnosti naprosto fizički ne bi mogao da bude uspostavljen, kamoli "zaokružen"."

Eto, to je kvaka sa Dubravkom i Teofilom.

Srbija je post-genocidno društvo

Intervju . sa Teofilom i Dubravkom

emsiemsi 12:50 27.03.2016

Re: Вечита дилема

principessa_etrusca

tasadebeli
tess, emsiemsi, milisav68, docsumann, grmfrm, principessa_etrusca, anonymous

Само да подржим Тес и да кажем да је златно правило савремене педагогије: Мање је више.

"Мање је више" данас сви употребљавамо у различитим контекстима (врло често баш када се ради изгледу), али израз Less is more наводно потиче од викторијанског песника Роберта Браунинга који га је употребио у песми посвећеној његовој жени, песникињи Елизабет Барет Браунинг, а која се зове Андреа дел Сарто (по флорентинском ренесансном сликару):

No sketches first, no studies, that's long past:
I do what many dream of, all their lives,
—Dream? strive to do, and agonize to do,
And fail in doing. I could count twenty such
On twice your fingers, and not leave this town,
Who strive—you don't know how the others strive
To paint a little thing like that you smeared
Carelessly passing with your robes afloat,—
Yet do much less, so much less, Someone says,
(I know his name, no matter)—so much less!
Well, less is more, Lucrezia: I am judged.

П.С. ЛИНК

Лепо !

principessa_etrusca 14:03 27.03.2016

Re: Вечита дилема

tess
Пре свега, чему тај разбарушени, неформално откопчани капут у званичној прилици?

Ma da, disidentski nemarno: Istočno-tranzicijski revolucionari touch, izašao iz mode. One meni sve liče kao jaje jajetu, zapale i zaspale između pištaljki i šerpi, večito nevine studentkinje. Sa unikatnim šuriken nakitom, spaženim u izlogu slatke i skladne radnjice - pod tamno zelenim borovima - u Rovinju.

Propas`, :).

Ево мало "некад и сад", Чарлс у Дубровнику 1978, поред њега је млади дубровачки водич Паве Браило која је током каријере преко Страдуна провела стотине државних делегација највишег нивоа (а са њене друге стране Фицрој Меклин):

anonymous 15:00 27.03.2016

Re: Вечита дилема

tess
10:05 27.03.2016
Re: Вечита дилема

Jbg Emsi, nije blog fabrika čokolade a ja kontrolorka u belom, u Pioniri u Subotici. Prebiram praline bez šljive. Nacionalni škart, il šta.

princi 15:31 27.03.2016

Re: Вечита дилема

emsiemsi
princi
Стивена Сигала

Sine, onaj Hard to kill, opak film. Ima ona antologijska scena kad Kelly LeBrock digne carsav, vidi Stivenovog dingilingija (Stiven je, izgleda, u visemesecnoj komi, i nije bas jasno iz filma da li su neuroloske smetnje izazvale seksualnu disfunkciju) i konacno prelomi u sebi: Ovo je covek (i sprava) za mene. Preporodi coveka skroz!

Ко о чему, Принци о је..... - да простите.
Истина --- све се (и) врти око црне рупе.

Opet Srbi krivi? Ne ja, bre, nego Kelly LeBrock. Inace, u filmu igra medicinsku radnicu.

tess 16:51 27.03.2016

Re: Вечита дилема

Ево мало "некад и сад", Чарлс у Дубровнику 1978

Ma da, amaterski propusti, pa od one eskapade sa Dačićem na Kalemegdanu - tad je bilo jasno da oni u Kabinetu nemaju turističkog vodiča, državnog, dvorskog, kako god - i nije fazon da Dačo griješi i da je smiješno kad ništa nije smiješno, nego da mu niko ne pritekne u pomoć. Ta pacerska društvena disfunkcionalnost družine, na koju smo ponosni. Srpski žanr kad u filmu (za)jebeš prvog do sebe, jer si prepametan.
I mi još uvijek ovaj staromodan imidž revolucionarki nazivamo: izuzetnost. Čovječe. Pogledaj gospođe sa Peščanika - metrese narodne pravde - u starkama, kariranim košuljama, gojzericama - 500kecu kao da su `80e Markovićeve, šanerske. Onako, drvosječska nonšalantnost - šuma oslobađa i u džungli na asfaltu - pogledaj nesputanost nakon cepanja drva po salonima Beograda, umorne uzdahe. Svaka panel-diskusija je obaranja ruke sa serbskim muškim Gospodarima tame.
Naučna fantastika, ništa drugo.

tess 16:54 27.03.2016

Re: Вечита дилема

Eto, to je kvaka sa Teofilom.

Anonimni, ti i ja smo radi vražijeg Pančića u pat poziciji, :).

tess 16:58 27.03.2016

Re: Вечита дилема

tess, emsiemsi, milisav68, docsumann, grmfrm, principessa_etrusca, anonymous

Dobro je, Taso, jesam na početku ali nisam sama. Među pilićima, :):

principessa_etrusca 17:45 27.03.2016

Re: Вечита дилема

tess

Ma da, amaterski propusti, pa od one eskapade sa Dačićem na Kalemegdanu -

Министров его и "кале, на турском брдо". И ко да притекне у помоћ, када нико ни о чему нема појма, а министар зна све (па и да запева на увце)?

Сада су довели профанку са факса да исприча анегдоту о Победнику и петицији београдских дама (што је стварно згодна причица за весело друштванце након добро заливеног ручка у Скадарлији, али не за Чарлса).

I mi još uvijek ovaj staromodan imidž revolucionarki nazivamo: izuzetnost. Čovječe. Pogledaj gospođe sa Peščanika - metrese narodne pravde - u starkama, kariranim košuljama, gojzericama

Познат ми је тај стил, та средовечна викенд-ноншалантност где јој место није, вероватни резултат младалачких аспирација са изфантазираних барикада. Трагикомично!

tess 18:47 27.03.2016

Re: Вечита дилема

emsiemsi 21:43 27.03.2016

Re: Вечита дилема

princi
emsiemsi
princi
Стивена Сигала

Sine, onaj Hard to kill, opak film. Ima ona antologijska scena kad Kelly LeBrock digne carsav, vidi Stivenovog dingilingija (Stiven je, izgleda, u visemesecnoj komi, i nije bas jasno iz filma da li su neuroloske smetnje izazvale seksualnu disfunkciju) i konacno prelomi u sebi: Ovo je covek (i sprava) za mene. Preporodi coveka skroz!

Ко о чему, Принци о је..... - да простите.
Истина --- све се (и) врти око црне рупе.

Opet Srbi krivi? Ne ja, bre, nego Kelly LeBrock. Inace, u filmu igra medicinsku radnicu.

А ко ће, ако нећемо ми Срби ?!

blogovatelj 05:31 28.03.2016

Re: Вечита дилема

Sa unikatnim šuriken nakitom, spaženim u izlogu slatke i skladne radnjice - pod tamno zelenim borovima - u Rovinju.

Ovo kao da je napisao Pajić, ali prvosrbijanac i žena Pajić.

tess 06:41 28.03.2016

Re: Вечита дилема

Ovo kao da je napisao Pajić, ali prvosrbijanac i žena Pajić.

Hoćeš reći, ovo kao da je napisao neko ko sjajno razumije estetiku i senzibiltet drugosrbijanaca (da ne kažem filozofsku patnju, od Vardara pa do Triglava), il hoćeš reći da te minijatura iznenađuje stoga što nije uobičajena, nisi navikao, među prvosrbijankama (i kako bih ja to bila u svemiru, ona neurbana i zla prve Srbije žena, idi bre Bogie, hajde da razmislimo opet o poenti i da koristimo mozak, važi).

tess 11:33 28.03.2016

Re: Вечита дилема

„Skakao sam kroz ulice
kao pijan trkač
što trupka kroz vazduh“
(iz Kafkinih Pripovjetki)

Nekad - kao sad - minijature načine fresku modernog života.

Stipe Mesić i Budimir Lončar na promocije knjige „Goli otoci Jova Kapičića“, crnogorske autorice Tamare Nikčević.

http://www.zagrebancija.com/foto.php?id=34&rbr=17830&idrf=784487

Ne znam dal je Tamara drugosrbijanka - dobro, Jova im je ikona, i Stipe i Čeda - ali gđica (pazi, bez varke, na promociji svoje knjige o Golom otoku u Zagrebu, znači: ne na otvaranju butige najmlađe i problematične Stipine unuke) u ovoj odjevnoj kombinaciji liči na maturantkinju Ženske katoličke opće gimnazije pri autokefalnoj Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi, negdje u Poljskoj.

O fašizmu i sexu pisao čika Wilhelm Reich, toplo preporučujem. Hoću da kažem da su i salonski kulturfašisti samo ljudi - za kecanje - tj. samo žene i pokoja sa lošim ukusom. Jbg trebaš ti njoj dati dvije krave da ti čuva. Kamol' Jugoslaviju.

blogovatelj 12:08 28.03.2016

Re: Вечита дилема

Hoćeš reći, ovo kao da je napisao neko ko sjajno razumije estetiku i senzibiltet drugosrbijanaca (da ne kažem filozofsku patnju, od Vardara pa do Triglava), il hoćeš reći da te minijatura iznenađuje stoga što nije uobičajena, nisi navikao, među prvosrbijankama (i kako bih ja to bila u svemiru, ona neurbana i zla prve Srbije žena, idi bre Bogie, hajde da razmislimo opet o poenti i da koristimo mozak, važi).

Divotice, opisao sam samo sopstveni estetski dozivljaj napisanog. Negujete slican literarni stil - Pajic i ti.

tess 12:16 28.03.2016

Re: Вечита дилема

Hm, uzdahnula sam.
Slatke, skladne radnjice u hladu zelenih borova Rovinja i nije moj stil. Razumi li ti poetičnost - bez podsmjeha - kojoj sam se izvolela dati juče, m?

principessa_etrusca 13:36 28.03.2016

Re: Вечита дилема

u ovoj odjevnoj kombinaciji liči na maturantkinju Ženske katoličke opće gimnazije pri autokefalnoj Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi, negdje u Poljskoj.

Мени Тамара делује као мама чија је WAG ћерка (и најбоља другарица) успела у животу и коначно од G постала W литванског фудбалера на раду у Јоркширу, а овај Burberry yobette-ансамбл је купљен у Сакс робној кући у Дубаију (на ћеркину картицу) током њиховог girls-only шопинга.

tess 15:26 28.03.2016

Re: Вечита дилема

Opasna si, odoljevam ti od juče, :).

p.s. Cenim da će Stanija na promociju autobiografije doći uljudnije.

emsiemsi 18:16 28.03.2016

Re: Вечита дилема

tess
Opasna si, odoljevam ti od juče, :).

p.s. Cenim da će Stanija na promociju autobiografije doći uljudnije.

Ко је опасна ?

principessa_etrusca 21:38 28.03.2016

Re: Вечита дилема

Ко је опасна ?

Патриша Хајсмит.

princi 01:49 29.03.2016

Re: Вечита дилема

blogovatelj
Sa unikatnim šuriken nakitom, spaženim u izlogu slatke i skladne radnjice - pod tamno zelenim borovima - u Rovinju.

Ovo kao da je napisao Pajić, ali prvosrbijanac i žena Pajić.

Sine, ja mislio da je nemoguce da mi iko ikad ogadi onaj Kolorado. Ubedjlivo mi, od svih 52 US bio najomiljenija drzava. Jos od Dinastije. Blejk, Kristl, Aleksis... Brda, planine, reke, cuda, nacionalni parkovi..., nafta, Kalifornija odmah tu, Teksas ispod, Denver, Boulder, coolishka od drzave skroz.

Ali, jbg, avaj... dosadni Pajic uspe da mi ga ogadi za vjek i vjekov. Ne da mi se ne ide u Colorado nego ne mogu da ti opisem. Vrati se Blejce Karingtonu, sve ti je oprosteno.

docsumann 07:01 29.03.2016

Re: Вечита дилема

Патриша Хајсмит.

doduše, čitao sam joj samo kratke priče

tess 07:37 29.03.2016

Re: Вечита дилема

Ко је опасна ?

Principessa, bre, :).

Kad odoljevam znači da me očarala, razumiješ? :)

tess 07:39 29.03.2016

Re: Вечита дилема

Ne da mi se ne ide u Colorado nego ne mogu da ti opisem.

principessa_etrusca 11:31 29.03.2016

Re: Вечита дилема

docsumann
Патриша Хајсмит.

doduše, čitao sam joj samo kratke priče

Пошто смо Тес и ја размењивале неке, наизглед женомрзачке цртице, окачила сам насловну страну њених Малих женомрзачких прича/Little Tales of Misogyny.

tess

emsiemsi 13:40 29.03.2016

Re: Вечита дилема

principessa_etrusca
docsumann
Патриша Хајсмит.

doduše, čitao sam joj samo kratke priče

Пошто смо Тес и ја размењивале неке, наизглед женомрзачке цртице, окачила сам насловну страну њених Малих женомрзачких прича/Little Tales of Misogyny.

tess

Ти и Тесс сте (женско) благо (и не само женско) овога блога.
Од вас две је боља Мариопан и (можда) Силвер.
Успут --- када би било више људи (те Срба) као што сте ви, где би нам био крај.

docsumann 08:02 30.03.2016

Re: Вечита дилема

Од вас две је боља Мариопан и (можда) Силвер.

ovo ti je skroz nedžentlmemnki netaktično.

cassiopeia 11:08 26.03.2016

Baš mi je žao!

Baš mi je žao što si napisao ovakav post. Otići uopšte nije lako, nije lako ni vratiti se. Nemam lično iskustvo odlaska/dolaska (osim onog da odustaneš od odlaska), samo pričam na osnovu iskustva meni bliskih ljudi. Al' najžalije od svega mi je kad se ljudi vrate i svojim povratkom budu nezadovoljni. Čini mi se da je to nezadovoljstvo neminovno, nezavisno od posla, novca, porodične situacije. Previše je neuređenosti i naopakih stvari u društvu, u Srbiji, a ne možeš ih zaobići.
Ovako kako si napisao, čini se kao da si na pola puta da opet promeniš sredinu. Da bi otišao, patnja boravka ovde mora prevazići patnju koju odlazak nosi. Isto kao i odlazak kod psihoterapeuta.
Što reče Docs, da si ti nama živ i zdrav, za sve ostalo ćeš se pobrinuti. Ja bih dodala da to bude uz što manje štete, a više dobrog za tvoju porodicu i tebe.
A moja pokojna baba bi rekla, biće kako odlučiš.
Drž' se!

p.s. Zašto si stavio, jednu od kategorija, eksperiment u blogovanju?

jedi-knight 11:23 26.03.2016

Re: Baš mi je žao!

p.s. Zašto si stavio, jednu od kategorija, eksperiment u blogovanju?

Pa jeste na neki način eksperiment. Nisam pisao o stabilizaciji karlice i valgusu kolena

cassiopeia 11:26 26.03.2016

Re: Baš mi je žao!

jedi-knight
p.s. Zašto si stavio, jednu od kategorija, eksperiment u blogovanju?

Pa jeste na neki način eksperiment. Nisam pisao o stabilizaciji karlice i valgusu kolena

gavrilo1 11:16 26.03.2016

Srbija je zemlja Heroja

neki covek misli da Srbija tj . ljudi koji zive u njoj nisu dostojni njegovog truda, rada i zivota pa odlazi da stvara negde napolju gde je lakse i vise se moze steci. On ocekuje da bude cenjen zbog toga.
Taj covek ponekad obidje i citav svet da bi pronasao arenu u kojoj ce biti heroj. Bezi li on zapravo od arene gde mu je dato da bude heroj?
Izazov je i velika hrabrost ostati u Srbiji i krciti kamen da bi posejao seme.
Heroji su oni koji krce kamen i oni su oduvek bili i ostace stub civilizacije, naroda, zajednice i porodice.
Srbija je zemlja Heroja!
Blago onima ljudima koji su pozvani da budu heroji i prepoznali to!
Jer oni buduci koji ce doci slavice imena koja danas krce kamen u Srbiji.
Ti buduci znace ko su i razumece sve i slavice one koji su verovali u to sto rade.
Zato je vazno stati uz svoj narod kada je umoran i odmoriti ga, i isto tako vazno je ukoriti svoj narod kada se ponese ili ulenji.
Toliko je toga stavljeno pred nas da uzmemo svoj udeo u zivotu ovde i sada samo trebamo prepoznati.
Pisem ovo u nadi da cu probuditi jezu necijeg tela, ako osetis to znaj to ti je vera covece i sledi je!

jedi-knight 11:46 26.03.2016

Re: Srbija je zemlja Heroja

Srbija je zemlja Heroja
neki covek misli da Srbija tj . ljudi koji zive u njoj nisu dostojni njegovog truda, rada i zivota pa odlazi da stvara negde napolju gde je lakse i vise se moze steci. On ocekuje da bude cenjen zbog toga.
Taj covek ponekad obidje i citav svet da bi pronasao arenu u kojoj ce biti heroj. Bezi li on zapravo od arene gde mu je dato da bude heroj?
Izazov je i velika hrabrost ostati u Srbiji i krciti kamen da bi posejao seme.
Heroji su oni koji krce kamen i oni su oduvek bili i ostace stub civilizacije, naroda, zajednice i porodice.
Srbija je zemlja Heroja!
Blago onima ljudima koji su pozvani da budu heroji i prepoznali to!
Jer oni buduci koji ce doci slavice imena koja danas krce kamen u Srbiji.
Ti buduci znace ko su i razumece sve i slavice one koji su verovali u to sto rade.
Zato je vazno stati uz svoj narod kada je umoran i odmoriti ga, i isto tako vazno je ukoriti svoj narod kada se ponese ili ulenji.
Toliko je toga stavljeno pred nas da uzmemo svoj udeo u zivotu ovde i sada samo trebamo prepoznati.
Pisem ovo u nadi da cu probuditi jezu necijeg tela, ako osetis to znaj to ti je vera covece i sledi je!

Zvucis kao bot

gavrilo1 12:00 26.03.2016

Re: Srbija je zemlja Heroja

jedi-knight
Srbija je zemlja Heroja
neki covek misli da Srbija tj . ljudi koji zive u njoj nisu dostojni njegovog truda, rada i zivota pa odlazi da stvara negde napolju gde je lakse i vise se moze steci. On ocekuje da bude cenjen zbog toga.
Taj covek ponekad obidje i citav svet da bi pronasao arenu u kojoj ce biti heroj. Bezi li on zapravo od arene gde mu je dato da bude heroj?
Izazov je i velika hrabrost ostati u Srbiji i krciti kamen da bi posejao seme.
Heroji su oni koji krce kamen i oni su oduvek bili i ostace stub civilizacije, naroda, zajednice i porodice.
Srbija je zemlja Heroja!
Blago onima ljudima koji su pozvani da budu heroji i prepoznali to!
Jer oni buduci koji ce doci slavice imena koja danas krce kamen u Srbiji.
Ti buduci znace ko su i razumece sve i slavice one koji su verovali u to sto rade.
Zato je vazno stati uz svoj narod kada je umoran i odmoriti ga, i isto tako vazno je ukoriti svoj narod kada se ponese ili ulenji.
Toliko je toga stavljeno pred nas da uzmemo svoj udeo u zivotu ovde i sada samo trebamo prepoznati.
Pisem ovo u nadi da cu probuditi jezu necijeg tela, ako osetis to znaj to ti je vera covece i sledi je!

Zvucis kao bot

Zakon duha je zakon ogledala!

tess 12:16 26.03.2016

Re: Srbija je zemlja Heroja

Zvucis kao bot

Nemoj tako, Gavro je duhovan čovjek, :).

gavrilo1 16:01 26.03.2016

Re: Srbija je zemlja Heroja

tess
Zvucis kao bot

Nemoj tako, Gavro je duhovan čovjek, :).

Svaki covek je duhovan jer je duh ono sto cini sve zivim.

Malo sam trolovao blog, nadam se da ne smeta, imao bih jos stosta reci ali u nekom drugom blogu cu kada bude to tema.

jedi-knight 16:04 26.03.2016

Re: Srbija je zemlja Heroja

Malo sam trolovao blog, nadam se da ne smeta, imao bih jos stosta reci ali u nekom drugom blogu cu kada bude to tema.

Taman posla. Trolovi su na mojim blogovima tradicionalni. Pitaj docsa

docsumann 16:08 26.03.2016

Re: Srbija je zemlja Heroja

jedi-knight
Malo sam trolovao blog, nadam se da ne smeta, imao bih jos stosta reci ali u nekom drugom blogu cu kada bude to tema.

Taman posla. Trolovi su na mojim blogovima tradicionalni. Pitaj docsa

tako je! emsi to najbolje zna

jedi-knight 11:20 26.03.2016

Motiv

Sada se setih da ništa ne napisah o motivima

Motiv je fiziološke prirode, tačnije neurofiziolo[ke. Da uprostim. Znamo da su sve nervne ćelije u našem telu međusobno povezane, što daje kosmički veliki broj mogućih veza. Svaka od tih veza predstavlja jedan mogući odgovor tela na neki stimulans. Ukoliko se mnogo puta ponavlja isti odgovor, onda ta veza postane primarni put, paradigma, veoma prohodna staza i na svaki sličan stimulans, naše telo odgovara jednim naučenim obrascem ponašanja. Kao autopilot koga ne možemo da isključimo.
Ukoliko se generacijama ponavlja isti obrazac, promene se javljaju na genu. Sve je podložno promeni, pa je moguće i resetovati sistem, ali potrebno je vreme i sasvim drugačiji obrasci ponašanja, sasvim druge reakcije.
Moj utisak je da ne postoji šansa da se u dogledno vreme desi promena ponašanja koja će izazvati stvaranje nekih drugačijih neuralnih veza, drugačijih paradigmi kod ljudi koji žive u širem regionu, ne samo u Srbiji. Negde je vekovima stvarana svest o tome da je normalno odsecanje glave na javnom mestu zbog kikirikija. Negde je društveno neprihvatljivo prepisivanje u školi. A svi imamo istu anatomiju.
Na primer, jedan od načina da se strateški utiče na promenu paradigmi je obrazovanje. Tamo gde je biti obrazovan, društveno neprihvatljivo stanje ili ponašanje, nema svetle budućnosti. Zvuči kao parola, ali to je to. Dok rastemo, učimo posmatranjem sveta oko sebe i stvaranjem logičkih veza među pojavama. To je prirodan proces, tome ne treba niko da nas uči. To rade miševi u laboratoriji, deca u obdaništu, školi, fakultetu...Kada logika opstanka, napretka ili emancipacije postane takva da sebe više ne prepoznajem u tome, ostaje mi jedino da emigriram. A to mogu i duhovnim, ili emotivnim otklonom od ambijenta u kome živim. Koferi se mogu spakovati i u srcu. Bilo kakvo navođenje konkretnih primera iz života koji su me motivisali da ovo napišem, dobili bi političku konotaciju, što želim da izbegnem. Ovo nema veze sa politikom, ovo ima veze sa ponašanjem, sa paradigmom ponašanja i paradigmom vrednosti. Ovaj tekst nije odraz demoralisanosti ili nekakvog psihološkog pada, naprotiv. Smatram napretkom što sam uspeo da se emotivno ogradim, da postignem kakvu takvu ravnodušnost u odnosu na sve spoljne stimulanse. Zato sam i odlučio da napišem ovaj blog, kao epitaf, ne kao kuknjavu.

cassiopeia 11:33 26.03.2016

Re: Motiv

Smatram napretkom što sam uspeo da se emotivno ogradim, da postignem kakvu takvu ravnodušnost u odnosu na sve spoljne stimulanse. Zato sam i odlučio da napišem ovaj blog, kao epitaf, ne kao kuknjavu.

Mislim da to svi radimo, manje ili više uspešno. Ne vezano za to gde živimo, šta radimo. Pitanje je koliko nas taj otklon troši iznutra. Koliko je psihičke energije potrebno za taj manevar? Jer, a u to duboko verujem, u nekom trenutku nastupi umor, pada nam imunitet, vezali smo dobar deo životne energije da nešto neutrališemo, umesto da je kreativno iskoristimo.

Predrag Brajovic 11:40 26.03.2016

Re: Motiv

Na primer, jedan od načina da se strateški utiče na promenu paradigmi je obrazovanje. Tamo gde je biti obrazovan, društveno neprihvatljivo stanje ili ponašanje, nema svetle budućnosti.

Промене се одигравају у генерацијским корацима.
Рецимо -- импровизујем, можда грешући -- у преддругосветскоратној Србији образовање (инжињери, професори, стручњаци разних врста) били су изузетно на цени. Имали су угледа. Били неки путоказ друштву.

Инерција тог система задржала се и после рата. Цела инжињерско-научна традиција Србије гради, ствара, пише, подучава. Само у идеолошки обојеним областима стручњаци нестају са сцене, па уместо филозофа имате приучене марксисте, а уместо историчара плаћене фалсификаторе. Но, већ кад се измакнете даље од садашњости, од конкретног тренутка -- у Византију, старословенски итсл. -- идеолошко сочиво слаби и допушта, изнова, професионализам.

Та идеја професионализма урушава се, постепено, деведесетих. Та уравниловка знања докусурава се са овим новим, купљеном Томиним дипломима и Вучићевим преписаним докторатима.

Када се истутње ове генерације -- нама деведесете су дошле на наплату -- ући ћемо у нови генерацијски корак. Можда он донесе нешто друго? Но, то су све процеси од 10-15-20 година најмање. Мени је стално на уму једна блесава опаска о промени финског образовног система, о томе када је она окончана. Па, један чланак каже -- када је и последњи од професора из претходне генерације отишао у пензију.

Тако некако.

Бирај земљу са пуно сунца, црнило ти лепо стоји.

gavrilo1 11:56 26.03.2016

Re: Motiv

cassiopeia
Smatram napretkom što sam uspeo da se emotivno ogradim, da postignem kakvu takvu ravnodušnost u odnosu na sve spoljne stimulanse. Zato sam i odlučio da napišem ovaj blog, kao epitaf, ne kao kuknjavu.

Mislim da to svi radimo, manje ili više uspešno. Ne vezano za to gde živimo, šta radimo. Pitanje je koliko nas taj otklon troši iznutra. Koliko je psihičke energije potrebno za taj manevar? Jer, a u to duboko verujem, u nekom trenutku nastupi umor, pada nam imunitet, vezali smo dobar deo životne energije da nešto neutrališemo, umesto da je kreativno iskoristimo.

Ali heroj nije ravnodusan,
Heroj je ko dete!
Ograde se trebaju porusiti a ne dizati, jer taj umor sto stize coveka stize ga jer je duh "zatvorio".
I svaka bolest otuda i dolazi od ograda i zidova, jer duh hoce vecito da se igra on duh ne poznaje granice.
Ta energija sto ljudi govore je duh, a duh se ne moze krasti jer je on slobodan, on se prima ili ga se odrices.On prolazi i tece poput reke, ko sto korito reke menja "govor" reke tako i telo menja duh sto tece!
Vazno je znati da su svi jedno u duhu i da se on ogleda kroz nas, i da svaki put kada se "niodkuda" pojavi covek ispred tebe znaj covece da se ogledas i da duh zeli da tece!

docsumann 12:14 26.03.2016

Re: Motiv

gavrilo1

ne mogu reći da se slažem sa svim što ovdje pišeš, ali znaj da imaš moju potpunu podršku da razmišljaš i gledaš na svijet na način na koji to radiš.

niko ovdje ne vidi i ne zna o onome što je misterija za sve nas (ko smo i šta uopšte na svijetun činimo) bolje ili više od tebe, svi smo jednaki u neznanju.
zato delaj kako ti srce i savjest nalažu.

neka je duh sa tobom.

tess 12:20 26.03.2016

Re: Motiv

neka je duh sa tobom.

Sjajno, :).

gavrilo1 12:46 26.03.2016

Re: Motiv

docsumann
gavrilo1

ne mogu reći da se slažem sa svim što ovdje pišeš, ali znaj da imaš moju potpunu podršku da razmišljaš i gledaš na svijet na način na koji to radiš.

niko ovdje ne vidi i ne zna o onome što je misterija za sve nas (ko smo i šta uopšte na svijetun činimo) bolje ili više od tebe, svi smo jednaki u neznanju.
zato delaj kako ti srce i savjest nalažu.

neka je duh sa tobom.

Hvala mu sto ti postojis.
Znaj da je zivot veoma vazan i da svaki koji naucava da je ovaj zivot beznacajan nije tvoj ucitelj i kloni se tog nauka. Ko negira zivot negira vecnost, jer u vecnost se ide jedino kroz zivot!
Rodjen si kao i svaki drugi covek za veliku stvar, ali ljudi odlutaju i tumaraju mrakom, i padnu na muke i ni onda se ne okrenu ka svetlu jer u veliki mrak su zapali svi i vapaji su na sve strane. Slepac slepca vodi.
Zato je vazno prepoznati i zahvaliti se svaki put kada duh govori tebi.
Hvala ti.

zemljanin 12:48 26.03.2016

Re: Motiv

gavrilo1

Manitu

Sakrij replike | Pošaljite komentar

jedi-knight

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi