Novokomponovani

Vesele šezdesete i sedamdesete donele su lagodan život, pesmu i opuštanje širokih narodnih masa. Talas roka, koji se sasvim lako primio u tada naprednoj Jugoslaviji, nije zahvatio baš sve slojeve društva. Sećam se da je moja majka još tada sve dugokose rokere zvala "bitlusi" i jedva se mirila činjenicom da su njeni sinovi već u osnovnoj školi imali kose do ramena i ložili se na muziku koja nije baš prijala ušima naviknutim na dalapu i dvojnice. 

Narodna muzika, muzika širokih masa sklonih ćiriličnoj kulturi, do tada je prošla kroz tri glavne faze. Najduže su u sećanju naroda ostali guslarski deseterci. Za njima, sledile su "izvorne narodne pesme", koje su se takođe prenosile usmenim predanjem, uglavnom po prelima. Novi talas činile su starogradske pesme, koje su prve donele "gradski" šmek narodnoj pesmi, pod uticajem modernih vremena. Sve je to bilo nedovoljno da se tradicionalna narodska kultura odupre navali roka. Kao prirodan odgovor, posebno u vreme kada se sa sela masovno odlazilo u grad, noseći sa sobom specifičnu kulturu i običaje, pojavile su se novokomponovane narodne pesme.

Narodnjaci su najpre krenuli temama i melosom koji su se nastavljali na narodno nasledje. "Krca, krca nova kola" ili "Jablani se povijaju" sjajni su primeri novih pesama nastalih na dobroj tradiciji zvuka šumadije ili bosanskog sevdaha. No, vrlo brzo, počeo je proboj novog narodnjačkog talasa koji je zvučao sasvim drugačije. Savremene teme, podstaknute tadašnji svetskim trendovima punim tužnih tema tipa "neshvaćena ljubav" i "nemam ništa od života" (gde su prednjačile meksikanske i grčke moderne tužbalice), donele su sasvim novi zvuk tužnih pesama posvećenih neprihvaćenim ljubavima i nesrećnim životima. Posle Lepe Lukić, Braće Bajić, Gvozdena Radičevića, Zaima Imamovića, Nade Mamule i drugih doajena narodne pesme, podržanih sjajnim muzičarima tradicionalnog zvuka medju kojima su se izdvajali Vlastimir Pavlović Carevac, Rade Jašarević ili Radojka i Tine Živković, pojavio se novi talas tada mladih i kreativnih narodnjaka. 

Mlađi će prepoznati neka imena, ali ima ih koji su već odavno deo zaborava: nesretmo poginula Silvana Armenulić, Safet Isović, Aca Matić, Hašim Kučuk Hoki, Meho Puzić, Predrag Živković Tozovac, Predrag Cune Gojković, Nedžad Salković, Nedeljko Bilkić, Bora Spužić Kvaka, Muharem Serbezovski, Novica Negovanović, Ismer Krcić, Nikola Karović, Dobrivoje Topalović... Za njima je sledio još noviji talas, koga su ovog puta činili neke kasnije legende, ali i oni koji su prvi bili optuživani da donose i promovišu šund. Neka imena ćete sa zadovoljstvom prepoznati, za neke nikada niste čuli ili ćete reći da su njihove pesme potpuni promašaj: Toma Zdravković, Šaban Šaulić, Miroslav Ilić, Hanka Paldum, Milanče Radosavljević, Savo Radusinović, Nada Obrić, Duško Kuliš, Snežana Đurišić, Gordana Lazarević, Marinko Rokvić, Rade Jorović, Muharem Serbezovski, Slobodan Mulina, Zoran Gajić, Vera Ivković, Gordana Stojićević... Ipak, nećete verovati, centralna Šumadija ili Bosna i danas odjekuju njihovim pesmama, istim intenzitetom kao i onima koje su stare stotinama godina. Mada su mnogi iz ovog pasusa odavno otišli sa ovog sveta. 

U to vreme, nije svako mogao da peva. Za razliku od naredne generacije, bilo je potrebno imati glas, a ne samo stas ili očevu njivu. Zato se mnogi danas čude kada recimo čuju izvorne narodne pesme koje je pevao Tozovac, koga pamtimo samo kao "šlager pevača". Moralo se proći kroz mnoge škole i ispite da bi se došlo samo do prava da se snimi pesma ili gostuje na radiju ili televiziji. Kasnije, počeli su da se javljaju harizmatični pevači kao što je bio Toma Zdravković, koji su se probijali atmosferom ili porukom svojih pesama ili boemskim životom koji su vodili. 

Sledili su i festivali. Najpoznatija je bila Ilidža, a ubrzo je krenula i čuvena "Pesma leta" - karavan koji je celog leta obilazio bivšu veliku domovinu sa kraja na kraj i zabavljao stotine hiljada gledalaca. Pojavili su se Diskos, Diskoton i mnogi nezavisni izdavači ploča koji su podržavali nove pevače. Za njima i mnogobrojne divlje radio stanice tipa "Moravski plićak" koje vlasti nikako nisu moglle da pronadju i zatvore, a onda i neminovni Radio Šabac i "želje, čestitke i pozdravi". Singliće s početka šezdesetih nasledile su longplejke a zatim i muzičke kasete. Narodna muzika tih vremena tako je uspostavila ravnotežu sa rokom, često  zabavljajući potpuno istu publiku. 

Kao neko ko je tih godina bio dete ili mlad čovek, bez obzira na prevashodno rokersko opredeljenje, ne mogu da ne podržim i ovu muziku. Noći i noći, žurke i žurke, susreti i susreti prijatelja, svadbe i ispraćaji, proticali su uz narodnjake. Da se razumemo: bilo je tu svega i svačega, svakojakog šunda i pesama kojih su se verovatno stideli i oni koji su ih napisali i oni koju su ih pevali i svirali. Isto kao i u roku tih godina. Međutim, čini mi se, nadam se s pravom, da je to bio zdrav pokušaj da se tradiciji i kulturi naroda dâ  moderni zvuk kako bi se ona održala i nosila i dalje poseban narodski duh. 

Kao i rok, narodnjaci su ustuknuli pred novim načinom života, pred potrošačkim duhom i ša-na-na-na-na kulturnom osamdesetih. Kao što je psihodelični rok bio posednji trzaj roka (komplikovan i previše složen za konzumiranje), tako su i pomalo filozofske i komplikovane pesme tipa "Dva galeba bela" najavile kraj jednog velikog perioda. Ono što je disko uradio muzici, turbo folk je učinio narodnjacima. Organe i bas gitare potisnuli su ćemane, klarinet i frulicu. Narodnjaci su neminovno otišli u istoriju. Oduvao ih je Južni vetar i njegovi naslednici. 

Srećom, stotine pesama tog vremena pevaju se i danas i deo su obavezne pesmarice svakog orkestra. Mnogo više nego "ua-ua" takozvanih novih narodnjaka. Dokaz je to kvaliteta, valjda. A kadaa se nađe grupa nas starijih pa setno počne da prebira po sećanjima i prostorima u krajevima lavirinta mozga, krenu one stari nepravedno zapostavljeni biseri. Evo nekih koje malo ređe pevamo, a koji vam mogu osvežiti sećanje i ulepšati današnju proslavu nekada zabranjene Nove godine, u verzijama koje sam na brzinu uspeo da nađem (izbor malog broja pesama nikako nije lako napraviti):

Ah, ljubav, ljubav - Nedžad Salković 

Dugo te, dugo očekujem - Nada Obrić 

Ej, da mi je - Dobrivoje Topalović 

Ja te pjesmom zovem - Hanka Paldum 

Jedna reka u mom kraju - Novica Negovanović 

Kad sretneš Hanku - Safet Isović 

Kako beše, komšinice - Cune Gojković 

Krčmarice, još vina natoči - Aca Matić 

Lepa Vranjanka - Staniša Stošić 

Mara, mara, maramica - Gordana Lazarević 

Na rastanku - Bora Spužić Kvaka 

Nazdravite, drugovi - Hašim Kučuk Hoki 

Ne plači, dušo - Šaban Šaulić 

Nije život jedna žena - Miroslav Ilić 

Oči jedne žene - Tozovac 

Oj, meseče, zvezdo sjajna - Lepa Lukić 

Pogledom te tražim - Rade Jorović 

Rastajemo se mi 

Rastao sam pored Dunava - Zoran Gajić 

Sliku tvoju ljubim - Toma Zdravković 

Snegovi beli opet veju - Marinko Rokvić 

Šta će mi život - Silvana Armenulić 

Ti meni lažeš sve - Duško Kuliš 

Volim, majko, siroticu - Meho Puzić 

Zagrli me ti i oprosti mi - Gordana Stojićević