Dobila sam popodne od naše blogokoleginice Male Mame ( kleinemutter ) SMS poruku     sledeće sadržine:

               RFZO je odobrio enteralnu hranu svim neurološkim bolesnicima. Ostalo je da se to potvrdi u  Skupštini ( Zašto, pojma nemam. ). Najveći pritisak na njih je došao sa Bloga. Kad će deca početi da jedu tu hranu još se ne zna. Molim te da ovo okačiš kao komentar ili novi blog...

Koreograf koji obožava džez, britanac Tim Rašton na čelu je Danskog plesnog teatra već 12 godina... Rašton je balet učio u Baletskoj školi londonskog Kraljevskog baleta, od najvećih baletskih umetnika i koreografa XX veka, poput Keneta MakMilana i Frederika Aštona. Kao prvak baleta, igrao je između ostalog u Sadlers Vels baletu i Kraljevskom danskom baletu.

Gospodo zvaničnici ove, prošle i buduće vlade, kao i svih ostalih vrsta, molim vas, prekinite da odgovarate na pitanja koja vam niko ne postavlja. Drugim rečima, zabole me odavde do Kosova da li je priča o aflatoksinu u mleku obavijena velom političke borbe ili nije. ZA-BO-LE-ME! Kako god da glasi odgovor na to pitanje, ostaje činjenica da odgovore na PRAVA pitanja nismo dobili.

Recite vi meni, blago meni, sledeće:

Kad hoćete nekoga da slažete, pre svega razmišljate o profilu te osobe i njenoj inteligenciji. Zavisno o tome kakva je vaša procena i mišljenje o toj osobe smišljate laž. Za malu decu smišljate laži o Deda Mrazu, Zubić Vili, babarogama i dečica će u to poverovati. Kad malo porastu počinjete da im servirate bolje laži, jer priče o vilama, čudovištima i vampirima više ne prolaze. Ako bi ipak pokušali da im ponudite takve naivne laži, bili bi pre svega provaljeni, ali bi time pokazali da o njima nemate neko posebno visoko mišljenje. A možda ste glupi i ne umete da smislite bolju laž.

To naši političari non stop rade. Poslednji u nizu vređanja inteligencije sopstvenih građana bio je i ministar Goran Knežević koji je smilio naivnu laž, da je dovoljno da on popije čašu mleka i da svi padnu na dupe i pomisle kako je mleko u Srbiji super. Žao mi je, ali mene, kao i mnoge druge, je taj potez uvredio! Nismo naivna deca i nije dovoljno da ministar kao neki cirkuzant popije čašu mleka pred kamerama! Ovo je ozbiljna stvar i zahteva ozbiljan odnos države i ministra! Ako niste sposobni za to, onda sikter!

Onomad sam iz Elle dobila domaći zadatak-molbu da napišem tekst o novom feminizmu...evo ga: 

http://elle.rs/

Žene Silicijumske doline hodaju putem novog feminizma, na kome će se žene, pored društvenih, izboriti i za svoja prirodna prava...

U studiju jednog od najposlovnijih svetskih televizijskih kanala sedelo je šest-sedam silikonskih žena. Uprkos tom pridevu, sve su bile prirodne onoliko koliko to televizija sebi može da dopusti. Bez veštačkih erotskih izraslina, bez jake šminke, u odeći koje ima dovoljno da svojom deficitarnošću ne izazove bar težu pneumoniju. Silikonske žene iz one prave, poslovne, prekookeanske Silikonske – Silicijumske doline pobednice su u ime ženskog roda. One su šefovi firmi čija i sama imena zvuče kao tektonski potresi poslovnog sveta. Kroz njihove ruke vrte se monetarne cifre koje prosečan gledalac ne bi mogao ni da izgovori, a kamoli pročita. One biraju najbolje kadrove među najboljima i određuju strategije komplikovanije od bilo koje vojne ofanzive. One su dokaz da su žene dobile prvu veliku bitku feminizma i prelaze u novi napad, s ciljem da dobiju i rat.

Zdravlja radi, neke stvari definitivno treba objasniti nekim stanovnicima ove planete.

Mnogi, na primer, ne znaju da su šećer, so, brašno i mast - tzv. četiri bele smrti!

Novina je i to da je mleko u našim prodavnicama - mleko koje piju naša deca, pobogu! - kancerogeno!

- Ja se slažem sa vama g. Rerden. Ali ja sam izabrao jednu specijalnu misiju.
Ja sam u potrazi za čovjekom, kojeg hoću da uništim. On je istina umro prije mnogo vjekova, ali sve dok u   ljudskom pamćenju ne bude izbrisana posljednja uspomena na njega, ovaj svijet neće postati mjestom dostojnim života.

- A ko je taj čovjek?

- Robin Hud.

(Ayn Rand, Atlas Shrugged)

Blic

Dakle... nije mi jasno zašto se Novi Sad konstantno definiše kao „miran i pitom“ grad? Otkada znam za sebe on je bio daleko od idiličnog i grada bez zločina, kakvim ga izgleda pamte samo generacije čije su lice prekrile bore. 

Zapravo, prvi put sam tu njegovu nesavršenost osetio na koži kao klinac kada se devedesetih godina jedna žena u kvartu ubila.

Želela sam da vam ispričam priču o devojčici koju sam upoznala pre 12 godina u trenutku kada su šanse da preživi bile veoma male. Želela sam da pokušam da dočaram kroz šta je sve njena porodica prošla dok konačno nisu sakupili potrebne novce da bi ona otišla na operaciju. 

Autor: Rodoljub Šabić

Jedno zanimljivo pismo koje sam dobio moram da podelim sa vama. Evo kako glasi: „MOLIM VAS da pročitate i nadam se reagujete i pomognete.....

Početkom oktobra 2012 godine sam dobio iz Carinarnice Zrenjanin rešenje o presudi  u kojoj se navodi sledeće:

Da sam u obavezi da platim kaznu jer sam kao odgovorno lice kriv?? Tu se ja navodim sa svojim podacima kao  DIREKTOR  firme TRANŠPED LOGISTIC BEOGRAD ????   NA opšte iznenađenje sam proverio lične podatke koji su navedeni i ustanovio sam da su moji. Moj broj lične karte, matični broj, adresa.... sve se poklapalo sa mojim.

Najiskreniji odgovor na pitanje iz naslova je 'nije bitno'. Najtačniji odgovor na pitanje iz naslova je 'država'. O aflatoksinu govorim. O onom nevidljivom začinu, kancerogenom, koji smo skoro sigurno svi mi koji živimo u Srbiji već imali u svom tanjiru. I pojeli. Neznanje nas je nije spasilo.

Veći deo popodneva proveo je u kupatilu, izazivajući podsmešljive (šta  se pirkaš ko neka fufica) ili ljutite ( `oćeš da mi se vežu creva) komentare svoje braće; majka i tetka su samo značajno ćutale. Nije mu bio prvi put da izlazi sa devojkama, ali ovo..

Krenuo je pre pet. Od Neimara do Ruskog cara mu treba tri frtalja sata ali je išao polako, da ne stigne zadihan i znojav. Iako je od Moskve do Albanije detaljno proučio sve izloge, stigao je da vidi kako  velika skazaljka na satu Ratničkog doma ulazi u poslednju četvrtinu kruga. Sad mu je ostalo samo da čeka.

B)

               Mislim, ja jednostavno volim da se igram rečima. Da ih premećem, okrećem, tumbam, da osluškujem kako zvuče, da im nalazim prava mesta u rečenicama, da ih izmišljam, da pronalazim nove, da pamtim stare... Nekako, to mi je jedna od najlepših zanimacija koju umem da smislim.