- zovi ga

20-31. januar

Pred svakom novom granicom osećam se kao na ulazu u nepoznatu kuću. Još od vrata procenjujem atmosferu tog doma – vremenske prilike, kvalitet puta, prizore oko njega – i tražim znakove dobrodošlice u ponašanju domaćina. I gotovo uvek, prvi utisci su nepogrešivo tačni — ono što uočim odmah po ulasku, pratiće me posle sve vreme mog boravka u toj zemlji.

Nove priče u konkursu za Naj-maminu priču.

Podržite naše mame.
Čitajete njihove priče i glasajte.

Glasanje se obavlja davanjem preporuke (klikom na oznaku "PREPORUČI" u dnu komentara).

Za priče mogu glasati svi registrovani korisnici Bloga B92.
Svakoj priči moguće je dati glas u naredna 72 sata od trenutka objavljivanja.

Naslovi su sledeći:

1. Slatke muke
2. Mast i šargarepa

Da podsetimo da vaše priče na februarsku temu možete slati do kraja meseca na mejl: maminaprica@bitkazabebe.rs

Diplomirao je! Desetkom! Prestolonaslednik, vidi levo, je diplomirani politikolog Bečkog Univerziteta! Javilo mu jutros. Od tada sam u stanju euforične sreće u ime koje je stradala jedna činija, kvaka na balkonskim vratima koju sam snagom oduševljenja iščupala, nek je šrafi ko ume, briga me i za balkon...Srećna sam tako da mi nikako ne uspeva da zaustavim saseckani film koji mi se vrti po mozgu...Patetično? Možda. Možda čak i sigurno. Ali, to je jedino o čemu sad mislim. Uspeli smo jednog da izguramo, jeste da su ostala još dva komada, ali sad smo i mi iskusniji.

I bez obzira što mi basira u slušalicu i ima dva metra, i akademski je građanin sveta i svemira, ja još uvek ne mogu da zaustavim traku sećanja po kojoj on mili na sve četiri, tražeći zgodnu priliku da pojede ostatak pomade za ruke i slične ekstremitetne delove tela.

Indijska žuta senica, copyright © Nitin Bhardwaj

U prostranoj sobi s kaminom i trofejnim rogovljem sambara u viktorijanskom guest houseu u Chikhaldari (Maharashtra, centralna Indija) još uvek je mrak – telefon me budi u pet... jutro za jutrom, umor se već gomila, ali je razlog za to buđenje bio dovoljan da pređem 6000 km ne bih li po sušnim listopadnim šumama planinskog venca Satpura tragao za jednom sovom... koja je bila otkrivena u XIX veku, pa potom čitavog XX veka bila izgubljena. Pre puta, Nitin Bhardwaj me je pitao: „Šta ako je ne nađemo?“ „Ništa, biću srećan da je tražim. ‘Nije uspeh nagrada za delo, već ono skriva dublji smisao u sebi.(*)’” Na brzinu pijem crni čaj i u šest krećemo.

Ne ulazeći u istoriju srednjeg veka kada se na Kosovu odvijao sukob vlastela, očeva i sinova i braće oko toga ko će vladati kojim delom i dokle, Srbija ima problem Kosova već dva veka.

Problem je što nikada nije nađeno rešenje koje rešava problem već ga samo odlaže i rešava tako da ništa nije rešeno. U međuvremenu mnogo Srba je stradalo na Kosovu, а, na žalost, upravo i zbog loših rešenja.

Kako izgleda, u izgledu je da sadašnja politička i vladajuća elita konačno nađe rešenje tako da dalji procesi budu deo konačnog rešenja, a ne narastajućih problema. Treba biti otvoren i narodu reći istinu šta je srpski nacionalni interes.Srpski nacionalni interes je da Srbiji Kosovo ne bude kamen o vratu, nevezano za EU,a dalje, da sa tim Kosovom uspostavimo što je moguće bolje odnose kako bi kosovske institucije maksimalno štitile Srbe koji tamo žive. Prepucavanja između Beograda i Prištine samo šteti Srbima na Kosovu.

Poštovani,

čitaoci ovog bloga, o najvećoj tragediji u Smederevu iz 1941. godine, na ovom blogu, pisao sam nekoliko puta. Pošto su se javljali čitaoci iz raznih krajeva Srbije, koji su te događaje komentarisali i dali predlog da se ove godine 05. juna 2013. godine u Smederevu održi komemoracija žrtvama ove velike tragedije, ovde pišem ovaj tekst kao 

J A V N I  P O Z I V

О дешавањима у Државној лутрији Србије у последње време…

Nemački politički analitičar Volfgang Kloc shvatio je da se na srpskom terenu lako prima priča o zameni teza?

Elem, zaista se veoma rado u ovdašnjem sistemu rezonovanja – pojedinaca, grupa, političkih slojeva... – istura zaključak da govorenje o temi „x“ postoji samo stoga da se ne bi govorilo o temi “y“, koja je, navodno, važnija. To svakako ne dolazi stoga što se zaista ne može ili ne sme istovremeno govoriti o više tema - jer se, naprotiv, uvek može - i mora - govoriti o puno tema istodobno, budući da sve one objektivno postoje i legitimni su predmet društvenog promišljanja. Pre će biti da se upravo kod onih koji su glasni kritičari „zamene teza“ javlja potreba da od neke preteške teme makar privremeno pobegnu upravo tom pričom o zameni teza.

Mi smo indijanci ...

( poželjno pojačati tom prilikom slušanja ) ...

Svi možemo da odahnemo!

Biće sve kul.  

"Da nećemo vojnom snagom da povratimo suverenitet nad Prištinom? Nećemo, jer u ovom trenutku to ne možemo. Mi se ne borimo sa Prištinom nego sa NATO, čak i sa EU, koja je ponekad na strani Prištine, a ne Beograda. Nije sukob jedan na jedan, Srbija ne može sama protiv velikog dela međunarodne zajednice, a naši prijatelji su daleko da bi nam pomogli u sukobima koji se ovde događaju", 

reče on, i ode da se spakuje da sa našim evropskim i američkim prijateljima završi posao oko Kosova.

 ili Srećan nam Dan državnosti

Sram vas bilo sve vas koji optužiste Olivera Antića za učestvovanje u aferi Indeks.

Srbija časnijeg nema, po čojstvu, junaštvu i poštenju -- da ima, bio bi predsednik komisije za odlikovanja. 

Pravo je samo u bunar, reče moja baba -- i umre. 

P. S. Svaka čast i čestitke odlikovanima!

Да није било изненадног ватромета на руском небу, које је и визуелно и звучно многима личило на судњи дан, не бисмо ни знали колико стручњака за физику и астрономију живи у нашем окружењу. Сазнање да међу обичним светом има толико аспираната за звање мајстора за атмосферу и небеска тела, за мене је било право откровење.

Živela sam na Krfu, negde do 2000. godine. Jedno od najlepših ostrva Mediterana, složiće se mnogi. Mesto gde su snimljeni najpoznatiji filmovi grčke kinematografije, ali i mnogi britanski i američki naslovi... Nekada prestižna destinacija grčkog i svetskog džet seta, a u poslednje vreme još jedan od sinonima jeftinog turizma... Prelepa scenografija istorije, te par vrhunskih hotela, podsećaju na slavnu prošlost. Nekada su na ostvrvo dolazili Marija Kalas, Aristotel Onazis, Elizabet Tejlor, Melina Merkuri, Đina Lolobriđida, Rudolf Nurejev, Albano i Romina, ali i Lord Bajron, Lorens Darel... Svoje kuće su na ostrvu imali Anjelijevi, Sofija Loren, Fredi Merkjuri... Na Krfu se venčavala Džoan Kolins, i mnogi drugi...

U ponedeljak uveče, pred zgradom koju dele O.Š. "Đuro Strugar" i "Politehnika" - škola novih tehnologija jedan bolesni um polio je kantom fekalija zamenika direktora "Politehnike".

Neki od vas možda su čitali o tome u nekim novinama, (<<<<3 linka) ili su možda naleteli na Kurirovu (treba li da se iznenadimo?) senzacionalističku verziju ove vesti.

Kako god, ovaj događaj bio je povod zaposlenima "Politehnike" - škole za nove tehnologije, da napišu saopštenje za javnost.

Pošto me je naša draga blogokoleginica, uninamama, zamolila - prenosim vam dotično saopštenje.

Za one koje mrzi da otvaraju linkove, evo copy/paste teksta:

 EDIT: Posle dobronamerne primedbe, tekst na blogu je malo skracen, ali na linku je i dalje celo saopštenje - za one koje to zanima.