Mislim da nema čoveka koji u nekom životnom dobu nije gledao crtane filmove. Kada sam ja bio klinac, vreme za crtane filmove je bilo u 19:15h. Tačno pred Dnevnik. Onaj Dnevnik, najvažniji, kada smo nakon bravura animiranih junaka, odlazili da ne smetamo odraslima koji zabrinuto pilje u ekran, pokušavajući da između cenzurisanih misli pronađu suštinu trenutne situacije i događaja koji nas okružuju. A baš u tih petnaest minuta pre Dnevnika, mogli su da nađu ključ po kome se vesti vešto servirane mogu protumačiti.

Magnetnu privlačnost umreženog kibernetičkog prostora teško mogu da razbucaju rasejani moždani fanatici koji uvek jadikuju zbog nečega, ili imaju gadan običaj da svakog nesrećnika koji im pretrči preko Noda bombarduju bezbrojnim, besmislenim porukama u kojima opisuju kako se osećaju, kako misle da treba da se osećaju (još gore), ili kako drugi osećaju da treba da se osećaju (najgore). Debatna katastrofa nastupa kada gomila naduvenih tipova počinje da šalje besne, protestne poruke u desetinama redova, na koje se nadovezuje druga gomila još bešnjih tipova koji emituju lavine svojih poruka u kojima se žale na dužinu prethodnih poruka, što obavezno ima za posledicu poplavu beskrajnih poruka kako svi treba da prestanu sa slanjem beskrajnih poruka. 

CREVOVOD

Kada je Alvin Tofler u "Šoku budućnosti" definisao naučnu fantastiku kao sociologiju budućnosti, biće da je pored fantastičnih predviđanja imao u vidu i sindrom zaparložene babe, užasnute pred neizvesnošću novog. Jer, to je karta na koju računaju svi kojima je balsamovanje stvarnosti način opstanka.

Kada grupica svetskih vlastodržaca u romanu Filipa Dika "Pretposlednja istina" drži ljudsku rasu u podzemnim skloništima prostim emitovanjem lažnih vesti, gde svaki izveštaj opisuje beskonačne ratove koji se odvijaju na površini zemlje - ni ovca se ne pita da li je to moguće. Naravno da jeste.

Да ли се ја варам, да ли сам у заблуди ако мислим да је Бог по дефиницији праведан, да је Бог правде?! Бог је љубав, Бог је свестворитељ, па како може бити другачији него праведан, Бог правде?

Tomislav Nikolić tvrdi da je Patrijathu rekao da nam oko pitanja Kosova treba neka vrsta konsenzusa, odnosno dogovora svih parlamentarnih stranaka.

A istakao je i da Srbija svakim danom gubi KiM, a da predstavnici odlazeće vlade «nastoje da ubede građane da ona to nije priznala».

Pa...kako vam se čini?

U rerni?

38 stepeni Celzijusa

Univerzalna temperatura koja se koristi u Dnevnicima RTS-a.Da se ne bi narod zbunjivao i tražio kojekakva vanredna stanja a zemlja trpela zbog toga,ova ustanova je u saradnji sa Vladom Srbije usvojila jednu univerzalnu temperaturu koja zamenjuje sve ostale temperature koje prelaze ovu magičnu brojku.

PONEDELJAK: 
Meteorolog: Auuu brate danas 42C u hladu,a u sredu pakao
Dnevnik RTS-a ( Vaše pravo da ne znate ništa ): Danas je u Srbiji jedan od najtoplijih dana temperatura i do 38 stepeni celzijusa.Od srede još toplije

SREDA: 
Meteorolog: Majko Božija šta je ovo 46C
Dnevnik RTS-a ( Vaše pravo da ne znate ništa ): Danas najtopliji dan ovog leta izmerena maksimalna temperatura 38C

"Sve srećne porodice nalik su jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način" Lav Tolstoj, Ana KArenjina

25-27. jun

Nekada ne razumem zašto činim neke stvari. Ako, recimo, kažem sebi da selo s nazivom Zmijsko nije mesto na kojem želim da pravim pauzu za ručak i odmorim se dok pripeka malo ne popusti, kao i da mi sve do uveče ne treba ništa iz prodavnice, čak ni hleb, zašto onda stajem kod poslednje radnje u mestu, parkiram bicikl i ulazim? Samo da bih videla  kakve su cene? Ne verujem da to može biti razlog.

Kako god, ušla sam.

18-23. jun 2012.

 Već četvrti dan sedim u hostelu Romantik u Tbilisiju. Zajednička soba 5 evra, a u cenu su uračunate večera i neograničene količine kafe i čaja, a uveče i gruzijskog vina. Od ostalih civilizacijskih tekovina, tu su wifi, veš-mašina, topla voda. Jedino što je ceo hotel u "podzemlju", u suterenu ukopanom nekoliko metara, zbog čega nema prozora pa je pomalo zagušljivo. No, kad su ciklotuuristi i bekpekeri bili zahtevni.

U tom komforu sam silom prilika, dok čekam da mi stigne iranska viza. Došla sam u petak s Tbilisijskog mora, jer mi je prošlog puta, a to je bilo deset dana ranije, službenik u iranskoj ambasadi rekao da će do petka sigurno biti gotova. Isto to rekao mi je sedam dana ranije, samo što je tada bila u pitanju sreda.

Još jednom, na današnji dan koji bi trebalo slaviti kao božić, jer na današnji dan je rođen bog, gospodar svetla - Nikola Tesla.

 Taman sam završila izveštaj.  Samo da ga pošaljem. Dok otvaram prozor za pisanje nove priče. Al' samo da pre toga odgovorim na par mejlova. I protrčim kroz blog i fejsbuk. Usput da pogledam i mejlove u susednom internet sandučetu. A, i da štuknem kroz podnevne vesti...Kad ono mrak. Mrk. Mraknuo ekran. Samo pocrneo. Pored njega je uvela i stona lampa. U trenutku. Nestao i tektonski poremećaj iz susedne sobe koji, upravo raspušteni Mali Sin, bez blama naziva muzikom. Zagrcnula se i ućutala i mašina za veš.Struja? Nema struje?!

Julsko jutro, dovoljno rano da bude zamalo sveže... dobro, skoro pa sveže. Unaokolo, polja pod tek požnjevenom pšenicom kroz koju skakuće zec - skakuće iako ga baš niko ne juri. Joie de vivre?

Antifašizam... Tema stalna.

Milioni ljudi stradali su od fašizma, na najraznovrsnije načine. Posebno u Drugom svetskom ratu. Rusi, Kinezi, Jevreji, pa i sami Nemci... a kad je u pitanju stradanje, uključeni su, najčešće, i Srbi. No, ko god da je, koja god nacija, nije bila pošteđena. Dehumanizovani mehanizam fašizma se jeste koristio (i) nacijom, ali zapravo nije štedeo pripadnike bilo koje nacije. 

Danas je antifašizam, pomalo, postao i pomodarstvo. Prilika

Pre neki dan sam prvi put išao na jug Srbije. Bio sam svedok nesvakidašnjeg događaja: kriket meča odigranog u Bujanovcu.

Dozvolite mi da za one koji malo znaju o drugom najpopularnijem sportu na svetu dam kratak opis. Poput bejzbola, lopta se baca ka udaraču. Udarač stoji u centru ovalnog polja i brani svoj "stumps" - 3 vertikalno postavljena štapa, i ako ih pogodi lopta udarač ispada iz igre. Kada udari loptu, udarač i njegov partner trče napred-nazad između krajeva 20-metarskog viketa (wicket). Svako pretrčavanje između stumps donosi po jedan poen. Tim se sastoji od jedanaest igrača koji pokušavaju da postignu što više poena dok ih sve ne izbaci tim koji je u polju (fielding team). Meč nekada može trajati i po pet dana.

Iako sam po prirodi optimista nekako mi se zalomilo da pretežno pišem kritičke tekstove. Ono jeste da sam se navukao na pisanje o politici pa mi je teško da ne budem kritičan.

No imam i nešto lepo da podelim sa vama. U zadnjih 7 dana sam bio svedok učesnik dveju jako pozitivnih stvari koje mogu da budu primer za ugled. Da se ne takmičimo u disciplini "što gore to bolje".

Stvar prva:

Od par prijatelja koji su putovali za Beogradu saznam da je na autoputu Beograd Niš kod naplatne rampe Naiss prava mini humanitarna katastrofa. Kolona vozila od preko 10 kilometara, temperatura u hladu, koga nema, preko 40, vode nema, motori automobila proključali... Iskreno potrešen scenom koja mi je opisana i tom malom decom koja se preznojava u automobilima, moguće je i bez vode, raspalio sam po družtvenim mrežama. Apel za pomoć se solidarno raširio po netu.