pronadjite trziste u ovom trouglu vesti. 

Danas? Ili je sutra?  Zaboravlja se. Sto prvi mi je, ili se samo tako osećam.

Dobio sam poklone i na poslu.

Stonu lampu sa štedljivom sijalicom čija svetlost vuče malo na Plinsko svetlo http://tuck.eunet.yu/cms/view.php?id=1943  .Ali je lepa.

Čestitku sa potpisima kolega i koleginica.

Jednu breskvu. Ćelavu.

Jedan Merlot, ono malo pakovanje 0,2 l. Iz Ohrida a puni Čoka.

Poljupce, a bilo je nekih koji mi jesu prijali i onh koji mi nisu prijali.

Bilo je i rukovanja koje

Posle duge, duge pauze, a u nedostatku ozbiljnih aktivnosti, danas sam sa ćerom Bojanom išao autobusom u grad. Dete, prvače na raspustu, spremno prihvatilo poziv da se pridruži tati u avanturi završavanja odraslih poslova u gradu. Tata, ma njega ionako mrzi da seda za volan vreme je napolju pristojno (konačno počinje da liči na leto) a GSP radi. Idemo autobusom!

Odavno porodica Urošević ne koristi usluge GSP-a. Nemamo naviku svuda idemo kolima. Otšetamo do stanice 31 na Dušanovcu, uredno kupimo karte i dođe nam naš bus, zglobni, veliki i lep. I nije neka gužva,

Lajtnant Petar Manojlović, vojni kartograf u službi Njegovog Veličanstva Franca Jozefa  I, bio je dovitljiv mlad čovek nemirnog duha. Kreativan, reklo bi se danas.  Službujući u Beču, daleke 1870.godine,  došao je na ideju da monotone žućkaste poštanske dopisne karte KundK  monarhije učini zanimljivijim i lepšim. Na kartonu formata dopisnice u tehnici bakroreza otisnuo je vinjetu Carigrada sa leve , Moskve sa desne strane, a po sredini parobrod sa natpisom Srbija. I na desnoj i na levoj obali stajali su ljudi zagledani u parobrod, a sve ih je natkriljivao ogromni zmaj. Svoju živopisnu dopisnu poštansku kartu lajtnant Petar, inače rodom iz Sentomaša, poslao je poštom u Sombor na adresu svoga strica Demetra Manojlović, tamošnjeg advokata.

Polako. Ni naslov ni tekst koji sledi nisu moji. Radi se o prevodu eseja prof. Hamida Dabašija, napisanog davne 2006. Ko je prof Dabaši? Iranski Amerikanac, intelektualni istoričar, kulturni kritičar i književni teoretičar, koji predaje iranistiku (ako se to tako zove – Iranian studies) i komparativnu književnost na univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Autor je devetnaest knjiga koje pokrivaju teme od iranske i palestinske kinematografije preko istorije do islama (Dabaši je inače je stekao dve doktorske titule na univerzitetu Pensilvanije – sociologija kulture i islamske nauke). No, sve to možete naći na Wikipediji i/ili njegovom sajtu, ako vas zanima.

Nekako se premijer Cvetković sinhronizovao sa mojim prošlim blogom glede interesnih stopa i politike marži finansijskih institucija u Srbiji. Jednostavno i glasno je izrazio svoje neslaganje sa trenutnim stanjem i praksom stranih banaka u Srbiji da imaju višestruko veće marže nego u zemljama odakle potiču. Ostaje da se vidi šta će se preduzeti da se ova poplava bankarskih  marži i interesa zaustavi i vrati u normalne finansijske tokove. Pohvalno je da se situacija prati i poredi sa zemljama u okruženju, a takođe i sa matičnim zemljama banaka koje operišu kod nas. Sve ovo bi trebalo da se radi najmanje sedmodnevnom učestanošću i da bude pristupačno, prvenstveno on-line i sa ponekom mesečnom brošurom za građane koji nemaju pristup Internetu.

Zato što

Pre svega, hvala Majstorima s mora za ovu beskrajno korisnu rečenicu! (I poslušajte pesmu broj 6 još jednom.)

Ne pišem političke blogove. I nosim se mišlju već neko vreme da napišem i objašnjenje zašto ih ne pišem. Zato što su ovde ljudi postali "operisani" od svakog smisla za humor, a  ironija i sarkazam izumiru.

Kad se pomenu Srbija, srpstvo, Kosovo, i sl. teme iz nacional-patriotskog opsega  obe krajnosti našeg politčkog  establišmenta, a posebno oni bez ikakve

Autor: Rodoljub Šabić

Juče me je Ombudsman, ili kako se to zvanično kaže Zaštitnik građana, Saša Janković obavestio da je prihvatio moju inicijativu da na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama podnese amandman koji će biti u funkciji zaštite insajdera.

Inicijativu sam podneo nezadovoljan tim što pomenuti Vladin Predlog zakona, za razliku od sličnog ali boljeg Predloga koji je podnet kao inicijativa građana, ne sadrži baš nikakve odredbe s tim u vezi. Nisam naravno, ni malo iznenađen što

„Ljudska prava su principijelna, šira stvar,  ne smeju žrtvovati zbog privremene prednosti.“

 Vojin Dimirijević, današnji Danas

Afera kraj školske godine gotova. Izašla knjiga Evropski standardi u Srbiji, Centra za demokratiju. Urednik i jedan  od autora Ms Milić. Izašao izvestaj  CEAS -Društveno politička i pravna

Da se u današnje vreme može sve iznajmiti - verovatno vam je postalo normalno. Venčanice, skije, nakit, automobil. Nosiš kad ti treba pa vratiš. Ne znam da li bih iznajmila venčanicu -doduše ja nisam imala snove o princezama pa sam se udala skoro u farmerkama. Ipak da može da se iznajme baka i deka - nije mi ni u najludjim snovima palo na pamet. Radili ljudi, nisu imali decu ili ih imaju a oni ne žele potpomstvo a ne bi da budu uskraćeni za osećaj topline, dozvoljavanja i povladjivanja koje pružaju baka i deka. Odete na net - pročitate karakteristike, ako su još u blizini -nikad bolje i rentirate. Ne znam da li se uzima revers.

Moja ćerka i ja, željne valjda mora koje je ostalo iza nas ( a možda i Dunava ispred našeg dorćolskog stana) uputile smo se prošle nedelje, spontano i bez jasnog plana,  na jezero pored Minhena- Starnberger See. 

Nisam bio na netu sedam dana, sem kratkih dolazaka "na brzinu". Zato ovaj tekst tek sada. A nisam mogao da ga preskočim. Niti želeo. Otišao je najveći. U njegovim pesmama sve je bilo savršeno. I izvođenje i tekst i muzika, spotovi remek delo... Njegova koreografija, neponovljiva.

Otišao je jedan nesrećan čovek. Nije izdržao pritisak. Ostale su pesme. Ove su mi najdraže:

Znam da je na nekoliko blogova pisano o MJ i rečeno sve što je trebalo da se kaže. Zato će, po prvi put, moj blog biti zaključan za komentare. 

"Nisi kupio paradajz?"
"Niste mi rekli."
"Tomatino ali ne crveni nego sa belim..."
"Ah da, zaboravio sam, idem da kupim."
U liftovskom ogledalu vidim sebe debelog skoro zadriglog, nezadovoljno okrećem glavu. Ima već dve godine kako sam se ugojio, višak kilograma merim mogućnošću da prekrstim noge kada sedim. To činim sve teže često se ispomažući rukama. Ne prija mi debljina i sve što sobom nosi. Za doručak sam jutros pojeo kiselu jabuku, juče pet malih kajsija: "Miroslav ne ume da kupi kajsije, ove su male, nezrele i kisele" kaže ona. Za ručak jedem veoma