Ljubiteljima Zvezdanih Staza ne treba previše objašnjavati lik i delo entiteta zvanog Borg - pseudo rasa kibernetičkih organizama (pozajmljeno od Wikipedije, da se ne mučim u prvoj rečenici bloga) koji teže tehnološko-organizacionoj perfekciji kroz porobljavanje i kibernetizaciju vrednijih primeraka drugih civilizacija, pa uništavanju ostataka tih civilizacija da ne bi predstavljali konkurenciju, a preko potpunog nedostatka empatije, sve sa ciljem da bi to porobljavanje bilo što efikasnije i urađeno uz što manji rizik.

Ono što je najvažnije, Borg pamet je kolektivna na mnogo dublji način nego što mi zamišljamo kolektivnu pamet.

Pod plaštom straha Borg zaljubljenike u Zvezdane Staze ređe asocira na fenomen kolektivnog nego što bi neko ko ne gleda seriju pomislio pri slušanju uvoda u Borg priču.

Tako, lišen nasilničkog i šačice preterivanja, pa obogaćen empatijom Borg bi nekim grupama maštovitih čitalaca, po nekim paralelama, a pod pritiskom sve prisutnijeg kompjuterskog procesiranja, i propusne moći mreža, pa nanotehnoloških trendova i fokusa na ekonomiju znanja, bio dobar proxy za našu srednjoročnu budućnost.

Ma ne mogu više da se lažem, ide mi se na more i tačka. Evo ima skoro deset godina kako ponavljam da više volim planinu i seoski turizam, posebno ako je i jedno i drugo vezano za posetu rodbini. Ama nije to tako ni loše, jer jednim udarcem ubiješ dve muve – em se zove da si bio na odmoru, em održao dobre odnose sa familijom. E sad, što to i nije odmor nego zavaravanje i što između mora i planine ja biram more, je druga priča.

Počela sam tako da se lažem još onih kriznih godina, kad su samo snalažljivi mogli sebi da priušte odmor. Doduše i deca mi bila mala, pa sam

Ljudi moji, potpuno sam posrnula!

Posle sramnog i bezočnog rasturanja redakcije lista "STUDENT" 1987. godine, kada je satiričnim naslovnim stranicama i kritičkim tekstovima domaća javnost upozorena na nadolazeću pošast zvanu Slobodan Milošević, usledilo je nešto još skandaloznije. O tome u nedeljniku "VREME" piše nekadašnji glavni urednik Omladinske televizije RADOMAN KANJEVAC:

Dve decenije od prve nezavisne televizije u Srbiji Obračun kod OK kanala

Ovih dana navršava se dvadeset godina od osnivanja OK kanala, po mnogim mišljenjima prve nezavisne televizije u Jugoslaviji,

Izgleda sam malo ostarila. Sve što je bilo pre, više mi se svidja nego ovo danas. Od stalnog posla bez otkaza do kraja radnog veka, muzike pa čak i mode. Čak mi se i stari lopovi čine nekako normalnijim nego ovi danas. Znalo se, lepo, nekada da treba da čuvaš novčanik u prevozu, pasoše u inostranstvu i da čuvaš lovu u čarapama, unutrašnjim džepovima ili djonovima kad ideš u neku turističku meku - na primer Italiju. Danas se izgleda pravila tek uspostavljaju u lopovskom svetu. Opet, sad su te organizacije ozbiljne korporacije sa direktorom personala i razvojnim timom pa ne znaš da li da ih se plašiš ili da im veruješ. Od kada me ujela ljuta guja kradje podataka s kreditne karice bacila sam se u proučavanje metoda savremenog lopovluka. Nije da sama nisam osetila na svojoj koži kako se otima i kako se bori za svaki evro. Hoću samo da kažem da se današnjim lopovlukom bave ljudi organizovano sa naučnim pristupom pa mi šaner u troli 41 dodje kao romantična predstava starih dana.

Evo nekoliko divnih primera kako su me namagarčili razvoji timovi:

Tekst iz potpalublja

Brate, vidi kako je grozno brate ovo vreme. Nekako brate, nije ni leto, a brate nije ni proleće, ni jesen, a nije brate ni zima. Ne znaš brate šta je. Sparno brate, guši me brate, mnogo me brate guši. To je sve brate zbog globalnog zagrevanja. O tome brate kenjaju ovi ekolozi i vegetarijanci. Ali mene brate brine što sve to ne mogu brate da podnesem. Izgleda da je to brate zbog godina. Omatorilo se brate, omatorilo. Ovakvo sranje od vremena brate, utiče i na moje raspoloženje, ali brate ono što me više brine, utiče brate i na moju... kako se kaže brate, kako beše, ono brate, one male, one... Eto vidiš brate šta mi radi ovo vreme, ne mogu brate ni da se setim brate jedne obične brate reči... Inspiracija brate, inspiracija! Znači brate, ovo vreme utiče i na moju brate inspiraciju, pa moram brate da recikliram stare brate ideje. Baš me brate brine što sam brate počeo samog sebe da imitiram. Sve to brate ukazuje na to da brate starim.

Evo baš mi je brate, danas zubar izvadio brate, zub. Ostalo mi je brate, još 29 komada pa da brate, počnem da glasam za radikale, brate. Ceo me dan brate boli vilica. Ali vredelo je brate, vredelo. Žalio mi se brate žmu da ga ponekad okrznem brate zubima, pa sam brate morao da izvadim brate taj što mi smeta i remeti brate, bračnu sreću. Sad je brate moj žmu srećan, ali mene brate boli, mnogo me brate boli.

Polako brate ostajem bez zuba, već odavno sam brate ćorav. Bez naočara brate ništa ne vidim. Ne vidim brate crnu mačku, ni belog brate mačora. Da ti ne pričam brate o ostalim Kustinim brate filmovima. Misliš da bi brate izabrao ovakvog žmua da nisam brate ćorav? Ali šta brate da se radi, ubola ćorava brate koka neko zrno. Neću da se brate žalim, moglo je i gore brate da bude.

Imate sreću, Peščanik zatvorio radnju preko leta, vreme je za lake teme, laku odeću, možda neko more... :) No, čisto da vas ne ostavim sasvim na miru, rešila sam da vam prezentujem deo transkripta poslednje emisije iz ove sezone koji sam upravo lektorisala (znači, možete da slušate na podcastu, ali još nigde ne možete da čitate, izuzev ovde).

U Peščaniku ponekad gostuje osoba zbog čijeg fan cluba bih, da postoji, možda i preispitala svoje ubeđenje da jednostavno ne umem, niti uopšte hoću da budem bilo čiji fan. To je istoričarka Dubravka Stojanović. Imam još par favorita, naravno, ali nije baš red da vam ih otkrivam - ako opet nekad ne odolim da neke odlomke stavim na blog, reći će vam se i samo, ali možete biti sigurni da sam i ja samo ljudsko biće koje prema nečijim rečima ima afiniteta a prema nečijim ne, čak i kad su sagovornici Peščanika u pitanju. ;)

Dubravka Stojanović je povodom sadašnje ekonomske krize pričala o svetskoj ekonomskoj krizi 30-tih godina prošlog veka. Pričala je o globalnim posledicama te krize i onome što bismo, dakle, po iskustvu mogli da očekujemo od ove. Pa počujte.

Tehnicki pravno ja sam sam sebi oduzeo nevinost jos u osnovnoj skoli. Formalno, za drugare, sam poceo da lazem da sam %ebac sa petnaest, a realno sam prvi put poentirao u pola osamnaest. Ako izuzmem bezbrojne seksualne odnose samomanipulacijom, moze da se kaze da sam prvi put spavao sa curom sa prepunjenih sedamnest godina. Imala je malo jace obrve, skolovala se za uciteljicu i bila starija od mene 2 godine. Ja sam se pravio da drzim stvari pod kontrolom i bio veoma nespokojn kako ce sve to da bude.

- Gde si krenuo  ?                       

- Nigde .

- Po čega si pošao?

- Po ništa.

- Zašto onda ideš ?

- Da ne bih stajao.

  / Autor poznat samo autoru /

   Čovekova  potreba za stalnim kretanjem je starija od njega. Pre ljudskog bića kretala se materija, vazduh, svetlost, zvuk, planete, mikroorganizmi, pa nešto savršeniji oblici života, praživotinje... i tek onda čovekov korak  postade potrošač njegove energije. Postade potreba i način da se prekrati vreme, prostor, reč, ćutanje... kako bi se stiglo do /ne/željenog cilja.

Nefertiti je bila ovde from Jasmina Tesanovic on Vimeo.

Pre neki dan dobih mail sledece sadrzine:

Da li su STURT UP KREDITI za pocetnike jos jedna prevara drzave?

Pozivam sve novinare da se pozabave jednim zaista interesantnim podatkom koji se tice STURT UP kredita za pocetnike.

Ušli smo u drugu nedelju Wimbledona. Nakon dana pauze turnir se nastavlja mečevima četvrtog kola.

Kod devojaka do kraja turnira gledati ove duele: Safina (1) - Morezmo (17) [ - ] Vozniački (9) - Lisicki / Venus (3) - Ivanović (13) [ - ]Agnješka Radvanska (11) - Odin [ /// ] Razano (26) - Skjavone [ - ]Vesnina - Dementijeva (4) / Azarenka (8) -Petrova (10) [ - ] Hantuhova - Serena (2)

Mušku parovi su: Hjuit - Stepanek (23) [ - ] Berdih (20) - Rodik (6) / Marej (3) - Vavrinka (19) [ - ] Ferero - Simon (8) [ /// ] Andrejev (29) - Has (24) [ - ]Sela - Đoković (4) / Verdasko (7) - Karlović (22) [ - ] Soderling (13) - Federer (2).

Šta nije uredu sa mojim detetom?

Počela sam da se pitam negde oko njegovog drugog rođendana.Ne znam kada se to tačno desilo i jedno vreme sam stalno razmišljala (i to sa osećajem krivice), da li sam mogla da primetim ranije.