ms milic pise siroko pa treba po neki put izdvojiti...

"Taj trip da se EU zakoni usvajaju po ubrzanoj proceduri postaje vrlo kontraproduktivan. Javnost se ne upoznaje sa svim promenama u poslovanju i svakodnevnom životu koji izmene i usvajanje novih zakona iz oblasti poljoprivrede, zaštite potrošača, antimonopola i standarda u proizvodnji donose. Niti znaju koja se sve regulatorna tela formiraju, koje EU zakonodavstvo se u kojim oblastima počinuje direktno primenjivati"

hajde par pitanja za sve nas:

Ha, Brat Sava vrlodobar! Jak vrlodobar. Ljubi ga majka! Lafontenu, zvocava tetko i brate Ana vi  vidi šta ćete, my way rocks, mada ima i onih koji tvrde da je to sve zbog MC!  Kakav uspeh, kakvo olakšanje. Ms Milić je u stanju i da se ponovo bavi trivijalnostima tipa srpska politika. Do sutra posle mature, onda vanredno stanje do prijemnog.

Biše GO DS, i GO beogradski DSa. Neki prethodni su me  ispizdeli onim pomirenjem sa SPS. Ko da SPS ne bi u vlast i bez toga. Ovi najnoviji su mi  bili čisto zabavani, 50m još malo pa ko RHCP. U dužinu mislim. Kadija te tuži,

препис исдневничкихми белешки названих . . . . време осипањанас

Атанасије , уствари Онаније звани , небашђак, клупа магарећа, сићурав ал дрчан , ау глави луфтикаст, често нам је приказивао умеће свое десанке шакић у запишаном клозету новосадске техничке  школе тамо с'краја педесетих века унеповрат очлог.На одмору, међу часовима, тамо нам је било омиљено окупљалиште , док мотиви одласка уто царство блуда, различити.Једни да уче гледајући, други да подучавају радећи, очију уситњених, док трећи да дуване крџу.

- само се добро олакшајте, дркаџије обичне

имао је обичај да нас изненади дежурни професор, математичар Станоје, србијанац,

- ћуВас видим на мојему часу, вазда су вам углави Сисуље.

Zvezdica vise nema...

Nesto sam ovih dana zapeo za religiju, ne toliko za nju koliko za crkvu, mozda sam to samo ja, ali dal ste primetili, sto su crkve vece to je ljudi manje u njima, mislim nadje se da bude puno ljudi unutra, ali opet su prazne, niko tu nije onako zato sto treba svi nesto na moranje, nikom bas nije jasno zasto.

I lepe su one, ciste, svasta naslikano i sta ti ja znam, stanes pa gledas ne znas gde im je kraj, od hrama Svetog Save do gotskih katedrala, lepe su, impresivne.

Ja nikako da shvatim o cemu se tu radi, evo kako je to u mojoj familiji reseno...

Posle malo duže pauze Kreativna gerila je napravila novi video za Nune TV.

Ovoga puta, zadovoljstvo mi je da predstavim najudobniji i, uz to, potpuno prirodni, ekološki i savršeno anatomski »dušek« koji u pravom smislu te reči služi odmaranju duše. Reč je o Moreu koji je tokom prošle nedelje testiran u Starom Gradu na ostrvu Hvaru (nekadašnji Faros).

Foto: Mira Zdjelar

Bogalji imaju nešto tako dirljivo/Bogalji imaju nešto zavodljivo/Kad vidim tako nekog bogalja/Moje zlatno bečko srce/Toplota i bol savlada. (André Heller i Helmut Qualtinger: Das Krüppellied)

Ključni trenutak, početak mog dijaloga sa Bečom, bio je prvi put kada sam sa Grabena skrenuo na Kohlmarkt i ugledao Michaelerplatz u pozadini. Teško da postoji mnogo ljudi koji se ne bi složili da je to spektaktularan urbani pejzaž kakav se retko viđa. Lepe zgrade i skupe prodavnice Grabena, Kohlmarkta i Michaelerplatza služe kao tunel koji je tu da pojača efekat grandioznosti Hofburga, čiji se jedan od ulaza nalazi na Michaelerplatzu. Ne znajući šta da očekujem, mada sam već pre toga prošao Kärntner Straße i Graben, skrenuo sam u potrazi za bibliotekom u koju je trebalo da se učlanim, i čija mi Michaelerplatz adresa do tada nije ništa značila.

Imala sam nameru da uradim mnogo posla za vikend. Ali nisam. Trebao mi je skoro čitav dan, dobro ne čitav, ali mnogo vremena, da spremim gostinsku sobu, za gošću koju očekujem, napravim mesta u ormanu za njenu garderobu, očistim kupatilo, i... tu sam stala. Dalje mi se nije dalo! Dobro, nije baš sve tako loše. Ali još uvek imam grižu savesti, jer sam  izmišljala svašta da radim, samo ne ono što je trebalo. Uostalom, zašto i ja ne bih imala spektakularne planove, koji vikendom ne uključuju i ne podrazumevaju kućne poslove ?

Ukoliko smo do juče mislili da na svetu postoje samo dve sigurne stvari – smrt i pobeda Rafaela Nadala na Roland Garrosu, život nas je danas demantovao. Najdominantniji igrač na šljaci ikada je ispao u četvrtom kolu najznačajnijeg turnira koji se igra na ovoj podlozi i time ne samo da nije osvojio drugi za redom turnir na šljaci već je i otvorio put Rožeu Federeru da osvajanjem jedinog gren slema koji mu je nedostajao postane najbolji igrač u istoriji po broju osvojenih gren slemova.

Da je danas bio loš dan za bivše šampione potvrdila je i Ana Ivanović koja je izgubila od Viktorije Azarenke i time otišla ne samo sa turnira već i iz prvih deset na listi.

S obzirom da je juče neočekivano i iz čista mira ispao i Novak Đoković u nastavku turnira nas predstavljaju Jelena Janković u ženskom singlu, Nenad Zimonjić u muškom dublu i Aleksandra Krunić u konkurenciji juniorki. Ona je danas bila ubedljiva protiv Ruskinje Savinjik 6:1 6:3. Mala Tamara Čuković nažalost nije uspela da krene njenim stopama, ona je u tri seta (5:7, 6:2, 6:1) izgubila od Jane Cepelove. Ipak, ova 14godišnjakinja tek ima vremena da počne da beleži uspehe...

1. Umetnik je stvaralac lepog, kaže Wilde.[1] Pa ipak, lepota se može naći i u onom uslovno ružnom. Postojanje „estetike ružnog", kako kaže fraza, sasvim je istinito. Mogu nam se dopasti i stvari najčešće viđene kao odvratne, kao što tema umetnosti može biti ono odvratno, kao kod Lautréamonta ili Markiza de Sadea. Čini se da onda izraz, stil izražavanja tematike mora nositi određenu lepotu. Međutim, i on može biti „ružan". Dobar primer je Ágota Kristóf. Stoga, lepo i ružno vrlo su pipavi i relativni pojmovi, a napredak umetnosti može ići smerom upotrebe ružnog i prenošenja u domen lepote i tako promenom i samog značenja lepote, njenim proširenjem i preoblikovanjem.

2. Umetnost nije ni moralna, ni nemoralna. Ali, ako je umetnost, onda je uvek antimoralna. Zašto? Umetnički rad koji je u skladu sa dominantnim moralom može biti dinamičan, stilski utanačen, itd, ali on ne donosi ništa novo, a staro čini još starijim. Stoga, on ne otkriva ništa sem već poznatog - njegov izraz mora biti fraza u širem smislu, i plagijat u najužem - samo inventivno donosi originalnost, sve ostalo je ponavljanje ponovljenog.

  “ Kume, vidi koje smo mi sranje napravili “  rekao je, pokazujući mi fotografiju, polusetnim ponosom  punim dragosti moj kum Fos  pre pet godina na svadbi kumice, starije ćerke  našeg trećeg kuma Laze. To “ sranje “, nije mogao da nađe lepši izraz, odnosilo se na  četrnaestoro odraslih ljudi, uračunali smo i zeta-kuma, a za polovinu smo bili direktni krivci oženivši njihove mame pre 3o  godina. Nije kum Fos mogao da se  nadivi našem uslikanom  umetničkom delu pokušavajući da odgonetne kako smo uspeli svi da stanemo u objektiv fotoaparata. Suze krenuše, sećanja  naviru. 

Leta 2007-me provele smo nedelju dana u Rovinju. Nije cak bila ni puna nedelja, jedva sest dana.

Beše to 20. aprila 2004. godine.

Polu-luda od brige, od straha, plačući, ridajući i jecajući, s krastama po licu i telu od ovčijih boginja koje su polako prolazile, pojavila sam se u Domu zdravlja "Novi Beograd" u bloku 44 s Tata-Kengurom, podjednako isprepadanim i paralizovanim od straha, noseći naše 25 dana stare Oči Plave, našeg sina kome je upravo izašao prvi plik. Više nije bilo sumnje. Prenela

Od nekadašnja 4 stuba Srbije gotovo da ništa nije preostalo: SANU je kompromitovana, SPC je ponižena razdorom i svadjom vladika, list "Politika"  je u

Sretoh nedavno jednog poznanika koga baš odavno nisam video. Počnemo klasičnu priču: "kako si, kako porodica", kad me on, ničim izazvan, pozove na piće u kafanu. Iznenadilo me to, moram priznati, jer ga znam kao prilično škrtog čoveka, što bi rekli sa zmijom u džepu. S obzirom da se takva prilika ne propušta, da mogu svojoj deci jednog dana da pričam da sam doživeo da me on časti pićem, prihvatim.

Sednemo mi u baštu, baš je bilo prijatno vreme. Naručio sam pivo, a šta drugo. Čim se konobarica udaljila, upita on mene da li bih voleo da zaradim velike pare bez mnogo

... I'll meet you 'round the bend my friend, where hearts can heal and souls can mend...

Baghdad Burning – Girl Blog from Iraq... let's talk war, politics and occupation, blogerke sa nikom Riverbend je za Fu i mene, u periodu 2003. – 2007, bio mnogo mnogo više od alternativnog izvora informacija o dešavanjima u susedstvu nam. Taj blog je bio ona lična priča koja, da tako kažem, apstraktnu empatiju prema sudbini miliona učini konkretnom i napravi čvrstu sponu sa drugim ljudskim bićem.