I bi Prvi festival porodice na Kalemegdanu.

GI "Majka hrabrost" imala je svoj štand, koji je bio izuzetno posećen.

једна из циклуса  . . . .  Присећања

прво што ми малко боло уоко кад допливах домалте, пре 13 година , јер за даље се није имало кондиције , беху називи фирми. Све сами & Sons (4 example Beny Muscat & Sons Ltd ) те Brothers (4 example :Vassallo Brothers Ltd ) а нигде ,ни улудилу , . . . & Daughter Ltd.или . . . Sisters Ltd..

шоо , јесу ли овде женске им глупаве, такорећи неспособне .Уочих потом, завршавају факултете ко и мушки, раде веома одговорно и успешно.

Па шта храмље, онда?

Појаснише ми ,упућени ,да је то део овдашњег наслеђа,

- јер знаш женско , то су ти други интереси , чим се уда ,више то није исто.

Ne cita vam se ovo, dugacko i dosadno, ajde produzite...

Bliski susret prve vrste:  viđenje letilice ili nepoznate pojave na udaljenosti većoj od 150 metara.
Bliski susreti druge vrste:  viđenje letilice ili nepoznate pojave na udaljenosti manjoj od 150 metara,  kao i  viđenje fizičkih tragova na tlu koje je ostavila letilica.
Bliski susret treće vrste:  viđenje  čudnih bića, ufonauta, u blizini letilice.
Bliski susret četvrte vrste:  fizički kontakti sa vanzemaljcima.
Bliski susret pete vrste:  direktna komunikaciju sa vanzemaljcima i interaktivni kontakt.

Bliski sureti  nulte vrste ne nalaze se u opšteprihvaćenoj  klasifikaciji učenog astronoma.

Bio sam treći, ili možda četvrti razred osnovne, više se ne sjećam tačno, kad sam "otkrio" svoje vanzemaljsko porijeklo. Suviše odrastao da bi povjerovao u priče o rodama, a opet previše maštovit da povjerujem da me mama rodila.

Imao sam prlično neobičan hobi koji sam upražnjavao vraćajući se iz škole. Ne, nije to bilo brojanje bandera, ili koraka, već gledanje automobilskih točkova. Znate onaj fenomen kad gledate u točak pa vam se najednom čini kako se isti okreće u "pogrešnu" stranu pa na sekundu čak i stane. Sad, dal' se meni previše zavrtilo u

Buduci parlamentarci?

E, divno, pomislim. Retko je danas videti da neko zakupljuje bilborde kako bi obzanio građanima da je zimski san odavno završen i da je vreme da se late četaka i metli. Retko, i lepo za oko. A onda dignem pogled da vidim ko su ti ekolozi. Kad iznad ove poruke, stoji neki uparadjeni stroj, što bi rekli moji Šumadinci „sve moj do moga". Vođe neonacističke i nedavno zabranjene Mađarske garde prve su zaskočile predizborni ringišpil koji one najspretnije katapultira u Evropski parlament. I sami znate da se mentalni sklop sa gornjim predznakom ne zaustavlja lako, kad ga jednom pustite iz boce, pa tako ni ovaj. Odmah ispod citiranog slogana, još krupnijim slovima nova parola: „OČISTIMO MAĐARSKU!" Sve regularno, po propisu i uredno plaćeno gradskim službama. A to da li se reklamira pasta za zube ili etničko čišćenje, najmanje je bitno.

Mi smo normalni, drugi su nenormalni. Zašto Oni moraju biti tako neiskreni, netočni, nepouzdani, nedisciplinirani, ljigavi, lijeni, korumpirani, licemjerni, uobraženi, operirani od humora, hladni, nedokučivi? Zašto jednostavno ne mogu biti kao mi? (Richard Lewis)

OK, kad već ne slušaju Ms Milić i ne šalju u Srbiju interventnu u sastavu Horejšio Kejn i Geregori Haus ( zna se da Čak Noris u istu ne sme ni da priviri  jer je Mile Kitić jači nego ikad) dobar je i tandem Džozef Bajden i Filip Gordon. Još da se  Bajden bolje ošiša, pogotovu onu loknu pozadi na vratu, i da pusti da se „granice na Kosovu prilagode“ to jest da se Kosovo podeli a da se to psssss nikom tako ne predoči. Da se ta farsa završi na jedini moguć polufunkcionalan način, jer „ocena krivičnog dela“ koja je dovela do bombardovanja, ajde, to je bila Klinton-Bajden politika, od koje je Bušova administracija odustala, a  od nje napravila Frankeštajna zvanog izvoz demokratije nasilnim putem.  Ms Milić nije BTW.  A i EU se pravi luda pa nam tvrdi bolje vam je bez Kosova ekonomski i organizaciono, il prodaje priču o nastavku raspada SFRJ kao glavnom argumentu, koji onda totalno pobija razloge zašto su nas bombardovali, dakle sve to je politiku supremacije ljudskih prava nad državnom teritorijom  ojadilo možda i  za sva vremena verovatno kao legitiman koncept, al ni po toj poltici nikad nije bilo neke usaglašene, normirane,  skale za „presude“. Presudu su Srbiji  još  izrekli x godina kasnije što solidno zbunjuje i daje ogroman prostor satelitu Jeremiću i Co za kamaru zamena teza, previđanja Batajnica,....Al ako uzmete u obzir broj kolatreralnih šteta u Afganistanu, metodoligija dal selo po selo il pojedinac po pojedinac, to jest  i iz kojih razloga se ljudi ubijaju,  počinje da gubi na razlici i značaju, pa ne vidim šta je loše u podeli, pogotovu ako se zna da bi Bajden i Irak podelio.

"Srpski sport ne počinje niti se završava Partizanom i Zvezdom."

Niccolo o privatizaciji u sportu

Čitam ovih dana kako je u pripremi (ili je već pripremljena) 56 verzija narta zakona o sportu, kojom se između ostalog treba rešiti i pitanje privatizacije u sportu. Verujem da je većina vas imala prilike da sluša o potrebi da se izvrši privatizacija u srpskom sportu. Međutim koliko vas je tom prilikom čulo da se govori o bilo čemu drugom što nije Crvena Zvezda i/ili Partizan? Pre nego što se uopšte može naći odgovarajući model privatizacije potrebno je da postoji neko ko je sposoban da sagleda kakva je situacija u srpskom sportu i kakva objektivno može da bude situacija nakon privatizcije i kakvu situaciju želimo da bude. Šta mislite, koliko sličnosti imaju recimo Partizan, neki klub treće lige i neki seoski klub? Nisu li svi ti klubovi u različitim pozicijama i ne trebaju li da budu u različitim pozicijama i u vezi sa privatizacijom?

Kada govorimo o situaciji kakvu želimo da bude ja bih podelio sportske klubove u najmanje tri grupe: Profesionalni klubovi, amaterski klubovi i lokalni klubovi. Krenimo prvo od lokalnih klubova. Ideju o njima sam maznuo od velikih britanaca (tzv. casc) uz manje modifikacije. Ti klubovi bi bili u statusu udruženja građana stanovnika jedne opštine i član bi mogao da postane samo stanovnik te opštine i to svaki stanovnik bez ikakve razlike i dodatnih uslova osim da ima prebivalište na teritoriji te opštine. Ovo opština ne treba shvatati isključivo, takvi klubovi bi mogli da se organizuju i na nižem nivou – mesne zajednice...

Lokalni klubovi bi imali sledeće karakteristike:

Mene jako, ali baš jako, nervira Virtuelni Vasilije.

PRAVILA I PROPOZICIJE

" Najslabija karika " je kviz opšteg znanja u kojem se takmiče 8 učesnika. Moguće je osvojiti do 27000dinara, ali je na učesnicima, da radeći zajedno u ekipi, sami kreiraju svoj nagradni iznos. Samo jedan od njih može biti pobednik - sedmero njih odlazi praznih ruku.

Igra se sastoji od 7 krugova opšteg znanja. Cilj je svakoga kruga dosegnuti maksimalni iznos. Do toga iznosa učesnici mogu doći na dva načina:

slaganjem lanca od 8 uzastopnih tačnih odgovora

ocekivano

Najveće iznenađenje je (relativno)

dugo ocekivana Kumova slama II