Hodam vrelim ulicama. Kroz glavu kolaju raznorazne misli. U stomaku mi blagi grč.
Pokušavam da razgraničim emocije. Ne ide mi.
Do odredišta imam nekih 10 minuta i u početku mi izgleda da nikada neću stići, a onda shvatam da mi je korak sve sporiji. Ne znam zašto. Tražim uporno trag misli koji bi mi objasnio, makar i u naznakama šta mi se dogadja.

Ako bi sproveli anketu medju matematičarima i pitali ih koji je, po njihovom mišljenju, danas najteži nerešen fundamentalni matematički problem, verujem da bi njih 9 od 10 odgovorili "Riemannova hipoteza". Ovaj problem je svrstan medju milenijumske probleme Clay matematičkog instituta i za njegovo rešenje je ponudjena nagrada od milion dolara. Problem je postavio B. Riemann u jednom

Malo vremena provodim u hotelskoj sobi, ali, kao i uvek kada sam van matice, obavezno ’vrtim kanale’ i pokušavam da gledam televiziju, bar malo.

Uostalom, i kada sam u Beogradu desi mi se da se izigram daljinskim upravljačem i, poražen, odustanem. Ili negde stanem.

Ovde na šest ili sedam kanala idu događaji sa Olimpijskih igara, a od 62 kanala u hotelskoj ponudi, čak dva su satelitski i nisu na kineskom jeziku, HBO i CNN.

Nema B92.

Nema ni jednog od dva kanala državne televizije. Srpske. Medijski javni servis azijske Kine solidno je zastupljen.

"We are in mission from God"

Blues Brothers

Bitlsi su prodali preko 500 milona ploča. Šer, naprimer, oko 200 miliona. Nekoliko najprodavanijih džez muzičara prevaljuju cifru od možda dva. Uz ove podatke, ne mogu da se ne setim opaske izrečene u trenucima rasprave oko toga da li bi džez trebalo promeniti i približiti ga "masama": ljudi ne žele drugačiji džez, ljudi žele manje džeza.

Ipak...dva komentara prijatelja blogera, Margos i Čera, su me ponukala da napišem ovaj misionarski tekst. Posvećen je onim dušama koje su džez odbacile u mladosti,

Ne volim kratke forme pa to ti je. A taman krene nesto stvarno zanimljivo, a oni ga prekinu zbog ogranicenja od pola shlajfne.

Tako "Vecernje novosti", na primer, donose na strani 47, broja od srede, 13. avgusta, par pasusa intervjua sa izvesnim Miroslavom Raduljicom, igracem KK FMP i centrom srbijanske mlade kosarkaske repke. Tekst je opremljen slikom, nadam se Raduljicinom, na kojoj mlada nada srpske kosarke pokazuje citaocima najtiraznijeg lista u Republici, a sta bi do - tri prsta, zlatnu medalju i svoju (privremenu?) tetovazu na naddlanici - krst sa cetiri ocila.

Osim

Ne znam: nekada mi se čini da je sve.

Onda otputujem

i daljina otvori još 

Još nas              

________________________________  

U vrijeme mog ranog odrastanja nije, kao sada, postojala gomila udruženja i nevladinih organizacija koje se bave promocijom prava djeteta.
Samim tim nismo ni znali da ta prava i postoje. Stoga nam vjerovatno nije bilo čudno kada je naša učiteljica sprovodila pravdu na času tako što je nemirne drugare prevaspitavala tako što ih je uvježbanim potezom udarala glavom od tablu, ne prestajući da nam istovremeno drži čas iz Poznavanja prirode i društva.
Nije nam bilo čudno ni kada smo dobijali porciju batina od naših roditelja, uostalom, „ batina je iz raja izašla...“.

ili smrt fašizmu, sloboda internetu

Ne znam u čemu je stvar. Verovatno je u pitanju više faktora - julske vrućine, višak prostora u časopisu jer je deo redakcije na godišnjem i ko zna šta još, no fakat je da Teofil Pančić početkom svakog jula em dobije više prostora u Vremenu, em ga iskoristi da napiše glupost koju niko, osim njegove publike, a ona mu je ionako delegirala proces mišljenja, dakle, niko, ni poslovični pas s maslom, ne bi progutao.

Ovog jula se eto pridružio Endruu Kinu na braniku kulture i civilizacije kakve poznajemo pišući panegirik njegovoj knjizi, Kult amatera: kako današnji internet ubija našu kulturu.

Dogodilo se na današnji dan ...

Srk ...

Dok srčem kafu i čitam današnje vesti, saznajem kako bi danas moglo da bude i celih 36 stepeni, a da nas narednih dana očekuju prave tropske vrućine....Tim povodom, stručnjaci savetuju da što više vremena provodimo u zatvorenoj prostoriji ili debeloj hladovini...Iskreno, ja bih to isto poželeo ovima iz opozicije, a Boga mi i ponekima iz vlasti...mislim na taj što duži boravak u zatvorenoj prostoriji... u debeloj hladovini su već previše dugo...

Srk...

  Danas je punih pet godina od kada se desio masakr u selu Gorazdevac na Kosovu i Metohiji  kada su iz susednog albanskog sela rafalom pokosena deca srpske nacionalnosti , dok su se, kao i sva deca na svetu, radovali letu i kupanju u reci. U tom monstruoznom zlocinu ubijeno je dvoje dece, a ranjeno cetvoro. Osim malih grobova i  invaliditeta i trauma za ranjene i njihove porodice, onima koji su preziveli dato je i saznanje da se ubice nece pojaviti pred licem pravde, da njih niko ne trazi niti ce ikada biti osudjeni. Vreme koje prolazi a da se zlocinci mirno setaju Kosovom ucvrscuje to saznanje

Potpalublje radi punom parom.

U 'zidnim' kao i svakim novinama, postoje različite teme.

Moj izbor za danas:

Goraždevac, pet godina kasnije

Pametniji popušta

Ćut, bolan erotika

NOVO NOVO NOVO: ALAVA

UPDATE

Pre neki dan je naš predsednik - Boris Tadić, u Pekingu izjavio da je Tibet unutrašnje pitanje Republike Kine. Shodno tome - i Kosovo je unutrašnje pitanje Srbije, i Južna Osetija je unutrašnje pitanje Gruzije. Imam puno razumevanje za razne oblike unutrašnjih pitanja. I odnos prema ljudskim pravima, manjinama, ženama, deci, smrtnoj kazni, ludnicama, obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti svakako je prvenstveno unutrašnje pitanje svake države. Mijanmar je to najbolje pokazao prilikom katastrofalne poplave koja je bila isključivo unutrašnja stvar te države.

Kad

Da ili ne?

Necu pisati neki poseban uvod. Mislim da je svima jasno o cemu se radi. Drugarica me je danas podsetila na ovu dilemu. Dakle - kada se nadjete u situaciji da ste u konfliktu sa (_________)- (dopisite sami) - kako reagujete? Iskezite zube i isterate stvar do kraja ili se okrenete na drugu stranu i odete svojim putem?

Dakle drugari, pitanje je: pametniji popusta?

Da ili ne?

- "Naduvajte nam crkvu, hoćemo da se pokajemo za naše grehe", može se već sada čuti na italijanskim plažama. Kako je po tržišnoj ekonomiji uvećanje profita glavni cilj svake organizacije, osim ako ona nije neprofitna, a sa toliko para - ne znam na koju foru crvku možemo staviti u taj sektor, baš tako i crkva želi da udovolji potrebama svojih "klijenata"...

Pogledajte