Poginuo je Radojko Luković. Sa njim su u saobraćajnoj nesreći živote izgubili i Mile Veljković, Močetov brat i Aleksandar Mitrović. Radojka je, zajedno sa Močetom Veljkovićem i Nebojšom Sokolovićem, maja 2000. pretukla banda Zorana Roleksa, pajtaša Marka Miloševića. Danima nismo znali jesu li živi ili nisu. Nismo znali koliko su teško povređeni. To je bio najužasniji period, taj maj mesec 2000. Poslednjih dana mnogo sam mislio o maju 2000, skajpovao sam Tozu posle ko zna koliko godina i sad pročitam vest na B92. Strašno. Radojko, neću te zaboraviti, ni ono što si preživeo,

Intervju vodila JJ Beba

Očigledno da su razni „akteri“ u našem društvu uspeli da nas ubede da mnoge loši, ružni, pogrešni, skandalozni ili šokantni događaji potpuno u redu, prihvatljivi i nešto čemu se ne treba čuditi, a kamoli reagovati. Prvi događaj je tzv. „Minjin slučaj“ tj. slučaj Miladina

 

Ja sam noćna mora za intelektualce skeptike. Ja sam noćna mora za radikalne kritičare i uživaoce loših stanja. Snuždene bez razloga i bez svake mere. Za lenje. Psihički debeloguze.

Do pre koju godinu, išla sam van zemlje ako sam želela da vidim neki veći koncert. Izlazila sam da vidim svet, da ga udahnem, upijem i razumem, zajedno sa decibelima koji su mi ovde bili uskraćeni. One na Ušću uskraćivala sam sama sebi. Prvi put sam tamo bila pre nekoliko dana na koncertu The Police.

Razumem ljude koji ne razumeju kako se istovremeno vole Snoop Dog i Sex

This is dedicated to some of the greatest people that I would probably never meet in real, but whom I know much better then many people around.

To get into great PvP guild in World of Warcraft – it’s a very hard job, for which you need to invest a lot of time and dedication. In addition, as in that famous cartoon – Once when you start to play golf, there is no better game – it is rather similar with WoW (World of Warcraft). WoW and then you die. =) And when you try to play it as it is made to play, then one of your first goals should be to enter really good guild. This is

Autorka: Gordana Čomić

Bila sam danas u "Media Centru" da zajedno sa Marijanom Pajvančić (Univerzitet u Novom Sadu), Tanjom Mišćević (Evropska kancelarija Srbije), Aidom Ćorović (NVO "Urban-in" Novi Pazar), Veranom Matićem ("B92"), Vojislavom Tufegdžićem (dnevni list "Blic") i Aleksandrom Radosavljevićem ("Carlsberg" Srbija) od ambasadorke Danske preuzmem obavezu "održavanja" i nošenja "Baklje 2015".

Nas sedmoro (tri muškarca i četiri žene) je preuzelo "Baklju 2015" i svako za sektor u kojem radi dao obećanja o tome kako će pomoći da se svetlo ove baklje održi i da svojim plamenom osvetli koliko, kako  i šta treba raditi na promenama na bolje za ženski život u Srbiji.

"Pored odgovora koji je sam po sebi očigledan - da je to svakako interes nacionalnih i međunarodnih političkih i ekonomskih kasti - dodajmo da nepodnošljiva bliskost Miloševićevog političkog projekta izgradnje suverene države Srbije i Đinđićevog ranog filozofskog projekta suverenosti pravne države, upućuje samo na to da su sve ostalo nijanse. Nijanse koje danas nalazimo između Tadića i Nikolića bile su nekada nijanse između Miloševića i Draškovića, nešto kasnije između Đinđića i Koštunice ili, u nekim "drugim kontekstima", nijanse između Gerharda Schrödera i Angele Merkel, ili između Georgea Busha (I ili II) i Billa Clintona. Sve te nijanse pronalazićemo i u budućnosti, sve dok ultimativni okvir politike bude okvir suverene liberalno-demokratske države. Jer, sve te nijanse i figure razlike (dva), uvek u poslednjoj instanci završavaju u (jednom) dominantne državne ideologije."

Beograd, 8. Jul 2008.

 

To Whom It May Concern:

 

Postovani / Postovana,

 

U poslednjih nekoliko dana bio sam po instrukcije u Budipesti. Po instrukcije i naravno po svoje misljenje na nekoliko novonastalih tema, o cemu Sluzba dakako ima podrobnije informacije, te o tome sada ne bih bas oduljio. Situacija je, suma sumarum, krajnje ozbiljna. Zaigralo se, deco, na svih 64 polja! Budimpesta treperi kao da vazduh gori.

Iako mnogi žive u zabludi da gej muškarci prate modu, da su njom opterećeni i da se ne pomeraju od televizora na kome se vrti FashionTV, moram da priznam da ja uopšte nisam takav. Ja vam se u modu uopšte ne razumem. Ne znam nijednog modnog dizajnera, ne kupujem tu garderobu, ne umem da složim boje i kada mi neko kaže „Moschino“ ja pomislim da je to začin ili neko egzotično južno voće. Isto tako ne pratim modne trendove u vidu borbe za prava životinja na fer i pravedno suđenje pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, niti organizujem proteste ispred ambasada jer „U Kini jedu pse“. Jedini modni trend koji ja pratim jeste ljudska solidarnost i uvek ću se solidarisati za obespravljenima, prokazanima, neshvaćenima i od ljudskog društva odbačenih, jer je solidarnost uvek u modi. Naročito, ako su ti neshvaćeni i obespravljeni gej ili trans. Zato se ja solidarišem sa slatkom malom neshvaćenom sirovinom iz Kule, Miladinom Kovačevićem - umetničko ime Minja.

U ovom blogu objavljujem eksluzivnu priču šta se u stvari dogodilo tog kobnog 4. maja.

Minja je oduvek bio fino i povučeno dete. Kao mali igrao se lutkicama, tiganjima i šerpama. Često je oblačio haljinice svoje sestre, u koje bi se jedva uvukao jer su mu bile male, i navlačio mamine cipele, dok je ona bila na poslu, i imitirao Lepu Brenu. Ali, ubrzo, pošto je bio napredno dete, nije mogao da ulazi u sekine haljinice i mamine cipelice, te je postao depresivan. Roditelji nisu znali šta da rade, niti su znali u kom grmu leži problem. Da bi ga izvukli iz depresije upisivali su ga na razne sportove. Od boksa, karatea, ragbija do streljaštva i džudoa. Možda ga je bavljenje sportom izvuklo iz depresije, ali ljubav za suknjicama, cipelicama i Lepom Brenom nikad nije nestala.

  

састав на тему . . .оНати

  

тих, на измаку 6десетих година века минулог, поном саду се уочавала Ната црнка телесно привлачна у друштву наочитијих момака са корзоанам те ија, уокуми лепом склон, је евидентирах

Juče, odlažući zadovoljstvo skupljanja veša i peglanja, odem u biblioteku da vratim neke kasete i knjige. Na polici izmedju "Maze i Lunje" i "101 dalmatica" zaglavio se neki šareni, lep, luksuzan flajer. Volim kada firma ili ko god vodi računa o takvim stvarima pa uzmem da ga bliže proučim.

Nije ni firma, ni super ponuda, već obaveštenje o školi koja obrazuje ni manje ni više nego domaćice. Na jednoj strani brdo nekog veša, prljavi podovi i haos od igračaka - a kad otvorite čarobni papirić, sve složeno, veš poslagan po boji i redu i još se supa sa povrćem puši na stolu.

Uh, da mi je jedna takva - pomislim ja odmah. Ako bi za nešto platila u životu to je savršena domaćica. Dugmad ušivena, prašine nigde, ručak na stolu ( sa sve stolnjakom molim) a deca sita, napunjen frižider, sredjeni računi i ispeglan veš.

Hello Jasmina,
My name is Chloe Boyeldieu, I work as a documentary writer in France.
I got your mail through Tatiana Bazzichelli, whom I am in contact with.
At the moment I am preparing a documentary for the French-German TV 
channel ARTE about the new emerging artistic platforms in the world, whichis to be broadcasted next spring.
The aim of the project (=3 movies, each one is 1 hour long) is to sense 
what's in the mind and hands of a young generation of

Dok je moj sin bio u porodilištu u Aalborgu, nosio je (kao i sve ostale novorođene bebe, a takođe i mame) stvari na kojima je velikim slovima pisalo "Tilhører regionsvaskeriet" ("pripada regionalnoj perionici", u prilogu slika njegovog drugara iz sobe, Esbjorna).

Ovoga sam se setio kada je mom korisničkom imenu, ovde na blogu, dodato "92" na kraju, u kontekstu spajanja sa telekomovim single-sign-on servisom i odgovarajućom postojećom bazom korisnika (ako dobro razumem razloge ove promene). Vidim da je popriličan broj korisnika, ukljućujući i queeria, spadalo itd - dobio ovaj nastavak.

 

 

 

 

 

 

I don't know now what to do
I don't care
I need ten more minutes with you...