Autorka: Gordana Čomić

Bila sam danas u "Media Centru" da zajedno sa Marijanom Pajvančić (Univerzitet u Novom Sadu), Tanjom Mišćević (Evropska kancelarija Srbije), Aidom Ćorović (NVO "Urban-in" Novi Pazar), Veranom Matićem ("B92"), Vojislavom Tufegdžićem (dnevni list "Blic") i Aleksandrom Radosavljevićem ("Carlsberg" Srbija) od ambasadorke Danske preuzmem obavezu "održavanja" i nošenja "Baklje 2015".

Nas sedmoro (tri muškarca i četiri žene) je preuzelo "Baklju 2015" i svako za sektor u kojem radi dao obećanja o tome kako će pomoći da se svetlo ove baklje održi i da svojim plamenom osvetli koliko, kako  i šta treba raditi na promenama na bolje za ženski život u Srbiji.

"Pored odgovora koji je sam po sebi očigledan - da je to svakako interes nacionalnih i međunarodnih političkih i ekonomskih kasti - dodajmo da nepodnošljiva bliskost Miloševićevog političkog projekta izgradnje suverene države Srbije i Đinđićevog ranog filozofskog projekta suverenosti pravne države, upućuje samo na to da su sve ostalo nijanse. Nijanse koje danas nalazimo između Tadića i Nikolića bile su nekada nijanse između Miloševića i Draškovića, nešto kasnije između Đinđića i Koštunice ili, u nekim "drugim kontekstima", nijanse između Gerharda Schrödera i Angele Merkel, ili između Georgea Busha (I ili II) i Billa Clintona. Sve te nijanse pronalazićemo i u budućnosti, sve dok ultimativni okvir politike bude okvir suverene liberalno-demokratske države. Jer, sve te nijanse i figure razlike (dva), uvek u poslednjoj instanci završavaju u (jednom) dominantne državne ideologije."

Beograd, 8. Jul 2008.

 

To Whom It May Concern:

 

Postovani / Postovana,

 

U poslednjih nekoliko dana bio sam po instrukcije u Budipesti. Po instrukcije i naravno po svoje misljenje na nekoliko novonastalih tema, o cemu Sluzba dakako ima podrobnije informacije, te o tome sada ne bih bas oduljio. Situacija je, suma sumarum, krajnje ozbiljna. Zaigralo se, deco, na svih 64 polja! Budimpesta treperi kao da vazduh gori.

Iako mnogi žive u zabludi da gej muškarci prate modu, da su njom opterećeni i da se ne pomeraju od televizora na kome se vrti FashionTV, moram da priznam da ja uopšte nisam takav. Ja vam se u modu uopšte ne razumem. Ne znam nijednog modnog dizajnera, ne kupujem tu garderobu, ne umem da složim boje i kada mi neko kaže „Moschino“ ja pomislim da je to začin ili neko egzotično južno voće. Isto tako ne pratim modne trendove u vidu borbe za prava životinja na fer i pravedno suđenje pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, niti organizujem proteste ispred ambasada jer „U Kini jedu pse“. Jedini modni trend koji ja pratim jeste ljudska solidarnost i uvek ću se solidarisati za obespravljenima, prokazanima, neshvaćenima i od ljudskog društva odbačenih, jer je solidarnost uvek u modi. Naročito, ako su ti neshvaćeni i obespravljeni gej ili trans. Zato se ja solidarišem sa slatkom malom neshvaćenom sirovinom iz Kule, Miladinom Kovačevićem - umetničko ime Minja.

U ovom blogu objavljujem eksluzivnu priču šta se u stvari dogodilo tog kobnog 4. maja.

Minja je oduvek bio fino i povučeno dete. Kao mali igrao se lutkicama, tiganjima i šerpama. Često je oblačio haljinice svoje sestre, u koje bi se jedva uvukao jer su mu bile male, i navlačio mamine cipele, dok je ona bila na poslu, i imitirao Lepu Brenu. Ali, ubrzo, pošto je bio napredno dete, nije mogao da ulazi u sekine haljinice i mamine cipelice, te je postao depresivan. Roditelji nisu znali šta da rade, niti su znali u kom grmu leži problem. Da bi ga izvukli iz depresije upisivali su ga na razne sportove. Od boksa, karatea, ragbija do streljaštva i džudoa. Možda ga je bavljenje sportom izvuklo iz depresije, ali ljubav za suknjicama, cipelicama i Lepom Brenom nikad nije nestala.

  

састав на тему . . .оНати

  

тих, на измаку 6десетих година века минулог, поном саду се уочавала Ната црнка телесно привлачна у друштву наочитијих момака са корзоанам те ија, уокуми лепом склон, је евидентирах

Juče, odlažući zadovoljstvo skupljanja veša i peglanja, odem u biblioteku da vratim neke kasete i knjige. Na polici izmedju "Maze i Lunje" i "101 dalmatica" zaglavio se neki šareni, lep, luksuzan flajer. Volim kada firma ili ko god vodi računa o takvim stvarima pa uzmem da ga bliže proučim.

Nije ni firma, ni super ponuda, već obaveštenje o školi koja obrazuje ni manje ni više nego domaćice. Na jednoj strani brdo nekog veša, prljavi podovi i haos od igračaka - a kad otvorite čarobni papirić, sve složeno, veš poslagan po boji i redu i još se supa sa povrćem puši na stolu.

Uh, da mi je jedna takva - pomislim ja odmah. Ako bi za nešto platila u životu to je savršena domaćica. Dugmad ušivena, prašine nigde, ručak na stolu ( sa sve stolnjakom molim) a deca sita, napunjen frižider, sredjeni računi i ispeglan veš.

Hello Jasmina,
My name is Chloe Boyeldieu, I work as a documentary writer in France.
I got your mail through Tatiana Bazzichelli, whom I am in contact with.
At the moment I am preparing a documentary for the French-German TV 
channel ARTE about the new emerging artistic platforms in the world, whichis to be broadcasted next spring.
The aim of the project (=3 movies, each one is 1 hour long) is to sense 
what's in the mind and hands of a young generation of

Dok je moj sin bio u porodilištu u Aalborgu, nosio je (kao i sve ostale novorođene bebe, a takođe i mame) stvari na kojima je velikim slovima pisalo "Tilhører regionsvaskeriet" ("pripada regionalnoj perionici", u prilogu slika njegovog drugara iz sobe, Esbjorna).

Ovoga sam se setio kada je mom korisničkom imenu, ovde na blogu, dodato "92" na kraju, u kontekstu spajanja sa telekomovim single-sign-on servisom i odgovarajućom postojećom bazom korisnika (ako dobro razumem razloge ove promene). Vidim da je popriličan broj korisnika, ukljućujući i queeria, spadalo itd - dobio ovaj nastavak.

 

 

 

 

 

 

I don't know now what to do
I don't care
I need ten more minutes with you...

 

Od kampova ja volim jedino astronomske i to one koji se organizuju na Fruškoj gori, u malom naselju Letenka. To naselje je podignuta sedamdesetih godina prošlog veka za potrebe savezne omladinske radne akcije. Ako ste rođeni kasnije od tog doba onda ne shvatate o čemu uopšte pričam, a ne može vam se ni objasniti - toliko je to danas nerazumljivo (za mlađe ipak da napomenem: ne, radne akcije nisu bile nikakva kazna). E, posle kada su radne

Autor: Miljen Kreka Kljaković

Verovatno bi mnogi pomislili da je sve ovo neka fotomontaža, da je ovo kompjuterska animacija, a mozda i obična laž!!! Na žalost, to je stvarnost i istina koja je sakrivena od očiju javnosti, verovatno i od odgovornih osoba, a dešava se u zadnjem dvorištu, gle čuda, baš, Veterinarskog fakulteta u Beogradu, iza zgrade prijemne ambulante za INTERNU MEDICINU.

Na skrivenom mestu, u katastrofalnim uslovima, preživljavaju zatvorene živtotinje bez hrane i vode, spremne da se na njima vrše najsuroviji eksperimenti. Da li je moguće da su bas ovom fakultetu humanost, etika i moral na poslednjem mestu?!

Autor: Miroslav Janković

Značaj interneta kao izvora informacija, iz dana u dan uporno i vrtoglavo raste. Samo u Srbiji je broj korisnika interneta sa 6 odsto od ukupnog broja građana iz 2003. godine porastao na 16 odsto u 2008-oj. Ovakav razvoj dovodi do sve većeg interesovanja država i vladajućih struktura za sadržaj dostupnih informacija na internetu, a kao nažalost nezaobilazna posledica tog interesovanja javlja se njihova želja za "filterisanjem" istih. 

Neke

Gost bloga: Biljana Beba Knežević

Oduvek sam bila oralni tip. Mater kaže da sam duže od ostale dečurlije trpala igračke u usta, a onda sam, zatim i međutim, postala malo neurotično čudo, pa sam grickala nokte, ali sam najviše od svega, ipak i pak, želela da budem kao moj Stari kad porastem. On je pušio s merakom. Dođe s sposla, ruča nebeski Presvetin ručak, pa se zavali u stari naslonjač. Noge na trosed, pepeljara u krilu ( ne znam kako, ali u svim mojim sećanjima on gleda fudbal ). Te sam momente obožavala. Gledala sam ga opčinjena: ovako ću i ja kad porastem. Uvuče prvi dim i zastane, pa ga otpusti.

 

Ime / Delo / Pojava / Značaj.....

...– bolje da svedem na...(..hm) :

Kićin Koš Rusima (Pionir '75 - Delo) ;
Liam Gallagher ( Uvek... - Pojava)
Al Pacino (Uvek... - Ime)

a može i :

Radanovićććććć (Delo, nikada

Leona Helmsley je sanjala, dosanjala i živela svoj američki san.

A san kao san - svako ima svoj. Martin Luter King je imao svoj kad je rekao ‘'I have a dream''. Prema Aristotelu ''nada je san koji hoda'', a prema poslednjim istraživanjima, American dream = kuća u predgradju i dva automobila u garaži (house in the suburbs and two cars in the garage). Leona je postigla mnogo više od toga. Ovo je blog o njenom snu, i ovaj tekst se, na svoj način, naslanja