25. maja 1995. godine granatom ispaljenom sa srpskih položaja na Ozrenu, u blizini sela Vrbak, na šetalište Kapija u centru Tuzle, ubijena je 71 osoba a više od 200 je povređeno. Najmlađa žrtva imala je manje od tri godine. Do danas još niko nije odgovarao za ovaj zločin.

Prosek godina ubijenih je oko 20.

www.kapija.ba 

prenosim saopstenje (JT)

Da se nikada ne zaboravi!
16 godina od zločina u Višegradu

Na poziv Udruženja porodica nestalih lica i civilnih žrtava agresije 'Višegrad 92' Žene u crnom se pridružuju obeležavanju stradanja bošnjačkog civilnog stanovništva sa područja opštine Višegrad koje se održava 25. maja 2008. godine. Tim povodom će biti održan komemorativni skup pod nazivom 'Da se nikada ne zaboravi' i sa mosta Mehmed paše Sokolovića u Višegradu u reku Drinu biće spušteno 3000 ruža u znak sećanja na 3. 000 ubijenih i nestalih.

 “Tako to biva kad se previše sniva- a stvarnost se malo zna
  Tako to biva kad se previše pliva – mutnim vodama sna...”
  ( Don't mess with Unfuckable Man.....Utd )

...Izgubih opkladu … malo sam se zanela teorijom money rules. Izgleda da se Abramovich prekalkulisao … bila sam ubedjena da će Chelsea da osvoji titulu, ne zbog toga što bolje igraju … jednostavno iz logike “podešenih okolnosti” …
Moj domaćin, Unfuckable, mi je zadao temu: fudbal iz moje “ženske” perspektive. Šta

Gost bloga: Biljana Beba Knežević

Godinama pišem i lečim se. Lečim se od tuge, nostalgije, promašaja, depresije i sebe. Pisala sam o mnogo čemu, ali o mom lepom, bačkom gradiću na severu ( ali baš severu Bačke ) nisam. Ne bih vas gnjavila geografskim položajem tog grada, tek da znate da je ravan i da smo Stevan Sremac i ja komšije. Dabome.

Veći deo svog detinjstva i devojaštva ( oh kako to daleko zvuči ) sam provela u kući sa dugačkim hodnikom i stazom od žute cigle. Preko puta kuće, najtiše komšije na svetu. Vikendom su obično pristizale nove, uz dugačke povorke ožalošćenih. Groblje. Dugo se pričalo da su tamo, baš na tom groblju, satanisti ( moćni rejndžeri ) obavljali svoje satanističke obrede. Toliko sam se plašila svega toga da ni u po’ bela dana nisam smela tom stranom ravnice. Ne, išla sam okolo, preko keja, gde god da je destinacija bila.

 “Globalni ekološki procesi-Ukoliko se nastavi kršenje amazonskih šuma, smatra se da proizvodnja kiseonika može biti toliko smanjena da stanovnici SAD mogu ostati bez kiseonika.” 

Udžbenik biologije za sedmi razred, mog sina brata Save

 disklajmer 

Zbog političke krize u Srbiji došlo je do trenda se sve više ljudi beži iz sela u grad, a posle beže dalje. Na kraju završe u nekoj zemlji zapadne Evrope. Takav je slučaj i u selu Vladimirovci kod Skupštinevca. Veliki broj ljudi je pobeglo od mukotrpnog rada, nemaštine, bede, nemanja struje, vode, telefona… Ali to nije najveći problem Vladimirovčana. U selu trenutno živi šest momaka spremnih za ženidbu, ali udavača skoro da nema. Ostala je samo jedna. Marica Dačić zvana Bucka.

Bucka, od oca Slobe i majke Mire, živi u staroj trošnoj porodičnoj kući napravljenoj od blata. Sama se brine o imanju i stoci jer joj je otac skoro umro u zatvoru, a majka pobegla sa švalerom u Rusiju. Bucka je, iako nije završila ni osmoljetku, veoma mudra devojka koja je odlično iskoristila svoju stratešku poziciju jedine cure u selu da sebi digne cenu i olakša život.

Kad je došlo vreme za ženidbu momci su danima obilazili oko Buckine kuće, pevali joj pod prozore, kroz tarabe posmatrala dok je u dvorištu grudi prala i preko plota joj dobacivali: „Bucka, hoćeš li za me poć?!“. Svi osim Čedoslava. Čedoslav jedino nije bio zainteresovan za Bucku, pa je po selu počelo da se priča da je od onih, dok su ga drugi branili da jednostavno ne voli punačke. Ostali momci su to jedva dočekali jer im je to povećalo šanse da će baš oni biti izabrani.

When I wrote a blog about Serbian victory last year and rightly predicted the outcome, many people in the 'Wild West' contacted me in order to learn more about some trivial, semi-trivial and even some important facts. I was also asked to write an article for mainly British readership. Thus I am getting ready this year for the 'PART DEUX'. Hence the blog in English.

 Sinoc  je u, do zadnjeg prostora za stajanje popunjenoj, velelpnoj dvorani Kodak Theatre u Los Andjelesu, spushtena josh jednom zavesa svetlucavih konfeta, posle krunisanja pobednika sezone i tako zaustavljena velika mashinerija zvana American Idol, barem shto se takmicharskog dela tiche.

  Kodak Theatre

Ceo program je bio fantastichno odradjen i uz ciku, vrisku, stajace ovacije i burnim apauzom odobravanja iz publike, otpraceno je svo

Znam joj skoro svaki pedalj.

A nije mi to od politike, od mene i nje je - oduvek.

Sva ostala mesta po Srbiji obišla sam poslom i tako Srbiju upoznala, pedalj po pedalj, čoveka po čoveka, kroz jug i jugoistok, od Krive Feje i Prohora na granici, preko malih mesta uz Drinu do Prokuplja, Prijepolja i Priboja, od čudesnih pejzaža Gradišta i Kladova (o Lepenskom i da ne pričam :)), pa sve do najređe naseljenih, pustih delova oko Bora i Majdanpeka. Kroz mesta zapadne i moravske Srbije koja se zovu prekrasnim imenima, kao Svileuva između Koceljeve i Valjeva, ili Tvrdojevac u blizini Uba ili Nepričava, Zlakuse kod Užica,....ili mesta Blace koje ne umem da menjam po padežima, svugde sam svratila, samo u Negotin grad, Bosilegrad i Dimitrovgrad nikad nisam otišla, bogsvetinekaznazašto.....bivala sam u blizini, ali me put nikad nije u same gradove naveo.Biće prilike, sigurna sam.

Srbija je pejzažno potpuno različita na razdaljinama od po pedesetak kilometara, Srbija je sva jedna geografska protivrečnost i kad joj u sebe upiješ sav taj prostor, lakše i jednostavnije razumeš kako su ljudi koji tom prostoru pripadaju, koji su svojim naseljima ostavili otisak sopstvenog postojanja u prostoru - isti takvi. Razumno i duboko - protivrečni. Funkcionalno paradoksalni, rekla bih ja kraće, a morala bih objašnjavati dugo i široko naročito ušima u koje teško možeš zabosti priče o dobrim ljudima. ili o ljudima uopšte. A ponekad su baš i samo zato, zbog tog funkcionalnog paradoksa kojim žive - jednostavno neodoljivi, rekla bih još nakon svih svojih usputnih poznanstava, razgovora, susreta i stvorenih prijateljstava.

гошћа блога Ms.Ivana K. 

  Razmisljam o ljubavi ovih dana cesce no obicno. Znaci, svakih par minuta. Ima daleko vaznijih stvari o kojima bi milion sinapsi moglo da sapuce jedna drugoj, to stoji, ali inficirana sam davno i hronicna kondicija koja svakoj zeni oduzima korisno vreme je uslovila bar jednu korisnu delatnost, tzv. multi-tasking. Ne razmisljam samo o svojim ljubavima. Kamo srece da mogu da svedem proces na njih, ne, nikako, ja to uvek prosirim i na mnogo sire i bitnije 'zensko pitanje'.

Imam drugaricu nevernicu, Draganu. Nikada ne izlazi na izbore. Toliko me, kaže, nerviraju političari i muka mi je i gade mi se, da ne mogu, ne mogu...

Teška argumentacijska artiljerija.

Odlučnost!

Naravno da su ove postizborne vragolije ono što nas trenutno najviše zanima i

Stojanović Nikola iz Kladova ima 10 godina i boluje od Osteosarcoma leve nadlaktice.
Odličan je učenik je III razreda Osnovne škole „Vuk Karadžić“ u Kladovu. Živi sa majkom, ocem i mlađom sestrom.
Započeo je lečenje u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, gde mu je neuspešno primenjena idukciona hemioterapija. Nikoli je amputirana ruka iz ramenog zgloba i trenutno je u Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj u Beogradu.
Za dalje troškove lečenja, nabavku i ugradnju endoproteze leve ruke, porebna su izvesna novčana sredstva ali i nada, vera i ljubav