U pravu je Žarko Obradović, kao što je u pravu i Slobodan Samardžić, kada tvrde da se možemo nadati da se neće napraviti koalicija DSS-SRS-SPS. Da se od njih moglo očekivati da misle na svoj narod - verovatno ne bi morali da se nadamo, nego bi odavno živeli bolje. Kako je moguće da od SPS-a očekujemo da jednom misli na budućnost Srbije (Srba), i kako se možemo praviti da živimo u takvoj iluziji.

Cim ova dnevna zvezda postigne voljenu temperaturu, meni je u glavi samo omiljeni priodni prikaz- gore plavo, dole plavo, guza u pesku, koktel zdravlja za udisanje, pomeshan od smole, algi, minerala i shhhhhhhhhhhhhhh,...ljulja more penu po pesku.

A Rovinj, mali hrvatski grad na zapadnoj obali Istre, lociran na samom kraju njenog kljuna, neshto iznad Pule, posle chijeg vrha samo zavrne u rjechki zaliv, je bio jedna od mojih najdrazih varijanti za provodjenje leta i tamo sam ostavila jednu skoro celu malu istoriju, za koju se nadam da cu je zaokruziti- vishe bih volela, da kada za

Nismo same!

Posada Feniksa je kao najteži deo puta opisala poslednjih sedam minuta sletanja na rošavu

Godinu dana na blogu!

Još jedan EX TEATAR FEST.

Još luđi, još angažovaniji, još jeftiniji, još alternativniji.

Vazduh u Pačevu još onako zagađen. Manje ili više; manje- više, isto.

Još jedan juni na malom-velikom Festivalu. U onom gradu gde lokal patriote kažu: Beograd? To je mesto pored Pančeva...

Zahvaljujući pančevačkoj

састав на тему . . .  улога брачне у ванбрачној вези

  - пази брак гарант уништава жену али и мушкарца руинира, мрмљао ми је Кум зауво док смо , пред олтарским дверима чекали протојереја Николу да Ј. и мене сједини за вечност.

Има томе , поприлично.

PS Ovo je post  o knjizi Predstave subotom uveče autora  Muzafera Čaušija, (kome piše da je radio i ko politički tehničar!, nemam pojma šta je to al oću i ja) samo što ne bih ja  bila  ja kad ne bih napisala  intro od pola sata. U atačmentu su, zahvaljujući ljubaznosti autora i tri priče iz knjige po mom izboru  koje vam toplo preporučujem: Bosna expresom, Ambasadori i Bodovna lista. Pročitajte i naslovnu

Vest da je  izvesni Jozef Fricl (73), iz austrijskog gradića Amšteten, 24 godine držao zatočenu u podrumu od 60 kvadrata vlastitu ćerku Elizabet koju je od njene 11 godine seksualno zlostavljao i da je s njom dobio sedmoro dece, od kojih je jedno umrlo ubrzo nakon porođaja, troje „usvojio" zajedno za zakonitom ženom, a preostalo troje dece (5, 18 i 19 godina starosti) koja su bila s majkom nikad nisu ugledala sunce, zgrozila je čitav svet, kao verovatno nijedna vest do tada o incestu, pedofiliji i nasilju u porodici. Činjenica da je u Beču svega pre dvadesatak meseci otkriven slučaj devojčice Nataše Kampuš koja je provela 8 godina u podrumu Volfganga Priklopila (od svoje desete godine), kao žrtva pedofilije, smesta je nametnulo pitanje u svetskim medijima - zašto opet Austrija?

Far from being a reference to Portugal (whose song I thought was lovely by the way), the moment of reflection is now descending on Belgrade. Eurovision has come, exploded, and drifted off in the direction of Moscow. And the question which I am left with is what does it all mean?

The hype of this watershed event for Serbia and Belgrade has already been subsumed in the day-to-day guesswork about the next government. The organization of Eurovision in Belgrade seems to have been superb. The flooding of the White City streets with thousands of visitors caused no problems around town, the atmosphere was lively, and no ugly incidents (usually to be expected with so many bodies in one space) were splashed across the headlines.

Prenosim sa mailing liste Zenska posla prilog Lepe Mladjenovic

zakljucavam blog jer nemam vremena da pratim raznorazne uvrede upucene osobama cije tekstove prenosim koje ocekujem od vec ustaljenih komentatora na blogu B92 kad su ove teme u pitanju , JT

Drage aktivistkinje sa liste,
Juce, 25. maja 2008. održan je komemorativni skup
pod nazivom 'Da se nikada ne zaboravi' i sa mosta
Mehmed paše Sokolovića u Višegradu u reku Drinu
spušteno je 3000 ruža u znak sećanja na 3. 000
ubijenih i nestalih civila

Kuda ideš Srbijo? Pitanje koje se nameće nakon serije nasilja među mladima u Srbiji i gotovo svakodnevnih vesti koje pune novinske hronike i potresaju naše škole. Postavlja se pitanje, koji je uzrok ovakvom talasu nasilja među mladim generacijama i koji to faktori utiču na ovako devijantno ponašanje među omladinom? Nedavni tragičan epilog u Subotici i incidenti u Pirotu, Užicu i Novom Sadu pokazuju da se ovde ne radi o nekom pukom sociopsihološkom epifenomenu već o simptomima krajnje ozbiljnog stanja u kome se nalazi naše društvo i koje se tako neizbežno reflektuje na mladim naraštajima.

 претстављам Вам госта, Господин . . . Јeremija  

Znam da s pićem ne valja preterivati. Ja ne preterujem, ali moja žena misli drugačije i tvrdi da imamo problem. Da ja imam problem, a ne ona, brzo bi uvideo i poslednji psihijatar i to još na vratima ordinacije. Zato i nisam prihvatio njen predlog, da idemo zajedno na terapiju kod eksperta za bračne probleme. Psihijatara sve više, a brakova sve manje i sve kraće traju.

Ovo je rekao jedna od RTS komentatora tokom najave Izraelca veceras na Eurosongu, a kao osvrt- nastavak na priču o jednom od prethodnih  izraelskih  učesnika koja bila transvestit- Dana Internešnl.

 evropsko lice Srbije

Nikada ne bi postojao svet bez uma koji ga kreira.

Puno puta zamenjujem život rečima. Akciju opisom. Pokret pasivnošću. Uhvatim samog sebe kako sedim i razmenjujem osećanja, iskustva i događaje pričajući. Pasivno pratim moje sagovornike u njihovim pričama, dok se tražim u rečenicama. Po koji

25. maja 1995. godine granatom ispaljenom sa srpskih položaja na Ozrenu, u blizini sela Vrbak, na šetalište Kapija u centru Tuzle, ubijena je 71 osoba a više od 200 je povređeno. Najmlađa žrtva imala je manje od tri godine. Do danas još niko nije odgovarao za ovaj zločin.

Prosek godina ubijenih je oko 20.

www.kapija.ba