Rotacija Zemlje oko Sunca. Putanja kojom se Zemlja kreće oko Sunca naziva se ekliptika, i obično se crta baš onako kako mali Mikica zamišlja elipse: izdužena zatvorena kriva linija čija je jedna dimenzija znatno veća od druge. Tačka u kojoj je Zemlja najbliža Suncu naziva se perihel i, u našoj epohi, Zemlja je doseže otprilike 4. januara. Tačka u kojoj je Zemlja najdalje od Sunca naziva se afel i, u našoj epohi, Zemlja je doseže otprilike 4. jula. No, stvarnost je unekoliko drugačija. Sledeća slika prikazuje Zemljinu orbitu oko Sunca i samo Sunce u razmeri 1:1.

Vidimo, Zemljina orbita oko Sunca je zapravo skoro odličan krug. Na gornjoj slici je pravi krug i ucrtan, što se vidi po blago debljoj levoj strani zatvorene linije. Poluprečnik Zemljine orbite je otprilike stotinu puta već od prečnika Sunca, a Zemlja je u afelu od Sunca udaljena 3% više nego u perihelu. To su fine razlike koje oučavamo i koje ipak značajno utiču na klimu na Zemlji.

piše: Rodoljub Šabić 

Danas me jedаn dopis iz Prekršajnog suda podsetio na jedno staro rešenje istog suda koje me svojevremeno nasmejalo. Nije me obradovalo, ali me ipak nasmejalo.
A glasilo je:
„Prekida se postupak pokrenut protiv (ime i prezime) iz (naziv grada) ulica (ime ulice i kućni broj).
1. jer se ne zna boravište okrivljenog - nalazi se u inostranstvu na duže vreme-nije dostižan sudu.
2. jer je kod okrivljenog nastupilo privremeno duševno oboljenje - privremena duševna poremećenost,
3. jer je za isto delo protiv okrivljenog pokrenut

Da li je Brozova politika navodne neutralnosti (i nesvrstavanja), odnosno tzv. ekvidistance prema dva ideloški i gepolitički suprostavljena bloka: ‘(N)i Istok (N)i Zapad' bila racionalna? Koliko je zapravo koristi ili štete takva politika donela našoj zemlji, odnosno njenim građanima.
Postoji ‘legenda' da je Enver Hodža rekao da se nije Albanija izolovala od sveta, već svet od Albanije. Možda je za Broza bilo adekvatnije da tako nešto kaže. Naime, režim nije rekao NE Staljinu, već ovaj njima (nadajući se da će jugoslovensko rukovostvo zbaciti niži ešalon komunista).

Prvi lik kod kog je trebalo da se uselim

me je non stop zvao lutko

Par puta sam mu rekao da obustavi

Izvinio se

ali je tražio previše za tu gajbu

Uselio sam se u stan u potkrovlju kuće

koja je previše asocirala

na period eksproprijacije

gazdarica je bila na spidu i pivu

a u prizemlju je

ni manje ni više

nikla detektviska agencija

Prezimio sam možda najbedijih par meseci

svog života

pokupio svoje stvari i knjige

u kese za đubre i isto tako

Moji projekti su moj religiozni put. Verovatno najbolji mogući odgovor svim budalama koje su se baš pitale kojem se bogu moli Emir Kusturica.

Od religije se, ipak, ne živi, a pitanje je glasilo: Od čega živite?

Možda malo na ivici pristojnosti, ali mislim da umetnici koji znaju da zaradjuju, o tome treba glasno da govore.

Dakle, da li reditelj Emir Kusturica živi od umetnosti ili od poduhvata koji nemaju veze sa tim – odgovor je u video klipu.

Ja bih da proširim temu. Zašto su novac i umetnost

Gledam ovu konferenciju za štampu mandatara za predsednika vlade Republike Srbije i tema nije ni malo bitna koliko utisak umora i nezadovoljstva koje on ostavlja svojim pojavljivanjima u javnosti. Bar u većini. Trenutno o sebi priča u trećem licu i žali se na... pa recimo svašta i ništa. Ali neprekidno se žali.

I to mi je potpuno nejasno. Zašto se toliko žali, zašto neprekidno ostavlja utisak nezadovoljenosti, neostvarenosti, frustracije? Ima skoro pa apsolutnu većinu u parlamentu (sam SNS) a sa partnerima s kojima je izašao na izbore ima i čistu

Sedeo sam u čekaonici BK televizije, negde s jeseni 2003. Tadić je u susednoj prostoriji razgovarao s Draganom Bujoševićem u njegovoj emisiji "Nije srpski ćutati". Možda ćete se setiti - to je ona u kojoj je prihvatio odgovornost za aferu "Bodrum". Ta je afera predugo i veoma neprijatno opterećivala tadašnji DOS, Demokratsku stranku specijalno...u trenutku kada je Tadić potvrdio da se krađa glasova u Skupštini Srbije desila, i kada je prihvatio političku odgovornost, kao da je pukao čir i organizam DS-a se oslobodio toksina koji su pretili da izazovu gangrenu, a možda i sepsu. Nešto slično desilo se pre par dana kada je Aleksandar Vučić ukazao na direktno odgovorne za aferu "Savamala", na vrh beogradske vlasti, i kada je prihvatio, kako je rekao, i "svoju delimičnu odgovornost", odnosno svoju komandnu odgovornost.

Odnosi s javnošću zaživeli su, po nekima, u trenutku kada je muzički agent Edvard Bernej, inače nećak Sigmunda Frojda, pozvan da učestvuje u svojoj prvoj propagandnoj kampanji. Naime, radilo se o pokušaju predsednika V. Vilsona da inače prilično izolacionistički raspoloženo javno mnjenje SAD privoli na ulazak u I. sv. rat. Amerika je na kraju ratovala, dok je kampanja zapamćena po sloganu: „Moramo učiniti svet sigurnim mestom za demokratiju".

Можда се сећате кад сам у марту писао како су Србијагас и многе сличне фирме постале презадужене због компликованог клупка односа са друштвеним и комуналним предузећима. Грађани Србије су онда, као порески обвезници, изнова и изнова плаћали тај рачун, мада је у исто време било недовољно пара за боље здравство и школство.

Прошле

Ah... Indukovanje stvarnosti... Omiljena disciplina prevaranata svih boja... 

Svake subote, u našem ili čiji li već dnevnom listu Politika, pojavljuju se tekstovi omiljenog psihologa serbskog Zorana Milivojevića. Ovaj pouzdani čovek, koji je svesrpsku slavu poneo stajući u odbranu tradicionalnih metoda obračuna sa ekstremnim slučajevima ponašanja naših naslednika, kao i uz suštinsku pomoć unogupucajuće srbijanske samozadovolj(e)ne stručne psihološke javnosti, slaže svoje tekstove u najboljem maniru životnih učitelja: red sistematskog podilaženja očima prosečnog čitaoca, red povremenih prekora zabiberenih dovoljnom količinom zdravog razuma. I tako u krug. Na primer, slavni tekst Odnos prema životinjama uvaženi g-din Milivojević je započeo sledećim rečima:

Da li životinje imaju dušu? Životinje se tako nazivaju zato što jasno pokazuju da su žive, ali da li je duša isključivo svojstvo čoveka?

Teška su ovo pitanja, pa pre nego što krenemo da ih bistrimo, valja pustiti kakvu zgodnu muziku:

Počelo je prvenstvo Evrope u fudbalu. Bez nas. Da li bi bilo maliciozno da dodam: naravno !

Studentski dom Dobrila Stambolić, Gradsko polje bb. Naravno da je bb, ko bi uopšte tražio nekakve brojeve na toj poljani gde je svojevremeno bio hipodrom a kasnije ostala samo ograđena livada kako ne bi lokalni cigani upadali sa svojim zapregama i slabo uhranjenim konjima po svežu travu.

Studenti su već odavno napravili stazu kojom se preče stiže na odredište, u studentski dom. Zašto zaobilaziti i ići preko asfaltirane

Inicijativa mandatara nove Vlade za podizanje spomenika Zoranu Đinđiću 2018, na petnaestu godišnjicu atentata, izazvala je, sasvim očekivano, salvu reakcija i oprećnih mišljenja. Samo nekoliko sati pošto je Vučić lansirao svoju ideju, videlo se da će reakcije biti slične onima u slučaju Pekićevog spomenika, samo još burnije.