... (изборни) графит у Помпеји “ти упијајући воду вероватно си већ потонуо” - Помпеја, кандидати за Дуумвират у години ерупције Везува (79.г.

Grafit je poruka koja se šalje javnosti u bilo kom društvenom i urbanom okruženju jer grafitičar je drugačije ne može saopštiti. Kaže se da grafiti pripadaju supkulturi velikih gradova i iskazuju, pre svega, mada to zvuči kao stereotip, buntovan stav prema građanskim normama. Što je manje slobode, lične i društvene u urbanom okruženju, grafiti na zidovima su brojniji i podrazumevajući deo urbanog jezika, aktuelne i autentične poruke. I onda, opet od početaka: “Zapanjen sam, o zide, da se još nisi srušio pod težinom tolikih gluposti napisanih na tebi!„ je pretekli grafit izgreban na zidu u Pompeji, onomad pre volje vulkana da sve to zatrpa. Od tada, bilo je toga još kojekuda odvajkada pa posle radoznalog otkopavanja registrovane su poruke prenete grebanjem po zidu, posle uz napredak pisalo se kredom ili nekom biljnom bojom sve do danas kada se to čini sprejom. Grafiti traju, događaju se neprekidno kao deo bilo koje civilizacije mada nepriznat i u najvećem broju slučajeva nije dobro gledan.

Uveren sam da se Ivan Ivanji neće naljutiti što sam preuzeo njegov naslov kao i deo obimnog članka objavljenog u Vremenu broj 1274 od 4.juna 2015 godine.

Na strani broj 30 pod podnaslovom KRIK U MOJE IME, Ivanji piše: Celi naslov onog što smo videli glasi: Nevidljivi spomenici – priručnik za čitanje grada – dokumentarna predstava o sećanju na Drugi svetski rat, antifašističku borbu i holokaust u Beogradu. Prvi utisak je da je poruka strašna, doslovno se kaže da nismo ponosni na naš grad, gde su spomenici nevidljivi, nismo ponosni

 

 

 

 

 

 

 

 

Сада већ пензионисани колега ме је једном приликом посаветовао: „Ако желиш да се осветиш родитељима или држави, само ученицима дај петице, бољи начин не постоји“. Признајем, никада нисам, па ево ни сад, разумео шта значи осветити се родитељима, и зашто бих се светио, али сам суштину разумео, иако са њом нисам био сагласан. Међутим, како време одмиче, а искуство надолази, закључујем да су нам те петице једини могући начин заштите и борбе.

*
Svako indonežansko ostrvo je svet za sebe, kažu poznavaoci. I još dodaju da se nekada toliko razlikuju da, po prelasku s jednog na drugo, imate osećaj kao da ste u drugoj državi, među drugim narodom. Te tvrdnje čine mi se tačnim, iako ni na jednom ne ostajem dovoljno dugo da bih smela da kažem kako sam ga upoznala. Osim Batamija gde sam samo zanoćila, na Sumatri i Javi provela sam po nešto manje od mesec dana, sve vreme vozeći prema jugoistoku. Ipak, na osnovu onog što sam videla i osetila, za prvo ostrvo mogla bih da vežem epitete 'divlje' i 'prenaglašeno' - nedirnuta priroda i ljudi koji preteruju u srdačnosti, oduševljenju, ljubavi prema strancu. Kad je reč o Javi, prve asocijacije su mi 'previše' i 'građanstvo' - jer je to ostrvo prenaseljeno ljudima i prezagušeno saobraćajem, ali istovremeno i pretrpano vulkanima, džunglama, pirinčanim poljima; dok u gradovima poput Džakarte i Džokdžakarte (a verovatno i Bandunga koji sam, nažalost, zaobišla) živi samosvojna građanska klasa kakve nema nigde na Sumatri. Za Bali, treće indonežansko ostrvo na koje sam stigla - i na kome ću se najduže zadržati - od prvog kilometra neminovno vezujem dve slike: valovitog terena i hinduističkih hramova.

Srce, talenat, pamet, znanje, požrtvovanost, hrabrost.

Srbija ipak nije zemlja luzera.

Ovo su prvaci sveta!

 

 

 

 

Naš današnji gost-bloger je Nj.E. Edvard Ferguson, britanski ambasador u Sarajevu.  Tekst koji sledi je prvobitno objavljen na Forin ofisovoj blogerskoj platformi. 

 

U proteklih nekoliko dana mnogi su izneli snažne stavove o planiranoj rezoluciji UN-a kojom će se obeležiti 20 godina od genocida u Srebrenici iz perioda strašnog rata 1990-tih u kojem su sve strane pretrpele velike žrtve, vojne i civilne.

Kada je Velika Britanija prihvatila odgovornost za izradu nacrta ove rezolucije, znali smo i rečeno nam je da će to biti težak zadatak, koji će čak i podrazumevati određeni rizik. Odsustvo dovoljno ozbiljnih i održivih koraka ka pomirenju unutar Bosne i Hercegovine i šireg regiona u proteklih 20 godina znači da su rane još uvek sveže.

          

Moja opčinjenost teleportacijom i planetom Saturn otpočela je u osmom razredu i knjigom Putevi saznanja o vasioni Branislava Ševarlića. Te godine astronaut Eugen Cerman i arheolog Harrison Schmidt su poslednji put sleteli na Mesec u misiji Apola 17. Misije Apola 18, 19 i 20 su obustavljene.Srećom po moju nadu u putovanje do Saturna

 

Edit: Licitacija je završena. Kupac koji ne želi da bude imenovan je pobedio ponudom od 200€ za moju knjigu, "Osmeh za svaki dan" i novac je već uplatio na Krunin račun. Drugi pobednik je osoba koja je ponudila 180€ za knjigu Duleta Nedeljkovića, "Rođeni zli". Hvala! 

Kruna je devojčica sa smrtno opasnim tumorom. Za njegovo lečenje i njen život je potrebno da se skupi još 25.000 evra, koliko nedostaje do svote od 40.000. To je suma dovoljna da se Kruna izleči i nastavi da živi kao i sva druga deca koju nije snašlo crno lice sudbine.

Ako ste dobri, možete da pošaljete SMS i odreknete se novca koji sigurno za vas ne znači onoliko koliko znači za Krunu Unu Mitrović, 100 dinara.

A, ako želite, možete da učestvujete u licitaciji koju smo napravili moj drug, Dule Nedeljković i ja. Naime, na licitaciji prodajemo naše dve nove knjige, "Zli rođeni" i "Osmeh za svaki dan". Prvo izdanje, potpisano i one koji daju najviše, vodimo na piće. Sav novac, naravno, ide za Krunino lečenje.

Na licitaciji možete da učestvujete tako što ovde, u pp ili na fejsbuku, u inboks, nam pošaljete vaše ponude za naše knjige. Početna cena je bila 1000 dinara za knjigu, sadašnja je 100 evra za moju knjigu i 150 evra za Duletovu knjigu. Licitacija traje 48 sati. 

Iskreno, dok ovo pišem, ne mogu da prestanem da mislim na bebu koja je, danas, umrla u bolnici, pretučena. Pretukao ju je rođeni otac, iako ljudska rasa voli da se ne naziva životinjama. Mada se teško može naći životinja koja će se, u besu, ostrviti na sopstveno mladunče, tako malo da ne može ni otpor da pruži. I prebiti ga do smrti.

Zbog toga se, po ko zna koji put, pitam zašto je Majka Priroda stvari napravila tako da mnogi koji decu ne bi ni smeli da imaju istu dobiju, dok se drugi muče da imaju tu čast da naprave dete ili se bore do poslednjeg daha da svoju decu očuvaju u životu? I zašto život dođe u ćorsokak u kome se brojkama njegova neizmerna vrednost meri?..

Znam da je puno dece kojoj je u ovom trenu svaka para života vredna. Ali, ako možete i želite, pomozite Kruni, svota novca koji je deli od života je skupljiva, sitnica u odnosu na njen život. Toliko srca bi trebalo da imamo u džepu.

 

Mjuzikl "Mamma mia!" premijerno je prikazan krajem marta u Pozorištu na Terazijama i o tome je Optimist opširno pisao u prošlom broju. Interesantna činjenica vezana za srpsku verziju mjuzikla je da lik Harija, kojeg glumi Dragan Vujić Vujke, nekim neverovatnim čudom ili možda elektrošokovima postaje heteroseksualac. Hari, jedan od trojice s kojima je glavni lik Dona kao mlada imala ljubavnu aferu i dobila ćerku Sofi, pred sam kraj originalnog scenarija saopštava da mu je Dona bila prva i poslednja žena s kojom je bio: "Dona, ti si bila prva devojka koju sam voleo. Ali, bila si i poslednja devojka. Vidiš, postoje razne porodice. Tvoja je ti i Sofi. Moja je ja i... Lorens!" Tu scenu u srpskoj verziji nećete videti, jer je reditelj Jug Radivojević odlučio da Hari bude heteroseksualac i završi sa Doninom prijateljicom Tanjom, koju glumi Dušica Novaković.

Ukratko o vanzemaljcima dok čekamo da nam se ukažu
-------------------------------------------------------------------------------

Bez obzira što o vanzemaljcima ne znamo ništa, pa čak ni da li postoje, ipak u raspravi o njima moramo da napravimo neku njihovu podelu. U popularnoj literaturi vanzemaljci su po pravilu nešto poput iskarikiranih ljudi, po formi često nakaze za naš pojam lepote, mada ponekad simpatični, uglavnom preterano ili zli ili dobri, jako pametni ili umno sasvim ograničeni itd. Zapravo, oni su obični ljudi sa nekim prenaglašenim ljudskim osobinama. To u literaturi, a što se nauke tiče, oni su jednostavno živa bića. Ta bića mogu biti (e tu, konačno, dolazimo do naše podele):

-      Jednostavni organizmi.
-      Složeni organizmi
-      Inteligentni organizmi.

Ilustracija: Milorad Krstić 

Najveće šanse su da postoje ovi prvi, mada je i za njihov nastanak potrebno da se pogode mnogi uslovi. Složeni, ili viši organizmi su neizmerno veći izazov za prirodu. Našoj planeti je bilo potrebno dve milijarde godina da ih iznedri. Još veći izazov je nastanak inteligentnih bića. Inače kada se u svakodnevnom govoru kaže „vanzemaljac" obično se misli baš na takvog, dakle, inteligentnog.

Није нелегитимно, чак ни непаметно, промовисати домаћу услугу. 

Пошто се СВИ бавимо одрживошћу, свако из свог угла и свако једнако неуспешно (засад), ценим да нема боље теме за блог у овом моменту у Универзуму. Да бисмо дошли до неког смисленог решења морамо добрано продрмати усађена и наслеђена уверења јер, слутим, проблем није у технологији, већ у наслеђеном моделу по којем овај свет функционише. Зато ћу се бестидно усудити да дирнем у саму светињу, свету великомученицу Пољопривреду! Мислим да је она крајње неефикасна, а има и бољих начина да се заради брух...