autor: Rodoljub Šabić
Nije ništa neobično da tragični događaji mobilišu emocije i energiju velikog broja ljudi, naprotiv. Potvrdu toga imali smo nedavno i kod nas, povod je bio nedavni stravičan zločin u kome je izgubila život nesrećna devojčica Tijana Jurić. Ali, uz dužno poštovanje prema bolu svih koje je tragedija pogodila i očekivanje da zločinac bude adekvatno kažnjen, čini se da je ta potvrda dobijena na bizaran način.
Prvo se u direktnoj vezi s tim događajem pojavila inicijativa "Smrtna kazna za ubicu Tijane Đurić". Na različite načine inicijativu

Нема ништа узалудније од блоговске геополитике. Али, ко се може усудити да каже да нема нешто магично забавно у распредању о државама и народима као да су особе од крви и меса са све сујетом и осталим несавршеностима. Ко ће први предвидети тренд који нико други није уочио и на тај начин стећи ласкаво право да свима каже "јесам вам рекао". Може и "ја сам вам лепо говорио, а ви ме нисте слушали" и остале варијације.

Август је, годишњи одмори, политичари имају своја неписана правила која су им милија него писана и зато се ништа значајно не би требало десити у августу, зар не? Међутим, новац се увек окреће, а саме новчане струје изгледа почињу наглашено да осећају утицај промена политичке климе.  Они који би то требали први да схвате, медији са широким утицајем, имају потешкоће да схвате размере тих кретања, а гомиле сигнала који стижу као да немају довољан кредбилитет да буду схваћени озбиљно., па и кад се преносе, преносе се стидљиво, без указивања на шири тренд. Та временска разлика измећу момента кад  нешто сазнамо и момента кад схватимо из онога што смо сазнали је можда најбитнија тема информационог доба, али не данас, данас, геополитичимо. :)

И ево моје конкретне теме. Кина и Америка. 

čak i kad lažem a nikad ne lažem.

Stižem po običaju prvi, na mesto dogovorenog sastanka, naći ćemo se u bašti Kolarca u Knez Mihailovoj, kiša pljušti a ja s malkice zluradim osmehom na licu nalazim suvu stolicu ispod jednog od onih ogromnih četvrtastih suncobrana, sedam i zapalim cigaretu. Nije prošao minut, Anica me s leđa grli i ljubi u obraz: Idemo mi ipak unutra, ovo je potop. Uskoro će 50 godina kako sam stalni gost Kolarca, konobar nas, zato što ja pušim, vodi za njihov sto. Anica poručuje Tursku kafu i čašu obične vode,

          1.

          ( Kratka priča bez početka )

                ...Ali, zato je UVEK bila spremna da se prepusti trenutku.

Једино сећање мог деде (1909) на свог оца је било

када је (прадеда) кренуо у рат,

изљубио је њега, брата и мајку и рекао јој:

Šumski zviždak - foto (c) Snežana Panjković

Iako sam jednu polovinu detinjstva proveo u šumi, a drugu na dva ili tri omiljena drveta – što je nesumnjivo ostavilo traga u meni, verovatno najprimetnijeg u nevoljnoj ili, u najboljem slučaju, mrzovoljnoj razmeni svakodnevnih uljudnosti – nikako se ne bih usudio tvrditi da dobro poznajem šumske ptice, niti da imam ozbiljnijeg iskustva u ptičarenju po šumskim staništima. Zato sam se za savet obratio jednom biologu koji je i diplomirao na fauni ptica svoje lokalne šume:

BUS PLUS možda nje savršen sistem ali je zaista konforan i jednostavan za korišćenje, naravno za one građane koji kupuju karte za prevoz po gradu. Možda je ugovor sa turskom kompanijopm koja je u vozilima instalirala opremu i uradila odgovarajući softver zaista nepovoljan za grad ali takav kakav je i dok se ne promeni ostaje kao opcija sposobna za izazov prevoženja građana i da gradsko preduzeće zaduženo za prevoz građana opstane u prihvatljivoj formi.

I onda, kaže gradonačelnik mali da je u ovom trenutku naplata karata u gradskom saobraćaju na najnižem istoriskom nivou i da će se to od sledećeg meseca promeniti jer će biti uveden u igru povećn broj kontrolora i uopšte zaoštriće se odnos sa građanima koji ne plaćaju prevoz a voze se tj. švercuju sebe same uprkos validatorima BUS PLUSa i malobrojnim kontrolorima koji su spremni i batine po nekad da prime na sebe sve u cilju poboljšanja konfora korisnika JGP.

 

 

Stajao sam na uglu Dobračine i Cara Dušana, veče je bilo umereno sveže i suvo, tramvaj broj 2 klatio se ka Zoološkom vrtu, svetla u Prvoj beogradskoj bila su delimično pogašena, jedan pas je stajao kod semafora i gledao u mene, a ja sam stajao i gledao u psa.

NEĆE BITI SVETSKOG RATA ZBOG UKRAJINSKE KRIZE

Naslov za blog sam pozajmio iz odličnog teksta koji je Gabor Steingart objavio u nemačkom listu “Handelsblatt”.Stavovi i analize iznete u tom tekstu su toliko racionalni i poučni ne samo za Srbiju već , pre svega EU i Nemačku u vezi aktuelne ukrajinske krize. Takođe, veoma interesantno je i poučno kako na celokupnu situaciju gleda nesumnjivo jedan od najvećih živih političkih umova Egon Bahr. Njihove ključne poente navešću u daljem tekstu , kao i kompletne tekstove.

 

Za nas je zaista bitna pozicija Srbije u svemu tome, da ne izgubi što izgubiti ne mora,a da ne daje što se od nje ne traži. A savako preterano naše upetljavanje i komentaruisanje u stilu “šta ako”,  “ne nikako”, “da svakako”, pa “mi ovo , mi ono” čime se preterano bave najčešće nekompetentni ljudi i mediji, može biti samo kontraproduktivno.

Od kada je počela ukrajinska kriza u Srbiji se smenjuju, sve pametniji do pametnijeg, analitičari, neki novinari, neki koji pišu članke za pojedine novine, pa stranački prvaci, drugaci i trećaci, i tako sve do raznih

Deset na jednoga, pevaše davno Brankiša Ćopić. Deset neprijatelja, deset okupatora, deset Hitlerovih zveri na… a OVI, jes’ da nisu Hitlerovci ali da su okupatori i neprijatelji sopstvenog naroda, nemam ni trunke sumnje! I deset je preko jego a dvadeset!!! Ma nek’ idu svi zajedno u pizdu materinu!

Odrekni se Vučiću pola plate, naredi, podnesi skupštini zahtev da pod HITNO usvoji zakon, propis, šta god, da se svi članovi vlade i njihovi zamenici i savetnici, svi poslanici, svi direktori javnih preduzeća, svi članovi upravnih odbora, sekretari, zamenici sekretara

Ovo jeste priča o doktoratu, ali ne o plagiranom ili nepostojećem, već o doktoratu u nastajanju. I to onom koji se bavi vama. Ako čitate ovaj tekst, onda ste izvesno ljudi koji se informišu na internetu. A baš to je tema mog rada. Da li vas neke vesti podstaknu da napišete blog, komentar, upustite se u diskusiju? Da li vi inicirate temu o kojoj se ćuti ili koja nije dovoljno vidljiva?

autor: Rodoljub Šabić
DIREKTOR - NOVINARKI:
"Zaposlena ... na poslovima reportera na radiju UPOZORAVA SE da su se stekli uslovi tj. da postoje opravdani razlozi za prestanak radnog odnosa, a zbog povrede radne discipline i to:
Ponašanje zaposlenog kojim se narušava ugled poslodavca i kojim se krši profesionalni kodeks čime je učinila povredu radne discipline, te da je ponašanje zaposlenog takvo da ne može da nastavi da radi kod poslodavca, na osnovu čega su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu.
Naime, imenovana je uputila zahtev za pristup informacijama

"uz vec dokazano odgovornije ponasanje zbog ranoranjenja :-) eto nama idealnog drustva, od 4 svi na nogama, bez plate da radimo i milina svi srecni i zadovoljni, efikasni i uspesni"

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Неко је ових дана на Твитеру написао, парафразирам: Помислим да је најбоље да извршитељи смртне казне буду баш она лица која се за смртну казну залажу. Међутим, кад мало боље рамислим, одустајем од такве замисли.

 

 

--- ili o anonimnosti na blogu

Korišćenje nadimka ili pseudonima u komunikaciji na internetu stara je tema, mnogo puta i na mnogo načina istraživana, analizirana, opisivana. No ovo nije blog o anionimnosti na internetu. Moja pretencioznost ne ide tako daleko. Ovo je blog o anonimnosti na blogu.  

Kratka studija slučaja Krstić i slučaja Brajović.

 

Već izvesno vreme anonimnost blogera tema je koju ova dva blogera često pominju u negativnom kontekstu. Pošto izrazito ne podnosim sakrivanje iza šupljih aluzija – neću govoriti o nekim tamo blogerima. To su Nebojša Krstić i Predrag Brajović. I o anonimnosti svako iz svojih razloga i svako na svoj način, a uopšte ne sumnjam da će nam i ovde ponoviti svoje argumente.