Вучицу хватају у челичне замке

Разапете од видика до видика

Скидају јој с њушке златну образину

И чупају тајну траву

Између бедара

Хушкају на њу везану

Псе трагаче и бушиветре

Да је обешчасте

Секу је на комаде

И остављају

Клештима лешинаркама

Вучица одсеченим језиком захвата

Живу воду из чељусти облака

И себе поново саставља

Васко Попа

...za knjigu koju sam baš danas pročitao, dok sam čekao da mi operu kola. Tj, nije baš toliko tanka, nego sam je danas završio, a da sam isprva rekao da sam je danas završio, značilo bi da sam je to ja napisao – a nisam, al’ mi sve nekako žao što se nisam prvi setio...

„Još malo pa nestalo“ (naslov originala Last Chance to See) bavi se upravo time: vrstama koje su preživele u tako malom broju, da se u ma kom trenutku mogu bespovratno sunovratiti preko ivice sveta.

... objavite na Tviteru ili Fejsu!

Metaforičan naslov: zgrada je Srbija, požar je tamošnja ekonomska situacija, a tvitovanje i fejsovanje je iznošenje mišljenja, analiza i sugestija nemetaforničnih virtuelno-realnih prijatelja na previsokim nivoima svesti i bitisanja.

Izvinjenje: ja bih sada morao da radim, baš frka na poslu, ali kako to često bila baš mi se sada i pričitalo blogova, i prikomentarisalo, a i zasvrbelo da nešto "više" iscedim iz malo znanja, uglavnom neproverenog, i puno pretpostavki, pa logike sumnjivih strukturalno-dinamičkih osobina.

Kada smo mi, nas tri ortaka, u prvo .com pucanje ušli pre više od deset godina sa oko 100 zaposlenih u firmi to je bila "divna" prilika da teorijsko znanje nižeg kvaliteta koje je bilo ispod časti nama "intelektualcima", pa značajnim "teoretičarima" i "ideolozima", ipak proverimo i u praksi - kako preživeti bez otpuštanja nama dragih i pametnih, pa vrednih kolega i prijatelja.

Прошли су избори. Четвртина гласачког тела, уз половичну излазност довољна је да Александар Вучић изгуби свак право на изговор. У ствари, свако логично право на изговор. Шта ипак све мали Калимеро у њему може изнедрити сачекајмо. Али није Алек тема. Тема је она четвртина изашлих која му није дала глас и она половина незаинтересованих, некупљених, оних којима је свеједно добро или лоше.

Ne znam kako stoji stvar kod vas ali mene su posle izbora potpuno zaboravili, izbrisali, zaturili...

Uoči izbora, umiljato nazvanih prevremeni, nije se moglo dihat od njiha! Ne govorim o milijardu i sto osam bilborda nabudženih po celoj Serbiji, o Beogradu da i ne govorim, o  (zbog Radmile primoran da gledam ili bar slušam!) tevejskim emisijama, panelima, okruglim

[Твој мали чин много значи друштву]

„Током вечери аутобусу су пришли околни мештани да питају
да ли има неко ко је болестан и да ли има деце.
До јутра нас више нико није посетио,
а тада су поново дошли неки људи и донели нам переце, пицу и чај."

Трагаш ли за добрим гласом?

У читавој буци која је пратила дешавања око Фекетића, овај део вести је прошао неопажено. У тој буци се још једном показало да је медијски простор загађен вестима које подстичу негативне, деструктивне емоције. Оно што је мање очигледно јесте начин на који велика изложеност деструктивном медијском простору утиче на човека и његову способност да себе перцепира, тј. да мисли о себи.

Postoji li okupacija jedne države vojnom silom, nad drugom državom ili delom njene teritorije, a bez ispaljenog metka i bez žrtava? Naravno da postoji, ali samo u teoriji. Suština vojne misli jednog poznatog i vrlo starog kineskog teoretičara jeste primena «čiste moći», tako da se neprijatelj potčini bez borbe, «da se ne pokreće mehanika», kako je taj pre 25 vekova  pisao i govorio. U praksi takvi slučajevi su retki, ako ih uopšte ima. Tako, recimo, a primer je do bola svima nama poznat, da bi okupirli, a zatim i otcepili Kosovo i Metohiju od Srbije,19 zemlja članica NATO su ne samo pokrenuli, već i primenili  silnu "mehaniku". Do danas je ostala vojna tajna koliko je NATO avijacija imala borbenih letova nad SRJ i koliko je raketa i kasetnih bombi sa osiromašenim uranijom ispalila da bi slomila otpor jedne slabašne evropske državice i njene vojske. Broj civilnih i nedužnih žrtava, kako diljem Srbije, tako i Kosova, također je ostao nepoznat.  Eto tako su to radile države stare demokratije i njihovi liberalni predsednici Toni Bler i Bili Klinton. Naravno, ni njihove verne saveznike ne treba zaboraviti. 

Međutim, kad današnja Rusija i njen predsednik Putin, napadaju i okupiraju, oni to rade primenom "čiste moći", bez  žrtava i bez ispaljenog metka.

otrovan, zlonameran tekst,
izvučen iz samo jedne pogrešno protumačene rečenice.
bilo je toga, kad je kurir razvlačio biljanu srbljanović
ili mirjanu karanović.

ali odavno ne u politici, i odavno ne ovako brutalno.

evo vam link

Decu imamo i u istu ulažemo zato da bi nam bila oslonac i pomoć. U starim danima, ali i ranije ako je ikako moguće i potrebito. Uzmimo na primer našeg Prestolonaslednika. U njega smo uložili toliko vitamina, saveta, živaca, neprospavanih noći, izbečenih dana i snage uopšte, banalnost zvanu novac da ni ne pominjem, da je izrastao nebu pod oblake, tako da na njega može i mamut da se osloni bez bojazni da će obojica da se skrhaju u prevrtanju. A i pametan je, ljubi ga majka, nije što je naš. Ukratko – Oslonac lično.

O rezultatima izbora „ovaj deo sveta" u kome živim govori „ma, jel moguće" i „ma, ako i treba". Nemam šta da dodam, niti da oduzmem. Vlast nikada ne može da bude bolja od naroda. Nikada. Pastir u brdo, pastir sa brda. Nekoga ubijemo, od nekoga pobegnemo i tako u krug. Čim se jedan spusti sa brda, odmah se sudaramo onako klepetasti, bez puta i cilja, tražeći drugog. Čim nam neko zasvira u frulicu onako kako nam srcu godi, krećemo, za njim, gde god, kako god...

Reforme!

Idemo u reforme, u evrointegracije, dođavola, ako treba, i u NATO.

Stižu strane investicije, tu je Mercedes, stižu braća Arapi,  biće posla, posla, posla. Srbija da radi!

Ali!

O upravo održanim izborima napisao sam sve što sam mislio u prethodnom blogu - "Ko je hranio Mogvaja". I nemam bogznašta da dodam. Ni da ispravljam ni da se naknadno pravim pametnim. 

Sad mogu da sebi i vama čestitam nastupajuću 1990. Sa svim što uz to ide.

A počinje razočaranjem, velikim zanosom i aklamacijom.

Ово је стигло мојој жени од њене сестре данас. Мене некако погодила таква искреност, па сам је питао да поделим овде. Често заборавимо да су гласачи људи, ухваћени у неком свом животу, у раскораку, у некој својој инерцији... Изменио сам имена људи и фирми, нису имена битна. 

Дакле, гост аутор: Радојичина сваја

"Ja se slabo

Završili se izbori. Rezultati su uglavnom poznati . I nekome se sviđaju, nekome ne . Tako je uvek. Ali, svejedno, jedan rezultat je dobar. Mi smo pobedili. Zaista. Igor Brakus ima 1,4 odsto glasova osvojenih u Beogradu. Mediji kažu solidan rezultat. Mi kažemo pobeda. SVEjeDNO. Taj rezultat ostvaren je bez bilo kakve kampanje koja podrazumeva trošenje novca iz budžeta, odrekli smo ga se, bez spotova koji su platili tajkuni /sponzori. Naši tajkuni imaju ideje, novac nije njihovo bogatstvo.

Taj rezultat ostvaren je samo na osnovu toga što su l judi prepoznali Građanski pokret JESTE SVEjeDNO. I pored toga što su mediji ignorisali naše postojanje i one koji su bili konkurenti nazivali 'ozbiljnim' kandidatima. Vreme je za istoriju. Potrebno je pisati je od samog početka. Ako se bude pisala po sećanjima neće biti autentična. A onda postaje svejedno. Samo još jedna knjižurina koju niko ne čita.

Гласали смо. Или прецизније, бирали смо, па смо неки изабрали и да не гласамо*. За цензус је требало око 180 000 гласова и летвица је остала недостижна за пар опција које су озбиљно покушавале да је прескоче. За убедљиву већину (она која друштво уводи у беду) СНС је затражио и добио 1,7 милиона гласова. Гласало је али остало испод цензуса скоро 900 000 и то представља другу највећу снагу изашлих (после 3,6 милиона који су имали друга посла, не постоје у реалности иако су на неком списку, нису успели да се препознају ни у једној опцији...).