Urna Nikole Tesle se premešta u Hram Svetog Save

Tanjug | 28. 02. 2014. - 14:58h

Beograd - Posmrtni ostaci naučnika Nikole Tesle biće premešteni iz muzeja posvećenog tom velikanu u Beogradu u portu Hrama Svetog Save, gde će mu biti podignut i spomenik, predviđeno je Sporazumom koji je danas potpisan u Patrijaršiji SPC.

Sporazum su potpisali partijarh srpski Irinej, ministarka energetike Zorana Mijhajlović ispred Vlade Srbije i predsednik Privremenog organa Beograda Siniša Mali.

Partijarh je, nakon potpisivanja sporazuma, rekao da

Како баба каже!

 

У мојој кући се од памтивека знао ред: деда је глава породице, али је увек бивало онако како баба каже. Баба је била оса око које смо се окретали. Ако је требало

... ili cisto da se i ja malo nalupetam na izandjalu temu...

Nije uopste vazno kako ce se zavrsiti ovo zezanje oko Ukrajine. Nije ni prvi ni poslednji put da se "narod" digne protiv vlasti (spontano ili ne), da se "vlast" sklanja u Rusiju (principijelno ili ne) i da se Rusija ponasa kao uvredjeni bully u skolskom dvoristu.

Uopste me ne interesuje da ulazim u analizu ukrajinske (bivse?) opozicije i ko je sta tamo, sta ko hoce, ko koga kontrolise (spolja ili izvana), ko, kako, i zasto je organizovao demonstracije, da li su se one spontano ili ne pretvorile u revoluciju, i da li ce na kraju ta revolucija pojesti svoju decu ili ne.

Beograd je kao otvorena knjiga iz koje se mogu pročitati gradske priče još od nekada, ali se može proniknuti i u ono što sledi. Svaka ulica, zgrada ili neki kvart su poglavlja ili pasusi te knjige gde je zapisano šta tu jeste ili šta je nekad bilo, pa pažljivi čitač, ljubitelj gradske literature, ima priliku da sriče o događajima i promenama koje su mnogi pisci knjige odvajkada zapisivali. A posebno su na ceni oni koji su se trudili da pišu o arhitekturi, jer su arte facti iz te sfere uočljivi, nezaobilazni i dugo traju u gradu. Arhitektonika grada sadrži i emituje informacije o stvaranju gradske matrice i gradskog lika kroz sebe samu u vremenu od kada je grad nastao sve do ovog stanja u sadašnjici.

Jedna od većih časti koje su me snašle u životu je bio poziv da pišem za današnji, rođendanski broj Politikinog Zabavnika. Današnji. Danas Zabavnik slavi 75. rođendan. Moram da kažem da je to jedno od starije dece koju poznajem. Zbog toga, a i zato što sam Politikinom Zabavniku dužna za sve ono što je on za mene pisao sve ove godine, od mene je Zabavnik za rođendanski poklon dobio priču. Naravno da ta je neophodimi i sastavni deo te priče i Bob Živković. Bez njega poklon ne bi bio pravi...Dakle, ZABAVNIČE, SREĆAN TI ROĐENDAN:

 

 Ja nisam rasla sa Zabavnikom. Politikinim Zabavnikom. Ja sam rasla pod Zabavnikom. Naime, njime su me pokrivali na noši. Znam da to možda baš nije zgodna priča, ali život je pojava koja je mnogo drugačija u radnji no u izlogu.

Posle mene potop je najčuvenija sebična rečenica na svetu! Postala je životna maksima mnogim kasnijim diktatorima a koliko vidim danas je i u Srbiji na delu.

Na Svadbi u Kani,  Mati Isusova, Bogorodica, primače se Sinu i šapnu mu: Nemaju vina!  I šta biva? Sin Božji, plod bezgrešne Marijine utrobe, grubo (za moj ukus) joj odgovori: Ženo, šta ja imam s tobom? Slična stvar se desila, nije bitna lokacija niti da li je bila pre ili posle ove, sedeo je za večerom u kući nekog domaćina sa svojim apostolskim trabantima,

Nema lepšeg osećaja i većeg zadovoljstva od onog kada se zamoreni dnevnim obavezama, predveče, negde posle 18.00 časova, vratimo u svoj stan, kuću ili iznajmljenu garsonjeru. Okrenemo ključ u bravi, izujemo cipele, istuširamo se  i naspemo piće. Još ako nas u toj kućici ili stanu očekuje lepuškasta ženica ili devojka  u zategnutoj i izazovnoj odeći sa postavljenim stolom za večeru, čak ni dvoje-troje umazane i zajapurene dečice, koje nam hrle u zagrljaj, neće pomutiti našu sreću. Naprotiv, uvećaće je. "Home! Sweet Home!", uzviknućemo ili bar pomisliti i time po ko zna koji put, svesno ili ne, priznati da je kapitalizam najbolji od svih sitema. Međutim, da li je baš tako? 

Autor: Rodoljub Šabić

Svojevremeno je P. Stjuart, sudija Vrhovnog suda SAD, rekao: „Kad je sve poverljivo, onda ništa nije poverljivo, a sistem postaje takav da ga cinični i nemarni ignorišu, a s njim manipulišu oni čiji je cilj da zaštite sebe ili sopstvenu korist“. Iako izneta povodom jednog, konkretnog „top secret“ predmeta, ovo je jedna od onih rečenica koje su aktuelne za svako vreme i u svim sredinama.

I naša stvarnost to potvrđuje. Prava lavina Povereniku za informacije početkom ove godine podnetih žalbi (u prvih mesec i po 850 predmeta) među kojima

Sistem društvene samozaštite i samokontrole je delovao tako što vam niko direktno ne naredi da nešto uradite ili da ne uradite, ali vi nekako ipak znate kako je "najbolje" postupiti. Ovo se odnosilo i na službena lica, i na neslužbena lica, i na organizacije... I, važilo je u svim oblastima.

Jasno je da to što je uvežbavano decenijama nije moglo da se izgubi u ovo nešto malčice godina traljave demokratije.

Osvanula u Politici vest da je otkazana izložba karikatura Jovana Prokopljevića, koja je bila spremna i otvaranje je trebalo da bude održano danas (sreda, 26.februar). Prokopljević, koji je dugogodišnji karikaturista i nagrađivan je širom sveta, izjavio je da mu je u kratkom telefonskom razgovoru rečeno da je razlog ovog naprasnog otkazivanja to što je ipak u pitanju «politička karikatura».

 

Da vidimo ovako - a čisto razbibrige i eksperimenta radi: čast, dostojanstvo, poštenje, ponos, ugled, obraz..Koji vam je od ovih pojmova najsmešniji? Na koju se od ovih reči i na koji pojam koji one predstavljaju najslađe nasmejete? Kojoj se od tih reči danas u Srbiji najrađe i najslađe rugamo? Koja je od njih najveći a najnepotrebniji teret inače preobimnom i prekomplikovanom rečniku našem napaćenom? 

Moral, recimo?

Kad prosečan srpski web-intelektualac guglaš-mudrijaš koji zna sve o političkim marifetlucima i da su svi isti - dakle kad takav citira Đinđića - u pitanju je obavezno ona čuvena o tome da "kome je do morala neka ide u crkvu". Normalno. I pošteno.

 

Aha, 

Poštenje... E o o poštenju stav je vrlo jasan i nedvosmislen: zaista postoje pošteni ljudi i građani. I ne, to nisu kurve koje o poštenju rado a često pričaju. . To smo Mi. A Mi smo oni koji znamo da su inače svi lopovi. Kako se zna da neko, ipak nije lopov? Lako: svrsta se adekvatno, i glasno i često viče da su svi lopovi. Tako se najbolje zna i vidi da On nije lopov. Hehehe - pa naravno da ne padamo na pravničke mudroserije za naivce i budale! Prezumpcija nevinosti - sic! 

 

 

Edit (sreda):  Posle svega što sam pročitala u današnjim novinama, ja moram nešto da kažem. Da ne bude posle da nisam rekla. Kada sam zamoljena da pomognem Anastasiji, pristala sam. Ali nisam pristala zato da bih sada gledala kako je bilo ko živu sahranjuje. Sve dok u njoj ima truna života i želje za životom, niko ne sme da se predaje u njeno ime. Niko.

Edit (sreda): Anastasija je još bolje. Normalno diše, i samo zbog drena u plućima je još uvek na intenzivnoj nezi. Čim joj izvade dren, što će najverovatnije biti ubrzo, preći će na obično pedijatrijsko odeljenje.

Jutros je sama jela plazmu i mleko. Popila celu čašu vode, sasvim normalno gutala. Nema nikakve bolove. Dobro je raspoložena. I smeje se :) 

[Искажи своју муку]

 

Ти си оно што ти окружење каже?

Двадесет двоје сирочади су поделили у две групе. Једну групу су чинили они са проблемом замуцкивања, а други без њега. Група са замуцкивањем је третирана позитивним говором тако што су хваљени за течност њиховог изговора. Група без замуцкивања је третирана негативним говором тако што су стално прекоревани за сваку грешку. Резултат је био да су деца негативно третирана задржала говорне проблеме током остатка живота.

 

Гледам ономад у Финској, иде аутобус, на станици инвалид, стаје аутобус, излази возач, помаже инвалиду, и наставља даље. Следећа станица: наилази на бициклисту, стаје аутобус – излази возач, убацује бицикл, улази бициклиста – и замислите, нико се не нервира, сем мене, као да се ништа догодило није.

 

Edit: Prema poslednjim informacijama, Anastasija je upravo u avionu, na putu ka Beogradu. Između ostalih, i u  pratnji lekara koji je, iz Srbije, došao po nju. 

Devetogodišnju Anastasiju Trajković sutra, u utorak, vraćaju u Srbiju. Tako mi je večeras rekla njena mama, Snežana.

Još uvek nije pouzdano utvrđeno da li u plućima ima metastaze. Voda koja joj se pojavila u plućima se u velikoj meri povukla.

Ali se taj strašni tumor, hordom proširio sa obraza na unutrašnjost lobanje i usta. Anastasija želi, ali ne može da jede, kaže mi njena majka. I sve je umornija.

Državna bolnica u Pragu, na čije onkološko odeljenje je prebačena Anastasija, kada je tokom protonskog zračenja pregledana zbog velike malaksalosti, je odlučila da je vrati u Srbiju.

Kako je Anastasijino stanje prilično loše, trpi bolove zbog drena u plućima, bolove zbog hordoma i još uvek ne diše sasvim samostalno, njena majka mi kaže da će po nju, u utorak, biti poslat avion sa medicinskim aparatima koji će omogućiti da se Anastasija bezbedno preveze, uz pratnju lekara koji će stići iz Srbije, od Praga do Beograda.

Prema majčinim rečima, Anastasija želi da ide kući, u Vranje, makar na jedan dan, iako je jasno da bi jedino u bolnici mogla da dobije tretman koji bi je spasao smrti i možda joj čak omogućio, ako joj se stabilizuje stanje, da se vrati na protonsko zračenje.

Sve ostalo je majčin plač. Strašna tuga neprepričljiva i priča majke koja gleda kako gubi dete.

Nema reči koje bi taj plač i tu tugu mogle da opišu.

„Nove tehnologije u obrazovanju – konferencija o upotrebi IKT u školama“ održaće se u Domu omladine Beograda 25. i 26. februara 2014. Na ovom dvodnevnom događaju biće reči o sledećim temama:

• Strateški pristup i podrška razvoju upotrebe IKT u školama;
• Tehnologije i oprema – dostupnost i mogućnosti;
• Digitalni nastavni materijali i rad uz pomoć interneta;
• Razvoj kompetencija i profesionalni razvoj nastavnika za upotrebu IKT u nastavi;
• Inovacije u nastavi uz upotrebu IKT;