Dragi blogeri,

slucajno sam naletela na stranicu, na kojoj se vec neko vreme odigrava glasanje za digitalnu licnost godine i medju kandidatima naisla na Filipa Vuksu, mladica o kome smo ovde vise puta pricali, jer je njegovo angazovanje da poboljsa stavri u nasem gradu i pored prepreka na koje, dok taj svoj volonterski rad, potaknut samo entuzijazmom i ljubavlju obavalja, izuzetno, retko i fenomenalno.

 Cini mi se da podrska Filipu u

Ako me računica ne vara, negde u oktobru ove godine navršiće se 20 godina od smrti Miljenka Smoje. Onima koji će me odmah upitati: "Šta se to nas smatra" odmah i da odgovorim: "To je značajan jubilej jer je Smoje, po mom skromnom mišljenju, jedan od najboljih domaćih pisaca svih vremena."

Odluka decentna, predhodno nije ostavljen prostor za diskusiju jer je doneta bez neke rasprave, ne daj bože, javne gde bi se možda i neka drugačija mišljenja čula jer javnost uvek ima šta da primedbuje a na to ima svako pravo pa i u Statutu grada Beograda tako što jasno piše. Ali sada je drugačije jer se virus Beograda na vodi širi sa izraženim simptomom netransparentnog pravljenja urbane slike Beograda gde se javnost, stručna i laička smatra, ako nije za, protivničkom stranom koju treba zaobićiu i onemogućiti, za sada samo verbalno. Pošto vakcina koja bi efekat delovanja tog virusa umanjila  još nije pronađena bolje je ostati na aspirinu i bar glavobolju dovesti u podnošljivu meru.

Ovo su najpreporučeniji komentari na B92 sajtu na vest "Nemci spremni da puste Grčku da ide"

Zvuči kao dobar početak dana. Ili završetak. Videćemo. To da li uvođenje Sirize u evropsku priču znači početak ili kraj ostaje otvoreno pitanje a odgovor na to počinje ovih dana da se ubrzava.

Jedan čudan vikend u Ženevi i događaji koji slede.

Ili -- kako me i nakon dve i po godine u južnoj Aziji ona opet iznenađuje pokazujući mi koliko zapravo malo znam o tamošnjim ljudima. Priča o stanovnicima Sumatre koji me istovremeno izluđuju svojim ponašanjem i dovode do suza svojim dirljivim pričama i postupcima.

*

Šok nakon Singapura bio je očekivan, ali ni približno u toj meri u kojoj me sustiže odmah po prelasku na ostrvo Batam, koje pripada Indoneziji. (A još ne znam da je ono pod najjačim uticajem svojih severnih super-razvijenih suseda i samim tim najmanje 'indonežansko' od svih indonežanskih ostrva.) Prva slika je - prljavština. Prvi utisak - gužva i buka. Siromaštvo me zaskače iz svake sklepane drvene kućice sa koje visi natpis sa zvučnim imenom nekog svetskog brenda, najčešće - mobilnih telefona ili kola. Statusni simboli kao magični ćilimi koji će srećne vlasnike poneti daleko od surove stvarnosti.

Kada se nešto ne uradi kako treba na vreme ili u pravo vreme, onda dugovi dođu na naplatu pre ili kasnije, uz dodatnu cenu i moguću štetu. Propusti i greške, bilo da su svesno ili nesvesno učinjeni ranije, pojave se najčešće u nevreme kao svojevrsni duhovi iz prošlosti.

Tako je u raznim oblastima života, pa i u razvoju softvera. Problemi prouzrokovani greškama i propustima u starom programskom kodu, od kojih su neki sa vrlo ozbiljnim posledicama, iskrsavaju sve češće. U ovom tekstu navodim nekoliko primera koji su se pojavili prošle i ove godine. Nakon toga slede preporuke kako bi ubuduće mogli da se umanje ili izbegnu ovakvi problemi.

Jedan od nedavno otkrivenih propusta u softveru dobio je, na interesantan način, upravo ime GHOST ili, u prevodu, duh.

Jedna divna, osećajna, tako ljudska priča! Morala sam da je podelim sa vama. Moj gost je kolega bloger milozvučnog imena violina

I moram da upozorim - ovde će trebati maramice, verujte mi na reč!

Pre 36 godina u Novom Sadu počela gradnja jednog novog naselja, dva velika stambena bloka za početak, livada, puna miševa, žaba, poneki elitni pacov i zalutala belouška, dobili nove stanare. Završetak gradnje blokova označen startom za osvajanje stanova, slično kao na divljem zapadu, kamioni, konjske zaprege, tricikli, sve je to služilo za prenos onoga što će ući u novi satn, gužva na nezavršenim pristupnim putevima, radost I nervoza pomešana željom za, što pre u svoje, mnogima od nas je to bio stan prvenac.

S vremena na vreme izmaltretiram astrologe

svojim datumom i tačnim vremenom rođenja.

Te bube me obično hvataju

kada život sedne kraj mene

na moj plavi kauč i tera me da samo pravim sendviče

i škrabam reči bez ikakvog smisla

kada pomislim da je kraj

jer me mrzi da sečem nokte na nogama ili da se javim na telefon

ili da podignem roletne da to žuto sranje probije žute oblake

i crni vazduh uđe u sobu i predsoblje.

Tada ih pronalazim i zapitkujem.

Uvek im je lepo slušati glasove

hajde da se igramo jedne opasne igre. igre postavljanja pitanja. 

Alfa, Beta, Gama, Delta… zraka sirotog uranijuma na avetne Nevene, čelične Magnolije, ljude… MRTVI… ŽIVI.

Ova posveta: Za postignutih trideset godina, svome drugu, borcu za narodna prava, cvijet – čojku Mikeleu, daruje ovu knjižicu njegov drug Bobo, 4. Sept. 1976 g., nalazi se na unutrašnjoj strani korica SNOOPY  a des problemes!, PEANUTS No 6, izdanje GALLIMARD, 1974 godine.

Godinu dana ranije, na svoj 29-ti rođendan vratio sam se avionom iz Moskve posle putovanja i bivstvovanja na Kavkazu. Već sam pisao o tome.

Na carini

АСОВИ

Аца дуги
и Перица мали
победу извојевали
данас клубу своме.

По три гола
противнику дали
и другови
њима обећали
почасне дипломе.

Дипломе?
Дабоме.

Испуниће другови
обећања ова
чим секретар клуба
научи сва слова.

* * * (белешка) * * *

Пророчанство је преузето, дословце, из збирке

Treća sreća!

Tokom ove nedelje planiram da kompletiram sve neophodne dokumente (uverenja o državljanstvu  i o prebivalištu, dokaze o visokoj stručnoj spremi, dokaze o najmanje 10 godina radnog iskustva na rukovodećim poslovima) i da redigujem već

Kažeš nema dokaza?! 

Pa evo, samo za oblast obrazovanja:

1) Predsednik naše države ima veoma spornu diplomu fakulteta. Da nema cenzure, bila bi to prava poslastica za svakog novinara - da istraži studentski život našeg predsednika, koji je bio u najmanju ruku čudan . Podsetimo se, predsednik je upisao fakultet u šestoj deceniji svog života, studirao je nešto što nema veze sa srednjom školom koju je završio i poslom koji je radio. Studirao je nešto čime se nikada nije bavio niti smo mogli videti da je u prošlosti pokazivao interes za to što je studirao. Navodno je polagao neke ispite nedeljom, a kada je upitan, nije umeo da kaže na kom odseku je diplomirao. Nakon završetka studija, nikada nije pokazao ikakvu kompetentnost u oblasti za koju je nakon studija navodno stručan ... List koji bi objavio detaljan ekpoze o studentskom životu našeg predsednika bi bio prodat u desetinama ako ne i stotinama hiljada primeraka!