nas je samo trojica živih. Nije bilo psa kao u Džerom K. Džeromovoj knjizi, nismo imali ni čamac, plutali smo po beskrajnoj vodi na splavu koji je bio deo polomljene kobilice broda. Posle nekoliko sati, morske struje su nas toliko udaljile od mesta potonuća broda da više nismo videli ništa što bi nas potsećalo na na taj tragičan događaj. Ležali smo iscrpljeni, grčevito se držeći za daske i s nekakvom nadom očekivali zoru. Uskoro se more umirilo, istok se zarumeneo, mokri, cvokoćući od hladnoće, željno smo iščekivali tople sunčeve zrake. Kad se blagotvorno sunce izdiglo

In the old days, the phone was a fixed object in some corner of the house, usually next to a comfortable chair, so you could sit and chat with whoever was on the other side of the receiver. When the phone would ring, we usually knew who it might be - a friend, your Aunt Wendy, your sister in Chicago.

Or Bob.

But that was then. Today Bob never calls. You read his Facebook updates. You might occasionally exchange "likes," possibly the odd instant message chat. And in the end, you know pretty much what Bob has been doing and what he likes and what is happening around him. The same for your sister and Aunt Wendy. The virtual nature of our communications today means that we have the impression of talking to people all the time. We open some social media site with our morning coffee or tea and instantly know what our thousands of friends are doing. Especially the friends we never met.

... dana sa našim Predsednikom, Tomislavom Ignjatom Nikolićem, bajčetinskim Glembajem.

Čestitam svima koji slave.

Danas je Srbija pljunula na svoje pretke, svoju državnost, ali i na one koji su 1999. godine obukli uniforme i borili se protiv NATO. 

Danas je onaj koji je najzaslužniji za bombardovanje Srbije držao predavanje srpskim ministrima, i to za pare nas poreskih obveznika. Danas će Srbija ćutati, a milioni glasača SNS koji Blera smatraju najgorim zločincem će opet glasati za Vučića zato što im ovaj obećava kule i gradove.  Danas smo pokazali da u potpunosti zaslužujemo Vučića.

Danas se osećam tužno i poraženo. 

Fejsbuk prijatelji ...

Ne znam zašto ovi poznati žele da budu baš sa mnom prijatelji...ali to je činjenica...Žali mi se jutros Djura Jakšić kako nisu hteli sinoć da mu daju piće na recku...Džaba je on konobaru objašnjavao da je on Djura Jakšić...ovaj ga je ipak izbacio iz kafane...Ni kod drugih nije ništa bolje...Tesla mi se jada da su mu isključili struju

Nazivi Beogradskih ulica su putokaz u urbanoj mapi grada, po njima se pamti i  prepoznaje grad. Mreža nazvanih ulica čini mentalnu mapu grada, virtuelnu kartu Beograda koju građani nose sa sobom, svako memoriše svoju i onda se osećaju kao kod kuće. Odvajkada, imenovanjem ulica odaje se počast izuzetno zaslužnim ličnostima, obeležava se istorijski događaj ili neki važan datum.

Nazivi ulica u svakodnevnici su znaci po kojima se građani snalaze u gradu, mogu drugima objasniti gde stanuju, odrediti mesto ljubavnog sastanka ali i da poštar može da im isporuči pismo ili penziju. Preko naziva ulica može se čitati i prepoznavati istorija grada. U Beogradu to nije uvek slučaj, jer je Beograd lociran na mestu koje nije moglo ostati po strani, trajao je u burnim vremenima i bio svedok mnogih promena sve do danas. Menjali su se vladari i svaki je imao želju, ali i moć, da briše neke delove istorije grada, posebno one koji mu nisu bili po volji, da uspostavlja svoje viđenje istorije, dorađuje predhodnu, započinje svoju ili vraća u život događaje iz nametnutog zaborava. Česta promena imena ulica menja ne samo istorijsku matricu, već i mentalnu mapu grada, kulturu memorije, pa građani pored ostalih planetarnih problema i ovim činom bivaju dodatno dezorijentisani i zbunjeni.

Imajući u vidu dve sistemske prepreke, slabosti društvenih elita i kontraproduktivno delovanje spoljnopolitičkog faktora, postavlja se pitanje šta danas činiti na racionalnom i interesnom unapređenju regionalne saradnje.

Ako ste ovih dana hteli telefonski da zakažete pregled kod lekara opšte prakse a niste uspeli... Pa obratite pažnju na slušalicu koja simulira zauzetost. Mesto radnje: Dom zdravlja Novi Beograd. Preuzeto od prijatelja sa Facebooka. 

           Onom ko je izmislio slušalice za preslušavanje muzike...bog da mu da rajsko naselje!

         Kad buka (i muka) unutrašnjih misli preti da poklopi buku kompa, TV-a, violončela, tinejdžerke, komšije pekara i ludaka u autobusu, znaš da je pravi trenutak da izvadiš slušalice, utakneš ih u telefon i izađeš na Sunce.

         Najviše volim one male, što se zavuku u uvo. I velike su kul, samo te one baš odseku od spoljnog sveta. Možeš da padneš niz stepenice ili se zakucaš u kola i prolaznike. Priznajem, ja sam jedna od onih što nesvesno igraju na pešačkom prelazu, klimaju glavom u autobusu i pomeraju usta u bezglasnom pevanju u Pošti. Plej lista mi je jako kratka, desetak pesama koje vrtim u krug. Nit su mi najomiljenije nit su vezane za značajne ljude i događaje.

          Jedino što im je zajedničko je da  izazivaju prekid stvarnosti.

           Iz odmah.

Ovako izgleda toalet putničkog voza u Srbiji. 

Posledica turske vladavine? Urodjene štrokavosti? Depresije? Odustali smo od života?

 Ili je ovo ipak posledica partijskog zapošljavanja?

Subvencije železnici u 2015 su 11.7 milijardi dinara.

 Hoće li preteći

Iako svaki narod u realnosti postoji kao  skup  jedinki  koje povezuje jezik, kultura, obicaji.itd, u politici termin narod poprima apstraktne obrise i često podleže  interpretaciji    političke elite. Premijer Vučić je stavio medije pod svoju kontrolu kako bi bio u poziciji da interpretira, kako stvarnost, tako i "glas naroda".

Posle nedavnog parafiranja sporazuma izmedju Beograda i Prištine ,  kojim se  potvrdjuje integracija   severa u Kosovski pravosudni system , nije se čuo  glas nezadovoljnog naroda  ,a kamoli  da je bilo kakvog radikalnijeg "dešavanja naroda".

Samo

To je onaj za koga važi definicija: „To je osoba koja se sa sumnjom osvrće na nove reči proverenih lažova".

Ko ne veruje u organic i non-organic podelu, pa se sekira na pomisao o bilo kakvoj štetnosti vakcina pošto su takve ideje besmislene, rizikuje da se nasekira po čitanju ovog bloga, iako je blog o hrani - MIT naučnica Stephanie Seneff kaže „Jedite organic hranu".

Tamo gde je to skupo možda postoje putevi, ne za sve u počeku, gde proizvođači i potrošači mogu malo da se približe.

Uvod ide dalje preko šaljivog intervjua sa neznanim japanskim doktorom:

P(itanje): Doktore, čuo sam da kardiovaskularne vežbe produžuju život. Da li je to tačno?
O(dgovor): Srce jedino dobro za neki broj otkucaja... Ne troši na vežbanje. Sve se istroši na kraju i pokvari.

P: Da li da smanjim potrošnju alkohola?
O: O, nikako. Vino pravi od voće. Voće jako dobro. Vinjak destilovano vino pa ima još više voće. Pivo pravi od žitarica. Žitarice isto dobro.

Iskreno sam potresen. Prisećam se nezaboravnih momenata, druženja, koncerata...

 Koncert sa Sextetom na Kolarcu 1982 imao je neočekivanu predigru. Čekao sam Clarka na aerodromu. Svi putnici sa tog leta su prošli, ali  njega nije bilo. Dolazio je sa suprugom Holanđankom, pa sam imao buket cveća za damu.

Nakon nekog vremena pojavila se gospođa koja je pitala da li neko čeka Clarka. Kada sam rekao da sam to ja, rekla je da on neće doći. Odnosno da je stigao, ali neće da napusti aerodrom, jer se interesuje za prvi mogući let ka nekom gradu u Evropi. Objasnila