Autor: Rodolјub Šabić

Primim pre nekoliko dana "zanimljivu" pozivnicu za koktel. Sa, standardnom, famoznom frazom "imam čast da Vas pozovem...", na srpskom jeziku, ćirilicom. Samo, ispod teksta dva potpisa - levo, "M.N. šef Protokola", a desno, "M.N. Head of Protocol", engleski. Ovo drugo zato što je poziv upućen i stranim diplomatskim predstavništvima (valjda s varljivom nadom da znaju da čitaju ćirilicu). Možda bi ipak bilo praktičnije da je tekst pozivnice bio u obe verzije, makar i samo sa jednim potpisom, ali...

Ali, pustimo sad to, "sitničaru" kakav sam ja, hoćeš-nećeš, padne u oči ono "šef Protokola". Naime, naša ministarstva, izuzetak je MSP, nemaju protokol kao posebne organizacione jedinice, pa naravno ni šefove protokola. Poslovima protokola se uz ostale poslove bave kabineti ministara. Međutim, potpisanog M.N. nema na spisku radnika koji se u kabinetu konkretnog ministra bave protokolom. Ali, ima ga na pozivnici, pa je još "snabdeven" državnim pečatom.

Bilo je bajno letnje veče, ležali smo na još toplim kamenim pločama, ja na leđima a Branka na boku podbočivši glavu levom rukom. Desetak metara ispod nas, more je meko udarajući o stene pevalo svoju pesmu od iskona. Do pre nekoliko minuta kamene ploče su bile prepune naših drugarica i drugova a onda su se kao po dogovoru naglo izgubili i ostavili me s Brankom. Kasnije sam saznao da je dogovor zaista postojao. Vera, moja komšinica, koju su svi, ne znam zašto, ni onda ni sada mi nije jasno, sledili i slušali, smislila je da nas spoji, Branku i mene. A ja sam bio zaljubljen u Snežanu

U poslednjih nekoliko godina na međunarodnoj sceni dolazi do promena u glavnim ekonomskim i trgovinskim šablonima. Ove promene mogu za Balkan i Srbiju predstavljati – ničim izazvanu – istinsku razvojnu šansu, to jest mogućnost da se sa margine pomerimo bliže središtu međunarodnih trgovačkih, tehnoloških i finansijskih tokova. 

For many years, I have been looking for an adequate explanation for traffic in the White City. I have wondered why it was ok to come to a stop at a red light and then step out of your car and go get a coffee.

The question of right-of-way was fairly easy to figure out - everyone has it. At the same time. Especially at a four-way intersection with six ancillary roads leading into it. Why waste time trying to figure out who has priority when the answer is obviously me? And when you need to transfer (quite suddenly) from the far left lane to the far right, you just do it. Everyone will always get out of the way.

And they will greet you with friendly honking as you go.

gost autor: stefan hauzer

-  Polusezona !? Već ?!

Odmah da vas obradujem,ovo će biti kraći tekst od prethodnog. Tačno smo na pola sezone! Ova, kao i svaka prethodna ,nam je isporučila par iznenađenja; sekundari Detroita ili kompletna odbrana Dalasa. Bilo je i srušenih rekorda , jer u američkom sportu sve je statistika! Demarko Marej,trkač Dalas Kaubojsa, je prvi čovek koji je istrčao 100+ jardi u prvih osam utakmica u sezoni i pitanje je hoće li uopšte stati „samo na tome“. No,da krenemo od početka:

Evo jednog od mnogih načina da obesmislite Blog i da ga pretvorite u oglasnu tablu.
Objavljivati  tekstove na Blogu a da je onemogućeno komentarisanje - sa donjom napomenom ili bez nje – je tužna praksa kod nekih blogera. Pokazala se kontarprodukrivnom pre svega po čitanost.
Ovo mesto se polako gasi. Gas je pušten a mi koji mislimo da idemo na kupanje pišemo posmrtne poruke. Posebno mi, naravno, koji smo pod pseudonimom, naravno, što umanjuje osećaj odgovornosti, naravno,...   

  
“P. S. Pošto nisam u prilici da sve vreme kontrolišem

Када познанике у Мађарској упитам да ли су чули за Крагујевац, старији се са сетом у гласу присете како су им, после ере "трабанта", из Крагујевца осамедесетих и почетком деведесетих година прошлог века стизали

Nedavno sam čuo jednu teoriju zavere koja zvuči zabavno ali verovatno, na moju veliku žalost, nije tačna. Bilo bi zanimljivo kada bi se došlo do nekih podataka i smernica iz te ,sva je prilika, imaginarne teorije.

               Zatekla ih je priljubljene jedno uz drugo. Ona je bila leđima tek ovlaš oslonjena o ivicu terase, obučena u haljinu zadimljeno plave i bele boje, sa veoma umešno ukomponovanim prugama i tufnama. On se blago naginjao nad njom u svom svečanom odelu nešto prenaglašeno plavom, ali sasvim umesno primirenom belim detaljima, od kojih se naročito isticala savršeno zavezana leptir-mašna. Delovalo je kao da ćućore nešto toliko lično da je, videvši ih tako, Hana na trenutak zastala i bila gotova da se lagano izšunja ne kvareći im taj, po svemu sudeći, sasvim poseban trenutak.

Ko bi rekao da ustvari imamo mnogooogo više sreće nego što nam se to obično  čini. Imamo toliko sreće da živimo u kosmosu baš fino podešenom za život. Prefino, moglo bi se reći. Da je kosmos samo malčice, malčice, malčice ...malčice drugačije naštelovan, ne samo da u njemu ne bi bilo života, vjerovatno ne bi bilo ni zvijezda, planeta, ni lige šampiona.

prosla je i "utakmica" a prosle su i kazne. srbija je dobila 3:0 sluzbenim rezultatom jer igraci albanije nisu hteli da nastave utakmicu posle prekida. srbija je kaznjena oduzimanjem 3 boda zbog lose organizacije utakmice sto je za posledicu imalo ulazak navijaca na teren. mislim da se pominje njih 14 a medije je najvise zainteresovao ivan bogdanov a slika dana je bilo saketanje albanskog kapitena i navijaca srbije u crnoj majci. vucic je opet imao svoje vidjenej kazne, po obicaju pateticno i netacno

"Čak je i UEFA odlučila da Srbiji dodeli tri boda, jer je incident izazvala zastava", rekao je Vučić.

Ulicama Berlina, kolovozom i trotoarima, vijuga jedna kamena linija sastavljena od dva bloka koji su bili temelj Zida, svugde su u ravni podloge, malo su drugačije boje i po njima se ne može uvek hodati, ali se uvek mogu – videti. I kad se zagledaš u njih stvore ti pitanje „da li je danas važnije što je Zid pao ili što je bio?“. Lakoća kojom se može dobiti odgovor „važnije je što je pao“ nosi istovremeno sobom svu težinu istorije kojom je – bio. Istorije kojom je ostavio neizbrisiv otisak na ulice, prostor, zgrade i život svih koji su u Berlinu živeli, tada i sada. I ne samo na njih.

 Berlin je već dugo važan grad, iz mnogo dobrih razloga. Sporiće mu, ponekad, tu „važnost“ obližnji Drezden i istorija Saksonije, (a o Bavarskoj ili Hesenu i da se ne govori), ali niko neće stvarno poreći važnost Berlina i Pruske, čudesne države koja je nestala preko noći 1919 (neće je spominjati često, ali njen nevidljivi otisak je tu).

Berlin, kao četrdesetpetogodišnji simbol „podeljenog grada (sveta)“, nosi sobom svu tu važnu istoriju nekako sasvim posebno, slično kao otisak Zida koji ne postoji više ali je „sveprisutan“, bar meni potpuno vidljiv.

 Možda zato ne umem da vidim spomen na Zid drugačije nego kroz na mah stvorene slike samo o – Berlincima koji su živeli s obe strane Zida.

(један аспект)

Mnogo volim ovu pjesmu. Odlučio sam se da baš  ona bude moj prvi prevodilački pokušaj. No, izgleda da je to bio prevelik zalogaj za mene. Ili barem pretvrd. Nije da ništa nisam uspio da uradim. Štaviše, imam dvije verzije prevoda (slobodni stih i djelimična rima, bez uključivanja prvog i zadnjeg stiha strofe u nju).

Možda su neke pjesme praktično neprevodive u smislu zadržavanja originalne strukture rimovanja, baš kao što su i neke diferencijalne jednačine analitički nerješive.

Insistiranje na tom zahtjevu  dovelo bi do drastičnog karikiranja i rogobaćenja smisla i duha originala. Pošto među blogerima ima onih visprenih sa riječima i stranim jezicima, ovom prilikom molim sve  koji se nađu sposobni da se nose sa prevođenjem ove elegične pjesme za pomoć .

Hvala.