Za Šešelja znam od ranih osamdesetih. Bio sam na jednoj tribini u SKC-u kad je on iz publike prekidao moderatora Vojina Dimitrijevića svojim lucidnim i za ono vreme neobično hrabrim upadicama. Nisam baš siguran, Vojin je, otprilike, rekao da Jugoslavija nikad u svojoj istoriji nije imala iskustvo demokratije, građanskih sloboda, a Šešelj mu je replicirao da jeste - u vreme kralja Aleksandra.

 

Neo Rauch

 

gvožđe se kuje dok je vruće

al' tek hladno postaje mač

Математику никада нисам волео. У мојој рубрици у школском дневнику та оцена је увек некако "штрчала" и бола очи свакоме ко би бацио летимичан поглед на успех ученика Д. Ј. У маси солидних и насмешених, оцена из математике

Занимљива је књига "Лоши/зли Самарићани, мит о слободној трговини и тајна историја капитализма" Ха-Јун Чанга. Ових дана сам је прочитао поново и па сам у размиљањима о њој имао неке периферне асоцијације које бих поделио са онима са вишком слободног времена. За потребе овог писања није битна основна теза ове књиге, иначе веома интересантна, да је свака држава у једном тренутку свог напретка била веома заштитнички настројена према свом привредном простору, да субвенције нису зло саме по себи осим у мантри слободне трговине која се намеће онима који још нису развијени. У једном тренутку се поставља зашто се та идеологија слободне трговине намеће "онима који долазе за нама"? Да ли је у питању љубомора или завера или је једноставно у питању идеолошко тумачење настало у другом контексту од оног који је био некад?

Zove me ortak juce koji je pre godinu dana otisao u Bazel.

Evo kuma na kapiji! 

Kako mislite - nema nikog kod kuće?!

…

Kad je ono Vojislav Šešelj kretao na ispunjavanje svoje životne misije Slobodan Milošević je bio živ. I čekao ga.

I Zoran Đinđić je bio živ, i sa pravom, ispostavilo se, očekivao da ga vise neće sresti.

Sa Trga republike ispraćali su ga četnici svih srpskih zemalja, a govorom ga obodrio I kum I zamenik u SRS, vojvoda Tomislav Nikolić. Kao ratnik ratnika kako sam reče, kao našeg Voju, Vojislava, Šekija, Šešu. A Šešelj je njima sutradan na aerodromu poručio da će se boriti za sve četnike a da njima u amanet ostavlja da sruše dosmanlijsku vlast.

 

I ode Šeki...

Od početka ovih zadnjih promena u vlasti Beograda osećaju se pomaci napredne provinijencije. Prvo je ono Privremeno veće dok beše započelo pa u nastavku nije zaostajala ni sadanja Skupština grada i nastavljeno je konačno raščišćavanje sa tim zatečenim načinima gradske održivosti koje je započeo drug Tito kad je ono oslobodio zemlju i pobedio sa saveznicima fašizam i napravio novu državu gde se između ostalog radilo i o uvođenju društveno odgovornog načina brige o ljudima putem socijalnih mera kao osnove za postojanje novog državnog svetonazora, te beše ustanovljena pomoć nemoćnima, trudnicama, porodicama kojima se desilo mnogo dece, osobama sa nedostatkom i onemoćalima, starima koji ostadoše sami i onima koji nisu u stanju da sami sebi obezbede preživljavanje, ali i deci se pomagalo oko školovanja i ulagalo se u kulturu i njene institucije i manifestacije, osim toga ni sport nije bio zaboravljen. Ti načini su trajali sve do ovih zadnjih promena i nisu ih raniji režimi, došli posle Titovog doba, menjali. Neki put bi ih umanjivali ili unapređivali ali su opstajali i bili od ne male korisiti ljudima koji su za tom društvenom brigom bili potrebiti, nije ni deci a ni kulturi preterano falilo.

        Kažu da iskusni prodavci automobila već na prvi pogled znaju koji model će privući kog kupca. Tako, „brze mašine" kupuju muškarci mlađi od trideset godina. Oni prednost daju atraktivnom dizajnu, koji će privlačiti poglede svih, naročito pripadnica lepšeg pola. Ulaskom u mirniji perod života, dakle posle tridesete, odlučuju se prvenstveno za udobna i sigurna kola koja ih neće izneveriti na putu, i u koja će moći da spakuju sve što im je potrebno - dečja sedišta i kolica, sportske rekvizite i prtljag svih članova porodice.

Juan Munoz

 

Na prošlom WS blogu nabacili smo par metafizičkih koncepata bez pretjerane ambicije  da ih dublje razvijemo i explejndujemo. S pravom bi se moglo reć' – lako je tako, ljubičastim vibratorom  gloginje mlatit.

No, što će poštenom čoeku vibrator ( i to još ljubičasti)? I kakva je ovo metafora, uopšte??

Ok, ništa...

 

Emisija Plavi krug, RT Vojvodine, 24.maj 2014.

Autorka emisije: Staša Jamušakov 

Gost: Stari i Novi Nebojša Milenković 

BELGRADE – Despite the best efforts of his readers, Chris Farmer’s new book “Grumpy in Belgrade” is hitting the bookshelves even as we speak. With respect to the owners of these bookshops, we will not mention their names here. They know who they are.

“Grumpy in Belgrade” brings together the blogs, essays, and increasingly obscure thoughts of one American in Belgrade, struggling to make sense of the nonsensical. And making nonsense of the rest.

... savetuju funkcionere i prateću administraciju u ministarstvima, agencijama, javnim preduzećima i lokalnoj samoupravi. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

„Да сам професор, а они ђаци, моја толеранција би била равна нули. Професор... Професор је пас који још само може да лаје ако су му гласне жице живе. Професор више није ни пас. Мање је вредан и битан у овом данашњем савременом и демократском друштву од обичног пса луталице. Ученицима фали само поводац, па да прошетају професоре кроз град.“

Део писменог задатка на тему: Ћутим, а проговорио бих: искрено о мојим професорима.

 

 

Prošle nedelje sam u Londonu učestvovao na konferenciji "Serbia Investment Day" (#SerbiaInvestmentDay). Na konferenciji su govorili premijer Srbije Aleksandar Vučić, ministri Vujović i Sertić, predstavnici insitucija i kompanija iz Velike Britanije i Srbije.

 

U kraćem obraćanju sam se osvrnuo na dubinu i kvalitet odnosa između naše dve države i okvir u