Autor: Rodoljub Šabić

U poslednjih desetak dana dva rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti bila su predmet javnog komentarisanja od strane dva visoka funkcionera Beograda - gradonačelnika i gradskog menadžera.

Reč je o rešenjima Poverenika donetim po žalbama dve NVO, Transparentnosti Srbija i Mreže za restituciju u Srbiji, koje su obe podnete zbog uskraćivanja određenih informacija u vezi sa Projektom "Beograd na vodi", a kojima je Gradskoj upravi naloženo da se tražiocima daju te informacije.

Bila je to 1993. godina. Položio sam kasno za kola, sa 23 godine. Tata mi kupio veoma interesantnu bubu, koja je dovedena do vrhunca funkcionalnosti. Bila odličan auto koji je mogao da ide 140 na sat. Ofarbana u lepu bordonijansu, a imala je i niskoprofilne, doduše polovne mišelin gume.

Vraćao sam se sa elektronskog fakulteta. Početak oktobra je bio. Čim sam skrenuo iz Beogradske ulice ka mostu mladosti bio sam nemoćni svedok scene kako je iz parkiranog nadandžastog citroena zašao dečak koji u pokušaju da krene za ocem koji je krenuo do obližnjeg autoservisa. Kao na usporenom filmu sam glkedao kako ga je lada ispred mene udarila i odbacila nekoliko metara. Jeziva škripa kočnica mi i dan danas odjekuje u ušima. Sve se podesilo tako da vozač lade jednostavno nije imao šanse da izbegne udes. Dete je ležalo

Nikada nisam bio u Nišu ali ovih dana intenzivno razmisljam da to uskoro ucinim. Zakljucio sam nedavno da je dobro reagovati pisanjem na stvari koje ti se u zivotu simptomaticno ponavljaju. Rezultat toga je bio blog koji sam nedavno napisao i koji je bio posvecen fenomenu uspesnosti dece vojnih lica. 

Ovoga puta blog posvecujem gradu Nišu i ljudima koji tamo zive. Šarajuci po sajber prostorima cesto sam nailazio na nišlije koji su pricali o muzici, politici i ostalim meni interesantnim stvarima i nekako sam uvek zastajao na tim mestima. Imalo je šta da se cuje. Bez pretencioznosti i veoma konkretno ovi ljudi nekako uvek "pogadjaju metu" i to cine bez imalo straha.

Ali bih mnogo volela da mi neko razjasni kako gradska vlast može da donese propis kojim direktno ugrožava život i opstanak pojedinca i da to bude OK?

 Naime, od danas je nemanje karte u GSP-u prekršaj.

Što samo po sebi ne bi bilo problem da nema one začkoljice koja kaže da će oni koji budu uvedeni u registr prekršaja biti onemogućeni da vade lična dokumenta.

E, sad, koliko mene sećanje služi (a ne videh negde da je to promenjeno) svaki punoletan građanin ove nazovi države OBAVEZAN je da ima ličnu kartu.

Ali, ako ste u tom registru, vi ne možete da imate LK.

  
      Gost autor: horhe akimov

      Sećaš li se kada smo bili mali kako smo hteli da budemo piloti? Krila, dajte mi krila, pa da vam pokažem šta je sloboda, pa da vidite da umem da letim. Ispod crvenog neba.

When I have fears

When I have fears that I may cease to be

Before my pen has glean'd my teeming brain,

Before high-piled books, in charactery,

Hold like rich garners the full ripen'd grain;

When I behold, upon the night's starr'd face,

Huge cloudy symbols of a high romance,

And think that I may never live to trace

Their shadows, with the magic hand of chance;

And when I feel, fair creature of an hour,

That I shall never look upon thee more,

Never have relish in the faery power

Of unreflecting love; - then on the shore

Of the wide world I stand alone, and think

Till love and fame to nothingness do sink.

Vučić: Moj brat držao ličnu kartu

Beograd -- Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je da su pripadnici Žandarmerije počeli da tuku njegovog brata dok je držao ličnu kartu u ruci."

...

"Nisam ovlašćen da dajem bilo kakve izjave na ovu temu, to može samo Biro. Mogu samo da kažem da radimo na utvrđivanju činjenica u vezi sa ovim slučajem", rekao je za "Danas" i komandant niškog odreda Žandarmerije Senad Koštić.

On nije želeo da odgovori na pitanja da li su pripadnici Žandarmerije koji su učestvovali u intervenciji suspendovani do okončanja istrage, kao ni da li je tačno da je Žandarmeriji oduzet snimak početka intervencije, na kojoj je snimljen i povod za nju.

Podsetimo, tvrdilo se da je Žandarmerija imala disk na kojem je snimljeno ponašanje premijerovog brata i reakcija njenih pripadnika na samom početku intervencije."

Jelda da je čudo taj Prajd?

Prvo su došli po Peščanik,
a ja se nisam pobunio
jer mi Svetlane idu na nerve.

Zatim su došli po Razgibavanje,
a ja se nisam pobunio
jer ionako spavam dok se emituje.

Zatim su došli po Sarapu,
a ja se nisam pobunio
jer je ionako vodio emisiju pijan.

Zatim su došli po Olju Bećković,
a ja se nisam pobunio
jer mi je jednom spustila slušalicu

Zatim su došli po Grand paradu,
što je bila kap koja je prelila čašu,
ali do tada više nije bilo nikoga
da se pobuni.

autor: Rodoljub Šabić
"Poštovani gospodine Šabiću,
Obaveštavam Vas da smo danas primili Vaše rešenje vezano za postupanje Agencije za borbu protiv korupcije i cenim da ste, kao i uvek, profesionalno odradili svoj deo posla.
Ujedno, koristim priliku i da Vas izvestim kako sam danas bio na saslušanju u Policijskoj stanici u Trsteniku da, po nalogu OJT, objasnim da li je... regularna organizacija, ko je finansira, kakvo je unutrašnje uređenje organizacije, da li se lažno predstavlјam kao generalni sekretar itd, a najzanimlјivije od svega jeste to što je tužilac naložio da objasnim da li "koristimo pogodnosti Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i tako onemogućavamo rad pojedinih ustanova". Ne želim da budem paranoičan, ali shvatate šta mi pada na pamet.
Hvala Vam...."

Nisam Tomas Man ali smrt u Veneciji i smrt u Sutomoru i pored svih svojih različitosti, zanimljivosti i osobenosti, ipak su samo smrti.

U prvoj polovini šezdesetih godina, obuzela nas je manija igranja pokera. Nije bilo mesta u Titogradu, makar malo skrovitog, koje nam nije odgovaralo da odigramo nekoliko partija, odnosno onoliko dok nas neko ne bi prekinuo. Mene i mog klupnog kolegu a uz Puca najboljeg prijatelja, Gara, profesor, naš razredni, inače strastveni pokeraš, uhvatio je zanesene kako u zadnjoj klupi, bili smo najviši u odelenju, igramo poker. Istog časa nas je premestio

премијер је најавио мере за опоравак привреде. мере неопходне, дуго чекане, дуго најављиване, мере чији домет ће бити велики али тешко у позитивном смеру. позната је изрека да је економиста особа која ће вам сутра објаснити зашто данас не фукционише оно што вам је јуче предлагао. да се не бих уклопио у ту дефиницију покушаћу укратко

Čitalačkoj publici u Srbiji sam postao vidljiv a kasnije i prepoznatljiv kao bloger. To je lajt varijanta kad nisi baš prelomio "počinjem da pišem" nego kuckaš onako za po kući pa ako neko čita - čita a ako ne onda "šalio sam se". Mene zadesilo, na privremenom gastarbajtovanju u Majamiju, da sam kao izbacivač i telohranitelj imao veoma interesantan sadržaj za pisanje, malo me je i "udarila čitanka" pa su ljudi počeli to da me čitaju.Evo jedne priče iz tog vremena.

Moja pozicija svežeg doseljenika u Majami je bila jednostavna "nema nazad". Došao sam bez prebijene kinte i počeo da grebem i rukama i nogama (ok ... pesnicama) koristeći svoj jedini očigledan kvalitet od 145 kg mišića na 194 cm čvrstog skeleta. Prvih nekoliko dana doseljeništva sam uporno obilazio diskoteke pitajući za posao pri tom nemajući broj na koji mogu da mi se jave zainteresovani.

Danas je bio čudan dan. Prvo sam bio u Hramu Svetog Save gde je od 9 do 11 veliki hor predivno pevao povodom 100 godina od smrti Mokranjca. Zatim sam bio na paradi ponosa koja je bila od 12 do 14. I na kraju protest ispred B92 od 21 do 22:30.

Edit: ipak postoji tekst na sajtu, moj RSS ga ne znam iz kog razloga nije pokupio, tako da se izvinjavam za netačnu informaciju, dobio sam direktan link na Twitter-u. E pa ne radi RSS kako valja. Ostalo stoji, valjda...

Obzirom da nam rođena informativna redakcija ne gleda kroz prozor, nema internet i pri tom se na bilo koji drugi način ne obaveštava (ma niko da izađe da puši ispred zgrade), na B92 nema ni reči o protestu koji je ispred zgrade.

Ja nisam tamo, iz krajnje prozaičnih, a geografskih razloga, neka bude ovo moj doprinos, na stranicima