Da podsetim poštovani menadžment B92, jel` ste na to `teli da

Mazim ih i tepam im na hiljadu načina: Kucoši brucoši, mali moj brmbotiću, mojoj Chiari, nastalo od mala moja prpošnice, bubice iako je možda ogromna Arlekin doga, lutkice mala, oko moje lepo, šećeru, repiću, lepotice, medo, medena... Najlepše što sam čuo je kad je jedna žena ugledavši Chiaru rekla: Mediću jedan!

ili

- post o volji za glasinama i širenjem straha, o lakoći naše sklonosti ka glasinama i o ponekad neverovatnoj lenjosti da svima dostupne činjenice sami proverimo i tako se sa glasinama izborimo -

Ima taj "tekst" (citiran u ovom tekstu) o vakcinama koji "kruži" internetom, ni prvi ni poslednji sastavljen od potpunih, očiglednih laži, lupetanja, izmišljanja i laganja, kojim (gle čuda!) dobija na uverljivosti, hrani razumljiv strah roditelja od sadržaja vakcina  koje treba dati detetu različitog uzrasta, od novorođenčeta do poslednje revakcinacije, tekst koji može naneti neprocenjivu štetu jednoj oblasti za koju bi moralo da važi : "daj jasnu, nedvosmislenu, proverljivu činjenicu o vakcini koju treba da dam svom detetu".

Jer neverovatno veliki broj roditelja do kojih širinom interneta dospe ovakav tekst imaju zebnju kao prvu reakciju i zastrašeni se pitaju "ima li tu nešto?".

Nema.

Ali su činjenice protiv percepcije uvek sasvim nemoćne. Strah pokazuje potpunu otpornost na racionalna, proverljiva objašnjenja jer je sumnja u valjanost vakcina koju izaziva briga za dete takva i tolika da svako onaj ko pokuša da dokaže da je izmišljotina nešto što je očigledno da je laganje, može samo da upozna svu dubinu bespomoćnosti nad smanjivanjem ili uklanjanjem štete koju ovakvi tekstovi već čine ili tek mogu učiniti.

Zato mi i nije namera da bilo koga činjenicama razuverim, to je i nemoguć i neproduktivan posao, niti smatram etičkim da se u suprotstavljanju ovakve izmišljotine ponudi druga izmišljotina, namera mi je da kroz nekoliko rečenica otvorim dijalog (ako je i to moguće) o razlozima i motivima koji nas od pitanja "koliko puta smo slagani o nečemu važnom?" dovede do stava "uvek!" kojim smo onda očigledno spremni da poverujemo u "ćelave, bele laži" koje kao glasine dolaze iz raznih izvora i stiču "uverljivost" upravo širenjem "od usta do usta" kao što to glasine čine od kada je ljudi.

Gde ima dima ... ima i vutre ... ...

Do sada se kod nas o marihuani pričalo samo u zatvorenim krugovima ... i to onako sve nešto uvijeno ... ali je nedavno minister zdravlja najavio da bi marihuana mogla biti legalizovana,i da će taj predlog uskoro ući u skupštinsku raspavu.Iako je naglasio da će marihuana biti korišćena samo u medicinske svrhe ... veruje se da

Gost-autor Voki Vasić

Pratim izdaleka neobičan i dugotrajan spor koji povremeno uzvitla prašinu i perje, a koji jedna strana simbolično-ironično naziva Bitkom za Sutjesku. Jeste, reč je o odbrani od nasrtaja na Nacionalni park Sutjeska. Ne znam ima li druga strana odgovarajuću šifru operacije. Trebalo bi da bude poput pokliča kratka, jasna, zvučna i da sadrži naznaku misije nosilaca operacije. Moj predlog je bio – „Mini Sutjeska“. Ne samo zbog nerazumnog plana uvođenja tzv. mini-hidroelektrana u jedan nacionalni park, već zbog iskazanog opredeljenja za misiju minimalizacije osnovnih prirodnih vrednosti NP Sutjeska. I zbog umanjenog osećaja za nacionalno nasleđe i nerazvijenosti obzira prema budućim generacijama, zbog minimalne državne mudrosti i mikroskopski malog građanskog poštenja, zbog smanjenosti uvažavanja stručne javnosti i zakržljalosti poštovanja svih onih koji ističu pravo na viši kvalitet života. Po svoj prilici, na delu su oni koji su zbog minimalnog šićara spremni da žrtvuju maksimalna dobra. Ako su tuđa.

 Pripadnici Gardijske brigade Vojske Srbije i Crne Gore Dražen Milovanović i Dragan Jakovljević ubijeni su 5. oktobra 2004. godine, dok su bili na straži u blizini podzemnog objekta "Karaš" u Topčideru.

Jesen u Srbiji ne počinje onda kada se zlatom oboje pismeni zadaci iz maternjeg jezika, niti onda kada se pogled pretvori u Vilerov goblen, a još manje onda kada lišće svih nijansi počne da romantično pada i zapušava odvode na ulicama...Ne, jesen počinje onda kada Srbijom legne miris pečenih paprika, a pijace se zacrvene gomilama istih na džakove, na kile, na kutije, na kese, na ko kako voli.

 Била једном...

danas je peti oktobar i lamentiranje je nezaobilazno. ima ga sve manje istina ali ipak je primetno ko je danas premijer, guverner, suprug supruge predsednika, predsednik parlamenta... ima tumačenja da je sve ovako zbog nedostatka šestog oktobra koji nije sledio peti onako kako je možda bilo potrebno, neki pak kažu da oni koji su srušili miloševića nisu baš bili ni sposobni ni zainteresovani da državu vode (anegdota iz gimnazijskih dana zorana đinđića veli da je izjavio da su guske spasile rim ali to ne znači da su trebale da vladaju rimom). ali, ostavimo to po strani. bolje je o

Često previdim te jubileje na blogu. Do sada mi je uspelo samo jednom, da ne omašim, evo sad još jedared. A mislim i da je važno - posle četrnaest godina, i situacijom kakva je sada, to sve deluje dosta obesmišljeno. Ne želim da ovde kukam za protraćenim godinama, izdajom i arčenjem poslednjih ostataka nade građana Srbije. Ali bez toga je teško moguće napisati tekst na ovu temu. Bio sam aktivni učesnik događaja, ne nešto naročito bitan, stvar bi se isto završila i bez mene, ali eto, dao sam svoj skromni doprinos, pa bih ja iz čisto ličnog ugla malo...

Ne znam kako vi, ali ja svakog dana prelistam sve novine. Nije to ni jeftina, ni prijatna aktivnost. No računam, ne pijem, ne pušim, ne drogiram se, ne marim za izlaske, ne kockam se...ovo svakodnevno jutarnje unošenje štamparskog olova u organizam jedini mi je porok. Šta me tera u njega? Mislim, osim želje da u tom mozaiku uticaja i interferiranja saznam ko koga, ko kome i ko s kim. Pa najviše tzv «istraživačko čitalaštvo». Ono se od istraživačkog novinarstva razlikuje u tome što je fokusirano na potragu za inteligentnom formom života u srpskoj javnosti.

Од данас по подне одбацујем неколико концепата овог текста. Коначно, одустајем од покушаја сваке анализе, жалопојке за пропуштеним тренуцима и годинама, елаборирања констатације огорчења због свих пристајања запослених у медијима (углавном више не признајем реч „новинар")... остајем (бар у овом тексту) само при првој реакцији - бесу због најогољеније инструментализације и мобинга (бићу захвалан за сугестију за бољу реч) запослених на Студију Б, бар у најави, ако се у међувремену од монструозне идеје није одустало (а немам такву информацију).

Pre nekoliko godina jedan poznati ovdašnji bloger za broj 9 iza mog imena mikele9 je aludirao na dužinu mog splovila i izrazio mišljenje da je 9 u inčima, što je po njemu bila zavidna dužina. Naravno da ne bih imao ništa protiv da je bio u pravu ali broj 9 iza mikele je na neki način moj zaštitni znak. Naime, kao osmodevetogodišnjak sam dopro do informacije da je broj 9 višestruko čudesan i od davnih davnina poznat od Kine i Indije pa naovamo. Takođe a ne manje važno