U Beogradu se već treću godinu organizuje Startap Akademija, škola tehnološkog preduzetništva kroz koju su u poslednje dve godine prošli neki od najaktivnijih i najuspešnijih domaćih startapa. Školu realizuje udruženje SEE ICT koje se od 2011. godine bavi razvojem domaće startap zajednice, a za program i koncepciju ovogodišnje Akademije je odgovoran Alex Čović.

Ove godine na Akademiju ćemo upisati 30 ljudi koji žele da se njihove ideje pretoče u proizvode koje na globalnom nivou koriste milioni ljudi i koji ostvaruju značajan profit svojim osnivačima. Od treće generacije polaznika se očekuje da nastave sa tradicionalno dobrim rezultatima koje su timovi sa Akademije pokazali, i da pre svega istraju u ideji da naprave proizvod vredan globalnog tržišta.

Građansko društva u Srbiji, onaj njegov elitni sloj koji neki zovu Drugom, a neki Metastabilnom Srbijom, insistira na sukobu crnog i belog. Odnosno, insistira na sukobu, a da bi sukob bio kvalitetan i trajan, strane u sukobu treba da budu crna i bela. Bela je uvek dobra, kao što su dobri bili kauboji sa belim šeširima na početku filmske ere. Bela strana su metastabilne perjanice, šta god mislile, govorile i pisale. Crna je vlast, bez obzira da li je oličena u Miloševiću, Đinđiću, Tadiću ili Vučiću. Ovako stvoreni, crno-beli svet ne trpi sive nijanse. Ali zato u njemu postoji više od 50 nijansi crne.

Ovih dana situacija dolazi do tačke usijanja, a mi smo svedoci nekih događaja o kojima pre samo par godina nismo mogli ni da sanjamo!

Kao što se iz naslova vidi

Sva mesta su zauzeta, nema vise puno praznih tribina na ovom turniru. Sto smo blize kraju US Opena, sve biva jasnije, malo je tenisera ostalo, zrebovi su na pocetku imali po 128 imena sa muske i zenske strane, sad je malo ostalo. Zenska polufinala su iza nas, Wozniacki i Serena su dogurale do poslednje crte zenskog zreba, ostalo je jos na cetri muskarca -- Djokovicu, Nisikori, Cilic i Federer -- da se za istu liniju izbore. Jedine prazne stolice na glavnom stadionu su

 Bivši košarkaš FMP se malo zezao.

Izgleda da nije jedini.

Свако у групи надува балон и на њему напише своје име. 

Аутор: др Џејмс Т. Веб (извор)

Према мом искуству, надарене и талентоване особе чешће погађа одређени тип депресије који се често назива езгистенцијална депресија. Иако велики губитак или најава таквог губитка може код било кога узроковати епизоду егзистенцијалне депресије пошто истиче пролазну природу живота, особе са вишим интелектуалним способностима су више склоне да искусе егзистенцијалну депресију спонтано. Понекад је ова егзистенцијална депресија уграђена у искуство позитивне дезинтеграције како је објашњава Дабровски.

Егзистенцијална депресија је депресија која се јавља када се индивидуа суочи са основним питањима постојања. Јелом описује четири таква питања (или „ултимативне бриге": смрт, слободу, изолацију и бесмисао.

Naš današnji gost bloger je Ognjen, provereni pivopija i jedan od partnera u organizaciji festivala britanske hrane i piva, GREAT British Weekend, koji će biti organizovan od 12-14.septembra u Mikser House.

Za života mi je pitanje iz naslova postavljeno nebrojeno puta, od strane prijatelja, poznanika, koji su upoznati sa mojom pasijom ka pivu a pogotovo u poslednjih deset meseci od kada smo otvorili pab/bar "Samo pivo".

Na ovo pitanje je istovremeno i lako i teško dati dobar odgovor. Nema razlike od pitanja poput: koji je najbolji film, najbolji bend ili album, koji je grad najbolji za život... Odgovor je uvek samo kod onoga kome je postavljeno, ono što je meni sjajno nekom bi bilo onako, nešto što je meni tipa "sad i nikad više" nekome će biti božji nektar. Mnogo je faktora koji utiču na odluku, npr. raspoloženje, šta ste jeli pre toga, vremenski uslovi, lokacija.

 moj fb drug se zezao na fb, pa okačio fotku,
mene malo zanimalo, plašite li se vi boga?

Taman kad sam zaključio da je tekst koji sledi primer prilično površnog aktivističkog entuzijazma, kad ono, Obama otišao po reket u Estoniju i razmahao se u svojoj imperijalnoj i falsifikatorskoj retorici... sa jasnim ciljem da, u proverenom ratnohuškačkom maniru State Dept. i NATO glasnogovornika, minira nagovešteni kompromis i primirje u istočnoj Ukrajini... dakle, ipak prenosim tekst (uz dozvolu portala Novi Plamen) pa ćemo kroz diskusiju da vidimo kako stvari stoje sa aktivističkim entuzijazmom u susretu sa ratnohuškačkim profiterstvom...

ZAPADNA PLUTOKRACIJA KREĆE

Ljudi koji znaju red poštuju svoj, a još više tuđi vikend. Vikend posvećujemo porodici i prijateljima, on predstavlja savršenu priliku za fizičku aktivnost, boravak u prirodi, ili porodični ručak i omiljene specijalitete. Rezervisan je za zabavu i uživanje. Ako volite, i podne ćete dočekati u pidžami. Dopušteno je da zaboravite na posao, poslovne mejlove i telefon. Čitave sate možete provesti na pijaci, u šetnji, čitanju, meditaciji i izlascima. Vikend je akumulator energije za narednu radnu nedelju.

Slušao sam neku emisiju

Praveći se da nam nije ništa stvar ne popravljamo ni mi ni Vučić. A jeste nam, itekako. Samo što neki ćute jer su umorni, drugi zato što se boje, treći zato što se prave da nisu odavde. Četvrti su potkupljeni, i njima zaista nije ništa. Oni žive zlatno doba.

I njemu je nešto, da se razumemo. Samo što je on Sport Bili.

Svi ekonomski pokzatelji, ne računajući besmislice koje su Dačiću dali da pročita danas u Skupštini ili ono što SNS stranački dronovi poput veselog Babića ponavljaju, govore da smo srljali, srljali i skoro dosrljali. Jesenji ambis zjapi pred nama u svoj svojoj dubini i strahoti. Pet milijardi nečega koje bi, po rečima guvernerke Tabaković, arapska banka koja ulazi u Srbiju, trebalo da unese u naredne tri godine – svema je jasno – iste su pare kao onih sto milijardi koje čekaju na granici još od onomad, od izbora 2012. ili Bačevićevi trilioni.

Mesec i Bruklinski most, dve teme koje se lako spajaju na razglednicama koje iz ovog velegrada odlaze sirom sveta. Most izmedju Bruklina i Menhetna je stari poznati simbol Njujorka, a mesec nas valjda oduvek podseca na nesto lepo i romanticno. Njujork je Djokovica odavno privoleo: prvo je publici ovde bio vrlo zabavan, pa je onda postao vrlo vrlo dobar na terenu, i na kraju postade sampion. Jednom je cak ovde u Njujorku posle meca stavio kapu sa amblemom lokalnih vatrogasaca, to