Србија је оно што је остало, то је све очитије. Низ успешних референдума о отцепљењу од власти Београда резултирао је "независном" Србијом оваквом каква јесте. Наводници су ту с намером. Да смо некак сами дошли до закључка шта је Србија и каквом је желимо можда би неке ствари биле другачије. Повод за овај текс т је интервју америчког амбасадора "Новостима" у коме се поставља питање "Зашто Путин долази у Београд?".

Причали смо о животу, о смрти, о ништавилу, о вечно супротстављеном процесу стварања и разарања, о Миљковићу који је за живота био више мртав од свих мртваца заједно, о пепелу који дели људску природу. Тумачили смо Доситејево виђење по којем је за мржњу и пакост међу људима крива неразумност, слепоћа ума, поквареност, самољубље и сујета – непросвећеност ума. Разговарали смо о времену као највећем човековом крвнику, о уметности која нити храни нити брани онога који јој се преда, о Андрићевој Аски која игра игру за свој већ изгубљени живот.

 Sećam se, govorila mi je majka, mislim. Opisivala je kako je otac izgledao i sve je rukama crtala po vazduhu. Onda je pokazala prstom u njegovom pravcu, a ja sam gledao u njega. I bila je u pravu… Toliko sam se zagledao u njega, da, tada, kada sam se ponovo osvestioi okrenuo, majke više nije bilo.Prazan prostor. Prazan prostor, međutim, nije ukazivao na to da neko nedostaje.Zatim ponovni pogled u pravcu oca: prazan prostor. Prosto kao da su bile varke ili… Neka ostane: varke. Još jedna igra. Samo, iako znam da jeste igra, znam da je veća i viša čak i od samog života, ova igra…

LGBT okupacija grada
Autor: (Antioksidant na osnovu telsta M. Beljan) 16.06.2114. - 00:02 Komentara (1)

Branim novčanik jer ambijent u kom ti država uzima 47,8% svega što zaradiš da bi potrošila 48% BDP-a nije ambijent u kom je moguć kvalitetan lični razvoj.

Branim novčanik od partokratije zbog koje trpe svi, od nesposobnih birokrata zbog kojih trpe vredni, od gubitaških javnih preduzeća, zbog kojih trpi mala i srednja privreda.

Branim novčanik jer me je država zadužila 2900€ i taj dug raste bez ikakvog opravdanja.

Branim novčanik jer je penzioni sistem toliko prevaziđen i razoren da kroz doprinose zamišljene da ga održavaju nije moguće

Тачно је. Можемо свим средствима да нападнемо, сатремо, угазимо младог насилника. Тачно је да имамо много истина да их искористимо у ту сврху: да је кукавица јер је роб страху од различитог, да је срамота за овај народ јер се храни мржњом, да уништава будућност своје државе јер се користи насиљем... Тачно је да себи треба да поставимо питање да ли је морално продуктивно тако се обрушити на њега?

Како сад? Како наћи најисправнију могућу позицију у овој ситуацији? Са једне стране, појава насиља у нашем окружењу изазива јаке емоције и мами да се приграби осуда насилника, а са друге стране и тај насилник је производ окружења свакодневно уроњеног у различите облике насиља - вербално, емотивно, физичко, системско - било у директном контакту, било преко медија. 

"Sastanak u MUP-u o Paradi ponosa"... "Omerović: Verujem da će biti Parade"... "Vlada da dozvoli i zaštiti Prajd"..."Radi se na održavanju Parade ponosa"...  "Održavanje Prajda dobro za državu"

Ovo su naslovi sa vesti b92.

Deco, no worries. Opušteno samo. Biće Prajda, ko jen i jen dva.

Zašto?

Zato što se vi, fala Bogu, ne pitate.

I dobro je tako, ako ne može drugačije. 

U skladu sa podacima EUROSTAT-a srpski BDP po kupovnoj moći (po stanovniku) je 2013. bio 2,8 puta niži od evropskog proseka. Stvarna potrošnja po stanovniku, kojom se preciznije meri životni standard (uključuje i zdravstvene i obrazovne usluge, koje se direktno ne plaćaju), niža je za skoro dva i po puta od proseka zemalja EU, što je praktično nepromenjeno u odnosu na nivo 2008. Znatno lošije stojimo od Bugarske i Rumunije koje su grubo duplo slabije od evropskog proseka po BDP po kupovnoj moći (ove dve zemlje imaju nešto bolju poziciju u okviru EU gledajući stvarnu potrošnju po

Nikad bolji momenat za malo dobre muzike

i malo kurčenja, šta smeta da se proba:

nedeljom je laća, nedelja je ionako samo nogometni dan, nedelja je dan posle trinaestog 

ili bilo kog drugog.

moj favorit (benigna verzija)

Прва генерација која је стасала у 21. веку у Америци јесу, популарно названи, Миленијумаши. У Миленијумаше се рачуна омладина која је рођена почетком осамдесетих па до краја миленијума и данас има негде између 18-29 године. (Пошто не постоји јасна граница између генерација, постоје различити опсези, па неки укључују и старост од 16 и 33 године.)

Одрастање у различитости

Генерација Миленијумаша је расно најразноврснија генерација у америчкој историји. Удео беле расе у овој генерацији је најмањи икада и мало прелази половину (61%).

Ова генерација је одрасла на информатичким технологијама. Већина се не може сетити времена без рачунара пошто су већ са пет година имали своје рачунаре. Присуство на интернету их је изложило разноврсним ставовима, начинима размишљања и животним стиловима.

Шест од десет Миленијумаша је одгајана у породици са оба родитеља, што је далеко мање него у случају старијих генерација.

Мало пре него што су припадници ове генерације почели да се рађају, хомосексуалност је призната као здрав варијетет сексуалности, што је додатно отворило простор покрету за права ЛГБТ особа и њиховој видљивости у друштву. Јавно иступање бројних познатих личности, редовно одржавање Прајда широм Америке и пристутво ЛГБТ тема у телевизијском и другом медијском садржају, чинило је окружење Миленијумаша.

Današnji dan mi je bio isplaniran bar dva meseca unapred: trebalo je da moderiram jednu panel diskusiju na konferenciji posvećenoj ljudskim pravima LGBT osoba. Na ovaj događaj, u organizaciji Labrisa, u Beograd je došlo stotinu aktivista, aktivistkinja i progresivnih političarki i političara iz raznih krajeva Evrope. Bilo mi je drago što ljudi sa kojima sam razgovarao nisu štedeli lepe reči za dobrodošlicu u našem gradu.

Međutim, kada sam jutros stigao u konferencijsku salu, zatekla me je stravična vest: onaj gost iz Nemačke, koji je juče hvalio gostoljubivost Beograđana, nalazi se u kritičnom stanju nakon teške operacije. Sinoć mu je grupa nasilnika razbila glavu u centru Beograda, uz povike: "Nećemo strance ovde".

U poslednjih nekoliko dana ponovo je naprasno postala aktuelna priča o ujedinjenju opozicije, šta god u toj priči reči opozicija i ujedinjenje značili. Pošto mislim da ni autorima to nije jasno. Centralna ideja tog ujedinjenja istrošenih političara je borba protiv Vučića.

Promena je stigla i izbacila klinku iz kuće. Odnosno, prvo je klinka ušla u automobil (sličan pomalo betmobilu) pun do vrha stvarima koje joj uglavnom neće trebati, i posle vožnje od par sati pristigla na destinaciju svog novog početka

Pre par dana, novine su objavile vest: "DS traži da se definiše ko je opozicija u Srbiji." To je na temu razgovora, pregovora i natezanja oko objedinjavanja opozicije. Neki bi da se udruže, drugi da se okupe, treći da se ujedine. Zanimljivost, s tim u vezi, jeste da je Vojislav Koštunica, u decembru 2002, u drugom krugu predsedničkih izbora protiv Šešelja, imao izbornu konvenciju koja se zvala «Okupljanje za Srbiju».