Hendriks je bio nervozan tog dana. Javili su mu da nema smenu već da je narednih 48 sati na čekanju. Mora biti dostupan za svaki poziv i svaki potvrditi odlaskom na mesto kvara što u njegov džep stavlja oko 15o funti. U proseku, Hendriks može zaraditi 600 funti za dva dana. Sve što treba je da na četiri poziva odgovori sa – U redu. Idem.

Te nedelje je ležao zagledan u sliku nepoznatog autora okačenu o glavni zid spavaće sobe. Vetar je udarao u prozore i nanosio kišu na umrljana okna. Nije razmišljao ni o čemu posebnom. Jednostavno ga je mrzelo da ode do dnevne sobe i uključi

S prosekom od 2.9 golova po utakmici Svetsko prvenstvo u fudbalu je došlo do trećeg kola, koje će za mnoge ekipe biti presudno, da li ostaju na prvenstvu ili će kući. Mi Kostarikanci smo jedna od retkih ekipa koja nema te probleme.

Ne samo da smo uspeli da prođemo u drugi krug, nego smo i inače potpuno kul i fensi. Tako smo još 1949. Ustavom propisali da nemamo armiju, te smo 2012. zabranili rekreativni lov, a dosta ulažemo i u zaštitu životne sredine, tako da smo među najboljim državama sveta po ovom pitanju, uključujući i ekoturizam. Računa se da od 1948. neprekidno imamo demokratiju. Sasvim smo poludeli posle prolaska u drugi krug posle samo dva kola, tako da je Vlada Kostarike svim službenicima dala slobodan dan kako bi mogli da gledaju prenos meča sa Italijom iz Resifea, a mnoge škole su nakon velikog trijumfa pustile đake da idu da proslave pobedu fudbalske reprezentacije. Istina je da nismo prebogata zemlja, ali dok god nas Hale Berahimi zabavlja pričama iz Brazila, pura vida…

ZAŠTO JE VOŽNJA TAKSIJEM U BEOGRADU LUKSUZ?

Ukoliko vam je i i posle prethodnog Telegrafovog teksta o preskupom taksiju u Beogradu ostalo nejasno zašto je preskup, odgovor je jasan - nisu krivi ni „divljaci" ni platežna moć, već legalizovani taksi karteli.

Gost autor: G.Cross

Vahid Vaha Halilhodžić je proveo igrački život u senci majstorskog trija BMV Bajavić-Marić-Vladić.
Mada je sve to vreme imao svoju grupu navijača za koju je bio najbolji i koji su najboljem maniru engleskih navijača pod Bijelim Brijegom vikali Vahiiideee; Vahiiidee !!!

- beleška o razlozima, motivima i  nesavladivosti ljudske potrebe da negativno definišu druge i da se, često s nepodnošljivom lakoćom, rugaju drugačijima od sebe samih smatrajući da tako "ispadaju bolji", beleška o teoriji "prirodnosti" netrpeljivosti prema različitima i "neprirodnosti" regulacija, propisa i zakona koji ponašanje zasnovano na takvoj netrpeljivosti  zabranjuju -

Koliko rasprava nam treba da bismo razumeli da se u pravilima o poštovanju i uvažavanju drugačijih od nas samih radi o elementarnoj ljudskosti mnogo više nego o zakonima koji su tek nedavno (pre nekoliko decenija) doneti e da bi zabranili da se prema tim, drugačijim od nas po bilo kom osnovu, ophodimo i ponašamo ikako drugačije nego kao  prema ljudskim bićima?

Zašto se smatra prirodnim, impulsivnim i instinktivnim da ljude drugačije od nas tretiramo kao "manje važne", "nepoželjne", "nejednake s nama", kao neke koji samo zato što su različiti od nas moraju biti marginalizovani, "sklanjani od očiju", isključeni iz raznih društvenih aktivnosti od rođenja?

Zašto je potrebno zakonima propisati zabrane ponašanja zasnovanih na takvim predrasudama i dogovarati obrazovanje od najranjih uzrasta u nekom društvu da bi se takvom dogovorenom, propisima utvrđenom kulturom prema drugačijima omogućilo da budemo ono što za sebe, po prirodi stvari, smatramo da jesmo - ljudi?

Koliko poruga, verbalne agresije, bahatih postupaka raznih nas treba da prođe da bismo zaista, primetno i merljivo promenili svu tu kulturu netrpeljivosti koju branimo svojom "ljudskom prirodom", tradicijom i naučenim stereotipima tvrdoglavo "braneći neodbranjivo" jer smatramo svoje pravo na mržnju prema drugačijima - takođe ljudskim pravom? Da li je to pravo na mržnju i netrpeljivost stvarno - ljudsko pravo?

Трећа година средње Медицинске школе, друго полугодиште – долази нова професорка. Испитујемо, проматрамо

pored toga što je najprestižniji, najtradicionalniji i najglamurozniji
vimbldon je uvek i najneizvesniji grenslem u teniskoj sezoni.

Poslednjih dana naš se društveno-politički život usložio do krajnjih granica, a njegova entropija postigla je stepen koji u čoveku proizvodi stanovitu količinu nemira. Događaji prestižu događaje, prate ih odgovarajuće izjave zvaničnika, a zebnja raste. Ja, na primer, što bi Vulin rekao, kao građanin, imam želju da živim u normalnoj, mirnoj zemlji, koja ima definisan proevropski i civilizacijski put i izvestan cilj kome teži. U takvoj situaciji, prolazne rupe na putu, zastoji u transportu i svađe učesnika u saobraćaju, sve u figurativnom smislu, lakše je podnositi

     (дневничка ми прибелешка, 19 јун)

даније

талијански морнар Giuseppe Fagioni склонивши се једном приликом, има томе, од невремена, у цавтатској луци, одлучио ту и остати те купио малу кућу и оженио се Аном Кличан не би се родио син му, Агостино, који опет са својом  женом Маријом Перић доби сина Влаха

"Oj Danilo, čedo moje drago,
sad me slušaj i upamti dobro:
na splavov'ma ne zameći kavge!  

Ako li me ne bi poslušao

otišla bi kola niza stranu!

Nisi Marko a ja nisam Sloba,
ostavku bih podneti morao
I Srbiju u crno zaviti!"

Cenim da je ovako nekako izgledala beseda koju je predsednik Vlade Srbije održao svom sinu a propos ponašanja na kulturno-umetničkim dešavanjima koja za omladinu i policijske generale priređuju ovdašnje ustanove kulture privezane duž savskih obala. No taj su roditeljski savet sem omladinca čuli i kleti dušmani te prionuli na svoj izdajnički rad koji je zamalo doveo do potpunog potonuća Srbije. No to se, eto, i Bogu hvala, ipak nije desilo. 

A šta se jeste desilo?

Autor: Rodoljub Šabić
Radeći posao koji radim, odavno sam se navikao na brojna obraćanja ljudi i povodom problema koji su potpuno van nadležnosti Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Nekad je to posledica precenjivanja ovlašćenja, uticaja i mogućnosti poverenika, a nekad prosto ljudska potreba da se "izjadaju", da s nekim podele svoje nezadovoljstvo.
I tako mi se od jutros ne malo njih obratilo povodom "akcije" grada Beograda koji sprovodi "stimulativan reprogram naplate dugova" prema Infostanu, preduzeću za objedinjenu naplatu komunalnih

Za doručkom smo bili samo nas dvoje i par Amerikanaca u kasnim pedesetim. Kako su nas opazili, tako su počeli razgovor na onaj nametljivo-sponatni način, koji sam u sebi nazivala 'američkim' jer sam ga primetila i kod Brajana još prvog dana na Siciliji. Glasno i srdačno, sa mnogo uzvika i smeha, kao pri susretu dobrih starih prijatelja iako se vide prvi i verovatno poslednji put.

Bili su iz Kalifornije, u kojoj je Brajan rođen i gde je proveo rano detinjstvo, što je bio dodatni razlog za ushićenje. Putovali su po svetu već osam meseci, mahom autobusom i vozom, a planirali

Dakle, putem sledećeg sms video zapisa i zvučnog pisma preko žice, (a iz okoline Starog Merkatora), obraćam se svekolikoj javnosti u ličnoj želji da joj predočim sve svoje brojne doktorate!

Aleksandar Bekan Todorović

Noću 17 na18.06.2014. godine uklonjene su poslednje barikade na mostu na Ibru u Kosovskoj Mitrovici. Voleo bih da misli Ive Andrića počnu da žive na ovim prostorima. Treba nam mir, treba nam spokoj, treba nam život a ne imitacija života. Da li će se to desiti?

I ne samo da sam čitao i slušao "Mostove" nego sam i po njima hodao.

Iako sam bez ikakve sumnje temeljno i visoko obrazovana, nad-nadprosecno inteligentna, do srzi ateisticka, do neizdrzljivosti racionalna, do apsurda sumnjicava, i do bola svesna osoba, moram da priznam da s vremena na vreme procitam svoj (a i jos poneki) horoskop. Da ne bude zabune (za apsolutno opravdane podsmehe me apsolutno zabole) to je najcesce slucaj kad mi preko web stranica renomiranih svetskih i domacih medijskih kuca isti dodju na "a mouse click away"...

Sad, uopste ne treba imati iluziju da imam i zrnce verovanja u to sto je neki slatkorecivi sarlatan/sarlatanka nalupao