Сви знамо да Србија пролази кроз тежак период. Очекује се да привредни раст буде негативан у 2012. и, у најбољем случају, релативно низак у 2013. Незапосленост је опет на преко 25 одсто. Јавни дуг ускоро може доћи на границу високог ризика од 60 одсто друштвеног производа, а још није јасно како ће се обезбедити преокрет који може донети наду и побудити нешто оптимизма.

Izborna skupština Demokratske stranke u novembru, po delegatskom principu - pobeda je Dragana Đilasa nad Borisom Tadićem. Do juče su Tadić i Đilas bili jedno telo sa dve glave, a od danas su to ljudi koji se u javnim nastupima prozivaju ne baš časnim imenima. Bez obzira na to koji od njih dvojice pobedi, stranka će biti vođena na potpuno isti način, a to znači da će je neprikosnoveni lider voditi tako kako njemu odgovora. Da li će to biti Tadić ili Đilas, to je potpuno nevažno, kaže, pored ostalog, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa Zoran Živković, nekadašnji premijer Srbije i lider Demokratske stranke. 

Znam da imamo ogromnu rupu u budžetu. Ali ona se ne krpi povećanjem PDV-a. Jer kad se tako krpi, odmah se ponovo pocepa. Ona se krpi smanjenjem rashoda, ukidanjem fiskalne decentralizacije i istinskom poreskom reformom. Vreme je da rasteretimo rad. Vreme je da kapital ponese svoj deo tereta.

Nedelja:

11:00am

Ideja je bila da se pocne sa pisanjem upravo kad je na papiru mec zvanicno trebao danas da pocne. Dobra je vest da raspored danas ima fleksibilnost da tenis moze da pocne svojim laganim tokom nesto posle 11am, kako to obicno biva. Juce te slobode nije bilo, najavili su da mecevi moraju da pocnu tacno na vreme zbog loseg vremena koje nas ceka. 

Danas je sve to daleko iza nas, oblaci koji su juce stvarali probleme sad su daleko od Njujorka. Nedelja tece svojim normalnim tokom u Menhetnu i Queensu, putovanje koje je juce trajalo skoro sat vremena danas se svelo na manje od dvadesetak minuta.

  Uživanje je gledati tu našu dvosmernu komunikaciju sa jevropom, dvosmerna ali u mimoilaženju, zaobilaženju i gde svako čuje ono što mu se dopada a posle priča šta mu odgovara ... more mani priču onog drugog, i onako se zna tekst unapred ... 

za mene je najupečatljivija slika grada raskrsnica. sa dosta saobraćaja... 

Pročitala sam jednom u kritici nekog filma opasku o Ričard Giru u kojoj je kritičar rekao da je on emotivno neiskren glumac. Iako je Mr. Gere bio više nego zadovoljavajuće kompenzovan za svoje sposobnosti tokom godina i decenija svoje karijere, to je teška optužba. Ali teško da se među odraslima može naći neko ko bi mogao da potvrdi (i ne slaže) da je on ili ona nemaju, i nikad nisu. Emotivnu neiskrenost.

Pregledajući udžbenik Sveta oko nas, dete mi se najviše oduševilo stranama 42 i 43, a na njima krave, ovce, konj, svinja, prasići, koza, magarac, koka, pilići, petao, ćurka, patka, pačići, guska i guščići.

Tuga me uhvatila.

Moje je detinjstvo obuhvatalo minimum dva meseca godišnje provedenih u selu, gde sam iste te životinje gledala kako se legu, rađaju, rastu i kolju. Čuj, gledala. Pomagala. On je selo jednom video, na dva dana, ali je bio suviše mali da bi se toga sećao. I sad se mislim, možda bi plan posete Legolendu sledeće godine trebalo da zamenim nekim paket-aranžmanom iz bogate ponude domaćeg seoskog turizma?

1:06pm -- Dan za juniore

Jutros je u redu za autobus kojim se dolazi u teniski centar bilo dosta tenisera sa velikim slovom J oko vrata. Tako je najlakse prepoznati ko su juniorski igraci, svim drugim karakteristikama vrlo su slicni njihovim starijim kolegama koji se skoro dve nedelje vec takmice ovde u Njujorku. Juniorski uspeh na Grand Slam turnirima je cesto dobar pokazatelj uspeha kasnije u karijeri -- Lendl, Mekinro, Federer, Rodik i Tipsarevic su svi kao juniori osvajali Grand Slam turnire.

Bitno je da u ovoj teškoj situaciji (sic!) ne preovladaju neki tvrdokorni tradicionalisti uparloženi u svoje stereotipe i spreče da na scenu stupi nova misao koja vodi do zelene grane ... (1)

Moda za poneti, brza hrana koja se nosi u kesi i jede u hodu, muzika u hodu sa sluškama na ušima, brzi kursevi zarad sticanja nekih znanja odmah, digest knjige pa „Rat i mir“ na tri strane, sve to kao predlošci nastajanja nove civilizacije. U svetu već podosta odmakle. Ovde u Beogradu ima od toga, u nekim detaljima se i prednjači (ili preteruje a to se čini kad je skraćeno uverenje da je ok to što se čini) ne bi li se pokazalo da i tu pored ušća, ispod Pobednika živi jedno od od mesta gde se napredak generiše. Ipak, izgleda da urbanizam kasni, blokiran stereotipnim, naviknutim pravilima i metodama struke, nije uvek u stanju da spreči uticaj na gradsku sliku i priliku onih bržih koji su prihvatili stvari za poneti kao način mišljenja i delanja pa menjaju i vršljaju po urbanoj matrici koja preti da takođe postane medij za poneti.

Autor: Rodoljub Šabić
Može izgledati da jeste, ali nije digresija započeti tekst o jednoj odredbi Krivičnog zakonika jednim „neozbiljnim" pitanjem - Možete li da zamislite da odete na spavanje kao pripadnik jedne nacije, a probudite se kao pripadnik druge?
Veoma teško, zapravo nemoguće, zar ne? Razume se, ne zbog toga što je sporno da li svaki čovek može promeniti svest o sopstvenoj nacionalnoj pripadnosti. Može, naravno. Stavovi o tome odavno su evoluirali, od ultrakonzervativnih po kojima je ta svest objektivno determinisana, zadata i nepromenljiva, do savremenih po kojima je ona, pre svega, stvar subjektivnog osećanja. Ali nesporno je da svest o pripadnosti nekoj nacionalnoj skupini čovek formira sam, i da je ne formira i ne menja ni lako, ni brzo.

Počelo je počelo...

Građanski aktivizam jeste način. Okreni obrni problem se mora napasti, džaba demokratija višestranačje, vizije političara razvojni projekti, perspektive, investicije ništa ne pomaže kad stvar izgleda ovako

Stvarno tako izlgleda, ništa fotošop i bakrači, zrenjaninci, jel`tako?

A kad već imamo alate na raspolaganju, interneta u dovoljnim količinama, posvećene aktiviste i mnogo dobre volje, da poradimo da ovo gore postane H2O. Bar.

U rano jutro mračnog srednjeg veka, Kristifor Kolumbo je ustao, protrljao oči, počeškao se bitno niže i namrštio na galamu koja se čula iz kuhinje. Gospođa Kolumbo je upravo pripremala doručak, dovikujući se sa komšinicama kroz otvoren prozor. Deca su pištala kao da je već podne. Kapetan Kolumbo je uzeo u ruku peščani sat sa sanduka pored kreveta i pokušavajući da nasluti koje doba pokazuje uspeo da ga ispusti u bokal sa vodom. Kratko je opsovao i gurnuo ruku u bokal koji se, iznenađen tom vrstom intimizacije, odmah preturio. U posudu za obavljanje prirodnih, noćnih potreba. Kristifor je gadljivo pogledao novonastalo more oko noše, sat koji je plutao u njoj i ostrvca razbijenog vrča. Uzdahnuo je paćenički, znajući da će ga ovo koštati dugoročnog ženinog džvanjkanja i konačno ustao sa kreveta. Napolju je još uvek bilo tamno. Protegao se, ispravio spavaćicu i odlučnim korakom ušao u...orman.