Ovaj blog naravno nema nikakve veze sa koncertom Prljavog Kazalista koji ce se uskoro desiti u Beogradu.

- A sa cime je onda u vezi? Upita kroz smesak devojka cvrkutavog glasa sa "lepeza" mindjusama i u crnim tajicama.

Što je nebo da je list hartije,

što je gora da su kalemovi,

što je more da je crn murećep,

pa da pišem tri godine dana,

ne bih mojih ispisala jada.

(narodna)

U prvi sumrak su se treskom otvorila vrata komšijskog ulaza. Iz njih je istrčao pas veličine adolescentnog medveda koji je na povocu vukao majku njegove vlasnice. Dotična, vođena naglim ubrzanjem, nije uspevala ni da dodirne zemlju, narušavajući svojim kretanjem ugled gravitaciji. Pomenuti pas marke Bokser je, s obzirom da očito nije hranjen par godina, odmah probao da pojede nekoliko slučajnih prolaznika, da bi se potom bacio na sitnu, ali brzu hranu u formi našeg Ikara Varvarina. I dok su se željeni zalogaj i komšijska zver ganjale u krug, komšinica i ja smo se uzverale na prvo raspoloživo drvo.

Kao minut pred kišu bio je njen život iscrtan jasnim, svežim linijama, čudno obojen, pomalo strašan, ali privlačan. Godišnja doba su se kod nje smenjivala onako kako je njoj odgovaralo, a problemi su se povlačili kao more pred udar cunamija. Još se nikada do sada nije vratilo, a baba njena, vikarka, uvek joj je govorila: „Radi sine šta hoćeš, ako nećeš nikome nauditi i pamti da će ti sve vratiti trostruko". Ako bude po babi, i cunamiju, kada je bude udarilo, neće valjati.

Njeni balkoni mirisali su gradovima u kojima je živela: na reku i lipe u Srbiji, teško, slatko i sveže, na gotičko-renesansno-barokno-otomansko-art nuvo mešavinu Budimpešte, na slatkasti miris Londona u proleće...Na greh su mirisale sve, ali se Ana radovala životu do te mere, da nikako nije mogla da prihvati ideju da će završiti na nekom mestu koje nije terasa.

Mislila je: ako Boga ima, on će znati da je u principu bila dobra i teško je mogla da poveruje da će najebati zato što nije krštena ili ne ide u crkvu.

Čudan naslov, ali da - postoji i tržište rupa. U ovom tekstu je reč o tržištu softverskih rupa (ranjivosti) tj. propusta u softveru koji mogu mnogima doneti ozbiljne probleme ili nekima i prednosti i korist, zavisno sa koje strane jednačine se nalazite. Informacije o rupama u bezbednosti softvera su postale roba na tržištu, koje naglo raste. Postoje prodavci, ali i širok krug zainteresovanih kupaca. Ko prodaje, ko kupuje i zašto je to opasno?

Zamislite da ste otkrili vrlo ozbiljan propust odnosno ozbiljnu bezbednosnu rupu u nekom programu (softveru) i da to saznanje može da se iskoristi za različite namene, možda čak neke veoma unosne. Šta biste uradili, kome biste to saopštili i na koji način?

     Iz nekog nepoznatog razloga moja ćerka reč tajna uporno piše taina.

     Kad malo bolje razmislim, mala je u pravu.

     Sad ću ja sa vama da podelim jednu.

Veoma zabrinut iako ne i iznenađen onih što se događa u Evropi. Fašisti u Grčkoj osvojili 17 mandata??? U Mađarskoj se razvija kult Mikloša Hortija i zajedno sa njim revizionističke aspiracije prema "južnim krajevima"... ...više nisu samo ekstremno desne grupacije u pitanju...

Prenosim saopštenje

Ovdi je TEST IZ MATEMATIKE.

Ovdi je KLJUČ ZA BODOVANJE.

Kako sam se nadala, dobro sam se udala.

Napabirčih 10,5 poena. Zadovoljna!

...da nam ti često tako baciš neku koskicu, a onda nastavljaš da teraš po svom! (Hansel)

Neću bacati koskicu ali ću nastaviti po svom. Recimo ovako: Ako je put do Pakla poločan dobrim namerama (otrcano zar ne?), da li to analogno znači da je put do Raja, popločan lošim namerama? Ako bi se analizirale tz narodne izreke, da ne kažem mudrosti, vrlo brzo bi se došlo do saznanja da je većina od njih obično sranje, koje sa životom nije ni u kakvoj vezi čak ni kohabitativnoj.

I would forget to say please (slap). I would omit to say thank you (slap again).I would sometimes burst into a room whose door was closed without knocking (slap-slap). And thus I was taught what everyone in America of the late sixties and seventies, my formative years one might say, called "good manners" and "being polite." 

Kakvo je vreme na severu Srbije?

Prošli eto još jedni izbori. Prošli su tako kako su prošli. Odnosno, kanda još traju i idu kako idu. Nije mi namera da pametujem sada posle bitke - nisam general ni u najcrnjoj primisli. Koketiranje sa nacionalizmom, prdni-stisni politika, odbijanje da se u reforme istinski krene, sudske odluke koje vređaju zdrav razum, „svaštanešto" što već svi znamo i što je toliko puta prežvakano. Videli smo i ono što su Bernays i Ivy Lee odavno znali, džaba i nabolji PR bez prave sadržine, na duže staze svakako. Znate ono, kada, koliko i koga možete da vučete za nos...

Naš glavni finansijski problem je slaba privreda. Glavni krivac je država i poslovni ambijent koji je stvorila. Od poreskog sistema koji ubija zapošljavanje, preko socijalističkih propisa i ogromne birokratije koja ih sprovodi, do korupcije i potpune pravne nesigurnosti. Za promenu poslovnog ambijenta nisu potrebne milijarde evra. Činjenica da je privatizacija katastrofalno sprovedena je samo drugo lice iste medalje.

I bi završni ispit iz srpskog jezika i književnosti.

Mene sad zanima koliko je nas ovde prisutnih, što smo se par dana o pismenosti i nepismenosti naše dece razgovarali, spremno uraditi isti ovaj test što su ga deca radila, te pošteno prijaviti rezultat?

Za hrabre koji se ne plaše samoposmatranja, evo linka za test: SRPSKI JEZIK

A tačne odgovore možete pronaći ovde: KLJUČ ZA BODOVANJE

Prenosim tekst Zorana Panovića, gl. urednika dnevnog lista Danas. Podsetio me je da je prošlo petnaest godina od kada sam sa grupom Magnet izveo Rekvijem za Srbiju i od kada je počeo da izlazi Danas. Tekst je na mene ostavio snažan utisak.

Lajbah u Pionirskom parku

Priča je indikativna i poučna. Pojavila se u Danasu 17. juna daleke 1997. Samo osam dana od prvog broja našeg lista. Dakle, 16. juna 1997, oko 5. časova ujutro u Beograd je stigla još jedna grupa Srba s Kosova. Uglavnom se radilo o ljudima iz Istoka koji su činili i prvu grupu, što je više dana već protestovala u Pionirskom parku zbog brutalnog izbacivanja iz stanova namenjenih povratnicima na Kosovo.

Te dve grupe nešto se nisu podnosile, iako su ljudi imali iste probleme. Pristigli Srbi su se uputili u Saveznu vladu, ali su već tada znali da se radi o uzaludnoj proceduri koju su već prošli.

Višednevni protest pod vedrim nebom dobio je, međutim, nesvakidašnju podršku. Alternativna umetnička grupa „Magnet" izvela je tačno u podne u Pionirskom parku performans pod nazivom „Rekvijem za Srbiju".

Autor: Rodoljub Šabić

Jutros, kao i obično, započnem dan „šetnjom“ po Internetu da bih na brzinu pregledao vesti. I tako, uz ostalo, vidim u rubrici „Na današnji dan“ na veb sajtu B92 „vest“ da je „18.juna 1527. godine umro italijanski političar i pisac Nikolo Makijaveli, autor dela „Vladalac“ u kome je izneo shvatanje da vladalac ne treba da bira sredstva da bi postigao cilj iz čega je kasnije izveden pojam makijavelizam.“

E pa, nije umro. Zapravo, naravno da jeste umro, ali ne 18.juna već, mnogo verovatnije nekoliko dana kasnije, 21.juna 1527. Bar tako piše u svim njegovim biografijama koje sam uspeo da vidim, uključujući i Vikipediju.

Premislja  se nasa mlada

Za koga ce da se uda

Sa kim ce da opet vlada

Sa kime da pravi cuda.

Od Borisa miraz trazi,

Dok na Tomu namiguje,

Nema lazi samo kazi,

Meni narod sve veruje.