Nas Britance prati glas da o vremenu volimo da pričamo detaljno i u svakoj situaciji. Medjutim, siguran sam da bilo koji razgovor koji se odvija u Srbiji ovih dana sa pravom ima vremenske prilike kao jednu od centralnih tema. Svedoci smo dramatičnih slika iz zavejanih gradova i opština, i borbe gradjana i komunalnih službi da se stanje normalizuje.

Uprkos lošim vremenskim uslovima i vanrednoj situaciji, odlučili smo da ne menjamo neke ranije fiksirane poslovne planove. U nedelji u kojoj je Nj.K.V. kraljica Elizabeta II obeležila svoj Dijamantski jubilej (60 godina od dolaska na tron) simbolično smo pokrenuli i proslavu našeg važnog 'lokalnog' jubileja - 175 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa izmedju Velike Britanije i Srbije.

Autor: Rodoljub Šabić

Juče popodne dobijem SMS: „Hteo sam da Vas zamolim da se čujemo oko sistematizacije žandarmerije i pitanja da li može da se proglasi službenom tajnom? Srdačan pozdrav, novinar ..." Pozovem ga i zamolim da baci pogled na www.poverenik.rs i pročita saopštenje od 09. januara, pa da se posle toga čujemo. On zove posle pola sata, kaže: „znači haos, problem s aktom o sistematizaciji žandarmerije je sitnica, imamo sistemski problem."
Saopštenje koje pominjem dato je povodom pisma koje je Poverenik na drugu godišnjicu primene Zakona o tajnosti podataka uputio Vladi Srbije, a u kome ukazuje da je stanje normativne uređenosti u oblasti klasifikacije tajnih podataka takvo da podrazumeva ozbiljne rizike i za ostvarivanje prava javnosti ali i u još možda većoj meri i za bezbednosne interese zemlje i opštu pravnu sigurnost.

               - Uuuuuh!
               - Šta ti je?
               - Ma, ništa...
               - Kako ništa?
               - Lepo.

I kako da ja, usebiiznutra građanin ekvatorijalnožarkovrelog pojasa izdržim i preživim ovo što se dešava u Beogradu, zemlji Srbiji i šire???? Izgledam, k'o mongolska mlada, pardon mongolski mladoženja, što bi rekao Jelicin Žmu. Ponatrp'o sam na sopstveno mi zmijsko tijelo u sobi sedećeg, počev od dvoje vunenih čarapa tipa Sirogojno, potkošulju, crni statičnoelektričnopucketavi džemper, košulju od samta, što bi rekla da je živa tetka Mira iz Bosanske Krajine i povrh toga, ručno pleteni od strane ribareve žene sa otoka Malte a kupila ga i donela mi na dar moja draga tašta, ogroman vuneni džemper. I šta biva, šta se dešava?

Da se buniš – nema vajde. Da psuješ – slab ti domet makar se popeo na Avalu. Da očajavaš – to ti ne gine. Sprdnja je najpametnije rešenje. Posebno posle Utiska nedelje, Upitnika, Da kako da ne možda i tako dalje. Osim ukoliko još uvek, ničim izazvano, ozbiljno shvataš te emisije.  Em smeh lekovit, em mentalna gimnastika više nego korisna. I, katarza ne gine. Tako su tviteraši noćas, najsmislenije moguće, odgovorili na emisiju Utisak nedelje, za ovu priliku prekrštenu u Lepotica i Đilas.

As much as the city is being held in the grip of Nature and the adamantine grip of her snow, so do I - after having resisted for several days - feel inexorably pulled into the Snow Trap. I have to write about the snow. I do not WANT to write about the snow! I rebel against its banality in subject matter! I push against its encroaching walls!

Yet here we are....

Kuhinja i njena terasa u našem stanu su gledale na Dobrovoljačku ulicu. Ni trideset metara daleko. Preko nje sam prešao gotovo svaki dan prve polovine svog života barem dva puta. Često i deset puta. Do škole, do trafike, do samoposluge, do reke, u grad.

Ranko Krivokapić ovih dana popravlja trojku iz demagogije, pa ...

Neku je temu za ovaj svoj uradak i karijerni napredak morao da uzme. I, da bi uradak bio ubedljiviji, neke je ljude morao da pomene, rastumači njihov lik i delo... Možda je bolje da nije. No, šta se može. Njegova odluka.

Evo teksta sa B92. Nije loše za porazmisliti. Ovako grčevita odbrana principa slobode zavredela je da se nađe među postovima. 

Gost autor: Amotherofthree


Šta se to desilo pa da danas deca koja žive u Srbiji, u Subotici konkretno, gde su službeni jezici srpski, mađarski i hrvatski, međusobno komuniciraju na engleskom?!

Da sve bude još interesantnije gradske vlasti rešenje vide u vraćanju mađarskog jezika u srpska odeljenja kao obaveznog izbornog predmeta koji će ulaziti u prosek.

U kupatilu jutros

Zima 2012. je nemilosrdna, snežni nameti su paralisali život u Srbiji. I dok ljudi uglavnom čekaju da im neko očisti ulice i puteve, proklinjući klimatske prilike i nadležne komunalne službe, Nune TV emituje primer ličnog i nehonorisanog doprinosa građanina-pojedinca u borbi protiv smetova u Beogradu. U akciji osvešćivanja javnosti promovisan je i specijalni model lopate za efikasno čišćenje snega.

Grupa Anonymous iz Srbije je sinoć preuzela web sajt ozloglašenog SOKOJ-a i na naslovnoj strani postavila tekst koji se završava sa parafrazom poruka koje ostavlja istoimena grupa, a zvuči ovako:

 Kopiranje je akt pokazivanja ljubavi. Molimo vas da kopirate i delite materijal sa ovog sajta. Mi spremamo hranu. Mi raznosimo đubre. Mi radimo u fabrici. Mi čuvamo miran san. Mi smo legija! Mi ne opraštamo! Mi ne zaboravljamo! Mi smo Anonimusi"

Po kanalima informisanja na internetu vest se raširila rano jutros, a na mail listama  je cirkulisao mejl pod imenom "tango down>>>. Ovo je predviđam samo prva od akcija, a nastavak će biti itekako zabavan.

Uopste nije bilo tesko rano probati pice (i/ili cigarete) u (post) Titovo vreme zivota nam bivse drzave. Svaka bakalnica, dragstor, samoposluga je bez problema prodavala opijate deci, jer boze moj, za koga malisani kupuju pljuge i kapljicu ako ne za svoje umorne roditelje koji su ceo dan vredno radili gradeci nam svetlu socijalisticku buducnost. Da li je nekome padalo napamet da su 'deca' kupovala BIP da bi ga, izmedju ostalog, konzumirala po ulazima, na krovovima, u prolazima, na parkinzima, a jos ni tinejdzeri bili nismo, nebitno je za ovu pricu.

Ali da se odmah na pocetku razumemo, alkoholizam je opasna bolest. Ali i zivot je opasna bolest, pa nikome nista...

Srbi, narod najgostoljubiviji

Kako nam je samo trebao odmor! Od početka novembra pedalali smo gotovo svakodnevno u stalnoj trci sa zimom od koje smo bežali ka jugu. Tu i tamo, sustigla bi nas sa noćnim temperaturama ispod nule, ali dani su uglavnom ostajali dosta topli, pogotovu kada bi sunce ogrejalo. Ali kada smo zagazili u januar, sustigao nas je talas veoma hladnog vremena.