Već neko vreme na tevejskim ekranima ide/pojavljuje se crno bela reklama za životno osiguranje. Da gledam i slušam koješta što se vrti na pomenutim spravama, primoran sam svako posle podne, koje provodim sa staricom majkom. Usamljenoj i imobilisanoj, televizor joj jedini glas koji čuje između odlaska mog brata i mog dolaska a onda ga po navici ostavi upaljenog.

Partizan dva, Prva (ako dozvolite -sedi) jedan, Crvena zvezda nula. To bi, ukratko, bio bilans našeg večitog fudbalskog derbija, retke stvari koja traje i izaziva, kakvu-takvu, emociju kod širokih narodnih masa. No, kako to biva sa institucijama u državi, koja je sve manje država, kvalitet fudbala konstantno izostaje, divljanje je postalo obrazac navijanja, a sportski maniri, onih, koji bi trebalo da nas uče tome, ostali su na kravatama skupih odela, sakrivenih ispod klupskih šinjela i pravoslavnim brojanicama besnih centarhalfova.  Uz medije, sportske novinare sa manirom svojih kolega iz političkih redakcija, koji su simulirali ratno stanje, brojali uhapšene, slomljene stolice i vreme za koje spetljani vatrogasci savladaju vatrenu stihiju i smeste je u koficu sa vodom, sve je poprimilo obrise potpunog debakla, možda malo manje za one, kojima je još uvek satisfakcija „silovanje komšija“, a letnje rane od irskih konobara, zaceljene...

malo me je nervirao večeras:))

mislim, moglo je i u dva seta

ali 70 pobeda u 100 finala

 

javiće nnn koliko pobeda uopšte:))

pomera granice i piše istoriju rodžer federer ,

baš.

fali nam olimpijada, to će uzmemo dogodine:))

 

 

 

- marko ima 2 lopte i za rodjendan dobije jos 2. koliko lopti ima marko?

 Kada sam bio klinac jako teško mi je padalo buđenje za školu. Pogotovo što je moj ćale, nakon godina diskutabilnih pokušaja, otkrio izuzetno efikasnu metodu koja me je bez greške dizala iz kreveta ali me je ostavljala nervoznim par sati. Čoveku dosadila ona igra "još 5 minuta" pa je u vreme kad treba da ustanem, dok on sluša vesti radio Beograda, jednostavno odvrtao radio do daske. Mene je to izluđivalo, odmah sam se drao da utiša, ali on mene, jelte ne čuje od buke, jer je u susednoj sobi, pa sam morao da ustanem da iznesem svoje negodovanje. A kad ustanem - ustao sam.

Vidim da se spremaju izbori i da se na sve strane priča i piše o tome, pa i ovde na blogu. Ja o izborima ne umem i neću, pa ću probati da napišem nešto o teškoćama preduzetništva i startup-ovima, nadajući se da i ova tema nekoga u Srbiji trenutno zanima.

Govoriću o visokotehnološkim startup firmama.
Kako napraviti uspešan startup u Srbiji ili generalno nekoj od zemalja ovog regiona ili trećeg sveta? Najkraći odgovor je: Vrlo teško. A zašto je to tako? Postoje brojni razlozi od kojih ću neke ovde nabrojati.

Za neke priče nije potrebno da prođe vreme. Poseta Prištini je jedan od tih. Od 1996. do 1999. godine , a naročito 1998., Proveo sam dosta vremena, u mesecima, na Kosovu (i Metohiji, ako je nekome značajno). Stracioniran uglavnom u Prištini. 2002. i 2003. sam tamo išao često. Bar jednom u dve nedelje...Od 2003. do četvrtka ni jednom. Informacije sam dobijao iz medija. Tačnije,  pojma nisam imao.

Braća i sestre po ludilu

12. novembar

 

- Samo se vi zezajte, a kad ja budem okačio fotke i statistiku o tome
koliko puta ste stali da nešto uslikate, koliko puta da piškite, a
koliko da proćaskate sa usputnim prolaznicima, raskrikanću vas pred
celom biciklističkom javnosti, a i šire - 'zapretio' nam je
Zoran-legionar više puta tokom protekla dva dana.

Ali nismo

Performans "P" Kampanja održava se u sklopu Live Art festivala LIMIT, u "Noći performansa" subota - 26.11.2011. od 22 h, u beogradskom Domu omladine.

"P kampanja" predstavlja maštovitu političku parodiju - kandidaturu Pičke na predsedničkim izborima, sa ciljem da njenim dolaskom na čelo države Srbija doživi preporod.

Predsednička kandidatkinja Pička, podržana od mnogobrojnih domaćih i inostranih asocijacija i pojedinaca, ulazi u trku na predstojećim predsedničkim izborima. Pička će originalnim rešenjima i odlučnim zalaganjem doprineti da  državna i društvena kriza budu prevaziđene, sa čvrstim uverenjem i obećanjem da će Srbija konačno ispuniti zacrtane zadatke i naći svoje mesto pod suncem kao ravnopravna članica, sa odličnim izgledima za prosperitet na svim nivoima (institucionalnom, ekonomskom, socijalnom, kulturnom, privrednom, turističkom itd.), kako bi stekla trajni ugled i izborila se za dobar rejting u međunarodnoj zajednici.

Јесте ово n-ти блог о бојкоту избора, али имам сведоке да сам га одавно најавио као „још један донкихотовски текст"! ;) Тешим се бар тиме да сам свестан  донкихотовштине! :P

Елем, треба само променити законе, тј. Устав убацивањем нпр. оваквог члана:

Члан x.

When the loan officer at the bank offers you a load of carrots instead of cash, you will know that this is a Crisis.

Business is booming for the Prognosticators of Doom these days. All I am hearing from all sides is that the End is Near, speeches about the Demise of Consumerism abound, and that we are sliding into a time of feudal lords, manor houses, indentured servitude and mediaeval bartering.

  Moja knjiga ima ime. Konačno. Srećni dobitnik sam – ja. Uostalom gde se videli tender u kom se bog prvo ne pobrine za svoju bradu. Ali, da ne bi bilo dibidus nefer, otvaram glasanje za jednu od dve utešne nagrade. Za onu prvu sam se već odlučila, takođe u skladu sa tradicionalnim tenderskim subjektivizmom.

Kada me je nedavno gordanac zvala da učestvujem na tribini koja se 26. novembra održava u Boru i koja za temu ima žene i Internet, prvo sam pomislila: Pa, kud za moj rođendan? Izvinjavam se, brzo sam shvatila kako je sebično što sam prvo na to pomislila, ali morate razumeti da će viševekovna tradicija proslave moga rođendana biti narušena i pitaj milog boga kakvi će se kompleksi jednoga dana povlačiti po genima generacijama dece, jer su u tom jednom danu njihovi roditelji, a moji prijatelji, bili izloženi takvom šoku. Ali, ajde to. Slaviće se sledeći vikend, bar će plata da kane u međuvremenu.

Autor: Rodoljub Šabić

Od pre neki dan konačno je postao „vidljiv" tekst nacrta jednog zakona čija (pretpostavljena) sadržina je već duže vremena izazivala žučnu raspravu u javnosti. Reč je o Zakonu o izmenama i dopunama zakona o javnim nabavkama.
Tekst je objavljen na veb sajtu Ministarstva finansija i propraćen pozivom za učešće u javnoj raspravi svim zainteresovanim. Načelno (uz uslov da zaboravimo na nepotrebno dugo oklevanje), ovaj potez, poziv javnosti i stručnoj i opštoj da da doprinos kvalitetu zakona je za svaku pohvalu.

Ako se ozbiljnije analizira period od petooktobarskih promena do danas nije teško doći do zaključka da su sve stranke više vodile računa o sebi nego o državi. Umesto da rešavaju probleme oni su ih sklanjali pod tepih, vodeći računa prvenstveno o sopstvenim i interesima svojih stranaka i stranačkih kadrova.Svako ima svoj odgovor i interpretaciju  o tome zašto smo tu gde jesmo, a nismo tamo gde smo trebali i očekivali da budemo,  tamo gde su nam obećavali.

Uprvao to je ključni razlog zašto nam treba sveopšti preokret, mnogo ozbiljniji i širi od onoga što  predlaže LDP. Svaki preokret koji nam obećavaju i koji će tek u izbornoj kampanji obećavati, a koji nije fokusiran na reforme ekonomskog i političkog sistema ostaće na nivou floskula i obmana bez obzira na zaklanjanje iza evropskih integracija, Kosova i drugih krupnih nacionalnih pitanja „koja ćemo baš mi rešiti“.Ako Srbija propada i nastavi da propada neće joj više pomoći ni biti važni ni EU ni Kosovo, niti će pomoći velike nacionalne parole.

Dakle, narodu treba reći istinu i o ekonomiji . O tome uporno već duže vreme govori profesor Miodrag Zec, ali ga očito oni koji odlučuju, a kojima je dobro, ne slušaju.

Što se naroda tiče, bolje je slušati šta govori Zec nego šta mu govore lukave lisice- stranački lideri i političari.