To je jedini muškarac koji mi se udvarao usrane guzice. Ja sam bila najlepša, najbolja, najzanimljviija osoba na planeti. Često mi je govorio da mi je kosa lepa i princezasta. I da je ljubav slatka jer se okolo nje nalazi šećer.

bitan doprinos globotomiji

Ne znam kako tramvajske/autobuske/trolejbuske karte sada izgledaju u Cirihu, Švajcarska. Negde među papirima imam primerak jedne od pre četrdesetak godina. Pošto me mrzi da kopam po pomenutim papirima opisaću je.

Testo noći spustilo se nad letnji grad. To je ono vreme kada svi osećaju da se nešto lepo mora dogoditi, jer je to pravo stečeno petkom. Čak i ako počne kiša, ona ostaje topla, narandžasta, letnja noć.

A letnji grad pun je letnjih ljudi. Ugrejani, oslobođeni slojeva odeće, svi kao pomalo raspušteni,

Moja gošća danas je jedna zabrinuta majka

Priča iz naslova je krenula na igralištu, s tim što ni jedna informacija nije bila potpuna ni (meni) dovoljna:

„Izašao pedofil iz zatvora...“

„Uh, otkad ta priča o pedofilu kruži...“

„Jeste, čula sam da je u liftu spopao dve devojčice, zaustavio lift...“

itd.

Ozbiljne vlade u ozbiljnim državama najvažnije, strateške, temeljne zakone predlažu u prve dve godine vladavine. U ozbiljnim državama vlada ne predlaže zakon u jednoj godini pa ga onda vraća u sledećoj. U ozbiljnim državam vlada ne predlaže i skupština ne donosi zakone koji krše sopstveni zakon o budžetu. Mi, nažalost, nismo ozbiljna država.

 (ili kako bi Petrović možda preferirao - l'été,

čemu ;)).

Jedino godišnje doba koje može da se meri s prolećem :)

Leto je lepo i po tome što se ide na letovanje :)

Da se ne bih raspisivao (što ili numem ili me mrzi :P),

biće ovo uglavnom blog u sličicama...

...najviše o tome kako je priroda na Sitoniji dočekala leto.

Ovakve vrućine nisu baš najbolje vreme za pokretanja vrućih političkih i ostalih ozbiljnih tema. Eto prođe i NATO samit, i dalje idemo ka EU, arheolozi i dalje rade na Adi, Pero i dalje dokazuje da onaj nije uopšte on, jedni ne daju uzorak za DNK analizu, a od drugih niko i ne traži jer neće da kvare Peri posao, mi preispitujemo privatizaciju, a Obama podsetio da su SAD tokom poslednje decenije potrošile hiljade milijardi dolara na ratove i postavio pitanje prirode američkog angažmana širom sveta. Bi i ona drogirana pevaljka na Kalemegdanu , a ona američka "komičarka" pokaza da i oni imaju svoje budale i da ih ne treba tražiti jer se same jave.

Sve su to vrlo ozbiljne i teške teme o kojima se može pisati ali sam ovih dana skloniji da uživam u dečjim biserima kojih ima puno na internetu.

Tog sam leta, U Komiži na Visu, krećući se uskom i lagano krivudavom ulicom oivičenom kamenim zgradama nosio uza se jednu knjigu Česlava Miloša. Da li je to bila «Zemlja Ulro» ili «U dolini rijeke Isse», nisam siguran, ali nosio sam je gledajući u nakrivljene škure koje su na većini kuća bile zatvorene i leti, i zimi, i dan i noć. Većina je bila prazna i napuštena. Ukućani su otišli negde, u Split, u Zagreb, u San Pedro, Kalifornija. Ili su pomrli. Tako raspršeni ne mogu se dogovoriti o budućnosti zgrade, eventualnoj prodaji. I zato kuće propadaju.

1. jun

Pozdrav

Čuo sam jednom jednu trenersku filozofiju, da je bolje imati zdravog i netalentovanog igrača na terenu nego talentovanog ali povredjenog igrača. Pošto u reprezentaciji nema mesta za netalentovane, smatram da ni povredjenom igraču nije mesto u njoj. Iz tog razloga morao sam da shvatim da ne mogu stati uz braću iz tima kad se bude pevala srpska himna u Litvanji.

Nismo još gotovi, mada je tako izgledalo. Ne samo što nismo još gotovi, nego smo u međuvremenu i poludeli. Dokaz? Blogovanje na B92 Blogu.

Čitaoca nikada ne treba suočiti sa sopstvenom glupošću, razljućeno je govorio osnivač kompleksne psihologije i rodonačelnik kolektivnog nesvesnog,  Karl Jung  čitajući Džojsa. “Uliks”  je to, međutim, postigao, grmi dalje Karl Gustav. Da, osećao sam se glupo i ljutito. Knjiga uopšte nije htela da mi izađe u susret, ništa nije činilo ni najmanji pokušaj da se preporuči , a to prouzrokuje osećanje razdraženosti i niže vrednosti kod čitaoca.  Da, zaista, ima knjiga  koje kao da i nisu pisane za čitaoce, već za književne teoretičare i kritičare.* Ne znam da li je Jung  čitao  Muzilovog “Čoveka bez osobina”.  Ja jesam.  Bolje reći pokušao sam još 2006. g. kada je Muzilovo epohalno delo prevedeno na srpski jezik  … i još uvek pokušavam.

Nacionalni specijalitet sa Zlatara je pita od elde, kako se heljda zove u ovdašnjim selima u kojima se gaji. Tajna njenog spravljanja nije toliko u sastojcima – heljdinom brašnu, punomasnom zlatarskom siru i kajmaku te domaćim jajima, koliko u korama, zapravo debelim palačinkama koje se peku prve. Svaka zlatarska domaćica ima svoj recept za idealnu žitkost testa i gustinu fila kojim se palačinke izdašno premazuju,