Istorija egzodusa, istorija je ljudske civilizacije. Setimo se Mojsija i starozavetnog egzodusa. Uostalom, zar nisu i naši preci, Stari Slaveni, krenuli u egzodus, negde iza ili oko Karpata, u pravcu jugoistoka Evrope? Pa, Čarnojević i velike seobe Srbalja, zbog turskog zuluma, sa Kosova i iz južne Srbije u srednju Evropu sve do St. Andreje i Pešte, pa albanska golgota... Ali, zašto da idemo tako daleko u istoriju? Slike egzodusa Srba iz Zapadne Slavonije, posle “Bljeska”, iz Kninske Krajine, posle “Oluje”  i sa Kosova i Metohije, posle “Milosrdnog anđela”, tako su sveže.

Jutros, na fejsu, lupaju ljudi lajkove ko ludi na neki video snimak u kojem se navodno napada Milog Predsednika (Borisa Tadica, ne Hajdara Alijeva). Iskace Boris po feed-u samo tako.

Long story short - veliki pobornici slobode radnika, seljaka i postene inteligencije, nazalost u najsurovijem pojavnom obliku mercedes marksizma, kavijar anarhizma i shampanj levicarenja koji je skoro vidjen, napravili su nekakvu spam aplikaciju koja im omogucava da bez znanja vlasnika profila kace taj svoj video po njihovim zidovima.

Bedna ideologija jos jednom je rodila bedne metode politicke borbe.

Vreme je... čudno. I kao pojam, i kao pojava. Ono je avatar onog našeg nedomislenog i ujedno najšireg spektra stvarnosti.

Prisećam se proleća koje upravo teče. Proleća koje to nije. Zato ga se i prisećam, kao da je nešto bivše, iako još uvek traje. Siv, poluvlažan i težak jorgan gotovo svih dana je navučen odozgo, kroz poluloptastu ravan gde je trebalo da se nalazi ona prefinjena, tanka, plavičasta posteljica večnosti. Pod tim teškim sivim plaštom dani su se nekako nezdravo sjedinili i sabili u utisak da su se samo prividno izdešavali, i, posledično, u utisak da

Zasto samo za odabrane?

Pa zato sto me (pod jedan) za ove druge boli patka. Jednostavno receno.

Drugo, ako ne smatras sebe odabranim , onda nisi odabran za ovaj blog. Tehnicki receno.

Cemu ovaj pretenciozni nastup (Stosic je tu mnogo bolji od mene)? 

Iskrenost valjda!!! Svestan sam valjda sta stavljam na sto. Ako neko krene ovde da me podjebava, nemam izlaza osim da se iskreno pravdam. Zato je valjda i ovaj naslov takav.

Elem ja ovde hocu da obijasnim zasto ja iskreno mislim da su Pescanik i Natasa Kandic uvek bili u pravu!

Pre nego što krenete da čitate i komentarišete, znajte da mi nije namera da se bavim politikom i suočavanjem sa prošlošću na ovom blogu. Dakle, striktno bih da se bavim temom medija u Srbiji. Konkretno - ogoljenim vidovima medijske manipulacije u Srbiji.

I ja sam gledao onu spornu TV emisiju na B92 u ponedeljak uveče i da vam pravo kažem već bih je i zaboravio da se oko nje nije digla onolika halabuka. A ta halbuka se digla uveren sam radi stvaranja frke oko "ponovnog" ukidanja Peščanika jer setite se prošle godine je već kolala glasina da je Peščanik ukinut:

These four defiant authors are sceptical about the future – particularly since the opposition radio programme Pecanik(hourglass) broadcast by the independent radio station B 92 stopped airing in July 2010. 

 http://www.signandsight.com/features/2128.html

Znači Peščanik možda bre nije ni postojao u proteklih gdoinu dana! 

Poštovani Blogeri, prenosim vam poruku što sam upravo dobio, bez izmena i uz dozvolu autora.

Gost autor: Prof. dr Vlado Delić

Drage koleginice i kolege,

Želeo bih da Vas obavestim da je FTN u saradnji sa Savezom slepih Srbije i preduzećem AlfaNum pokrenuo akciju koja treba da pomogne slepim i slabovidim korisnicima računara primenom novog sintetizatora govora iz teksta na srpskom jeziku i širenjem lanca obuke. Ako imate ideju ili predlog kome bi trebalo uputiti ovakav poziv (u prilogu) ili želite i sami da učestvujete u ovoj akciji, molim Vas

Krenula tako jedna Ciklo-Crvenkapa u posetu rodnim mestima svojih roditelja, a sve sama, na dva točka, kroz šume i preko planina. Na vuka nije naišla, samo na dobre ljude koji su joj pomogli da se posle šest dana živa i zdrava dokotrlja svojoj kući.

*

Tog leta po glavi mi se uporno motala ideja o samostalnoj turi na biciklu. Povod koji sam pronašla – da posetim mesta rođenja mojih roditelja – za moje bližnje je bio samo dobar pokušaj izgovora u koji ni sekundu nisu poverovali. „Uhvatili su te pundravci pa tražiš opravdanje“, razotkrili

Žena mi je siroče bez oca i majke, ja sam polusiroče, Radmila mi je živa. Kad čovek dođe u moje godine a na žalost neki i mnogo ranije, ostajemo ili postajemo siročići bez jednog ili oba roditelja. Dobro reče Nurudinova nana, dok su oni živi, čuvaju nam red a kad odu, onda je na nama da čuvamo red svojoj deci.

Dobro je te je život bogat u svojoj raznolikosti i svakakvosti pa nam u mladosti zaokuplja i dušu

Napad je najbolja odbrana, osim ako se braniš od samoga sebe. Za druge ne znam, ali ja se stalno branim od NJE. Neki put uspem, neki put ne, ali računam da pred sve nas povremeno stanu panter, lav i vučica i da moramo da pronađemo u sebi Vergilija koji će nam pokazati put. 

Nas dve, Vlastimira Stanković i Vlasta Ruškuc, delimo dobro i zlo. Jedan mesec ona ima mendžu, drugi mesec ja. Smenjujemo se na žurkama, u svađama, letovanjima, samoposlugama, u redu u ambulantama, na koncertima, društvenim mrežama, u svim životnim pohodima. Neki put smo i zajedno, ako je dobar event

Ne znam ni šta da napišem. Hteo sam prvo da psujem, pa da se zezam, a sad mi je samo muka.

Novosti

E Novine

 Vest nije potekla od njuz.net - a, ali se i dalje nadam da se neko samo zeza.

Biti dežurni u garnizonskoj ambulanti Črnomelj nije bila mala stvar. Dežurni je bio zakon. Nosio je oprtače i čizme i svaka njegova reč morala je bezpogovorno da se sluša.

Pre nego što sam transferisan u ambulantu, gde sam dobio šansu da budem dežurni, bio sam bibliotekar. To nameštenje imalo je svojih prednosti, pretežno u tome što sam bio u mogućnosti da iz prve ruke prelistavam nove knjige Erika Van Lusterbadera kao i izvesnih rumuskuh i madjarskih čijih imena sada, na žalost, ne mogu da se setim. Stizale su svakodnevno. Stavljao sam ih na sto razdvajajući

Juče beše završna priredba u OŠ "Mladost", prilika da se roditelji predškolaca ponose kako su im deca lepa, pametna, talentovana, i sve ostalo, a kroz pesmu i igru. Samo mi nije jasno zašto svi roditelji uglas pričaju dok tuđa deca recituju, a kad na njihovo dete dođe red, iznervirano svima uokolo viču "Pssssst!!!"

Ali, dobro, zemlja Srbija je ovo, nije zemlja Danska, šta da se radi. Ko nam kriv što se ne iselismo dok smo mlađi bili, jel'.

I moje je dete bilo lepo, pametno i talentovano (pu, pu, pu), ko i sva druga, uostalom. I ponosna je majka bila, i još je. Ali ne bih ovom prilikom o tome. Ovom bih prilikom jopet o duplošperovanim vratima, njih 19 komada, koje je škola platila 35.400,00 dinara komad. Tri komada od roditeljskih para, a 16 komada od sopstvenih sredstava.

Gej lezbejski info centar danas je predstavio prvi broj vodiča kroz gej Srbiju „Optimizam". Vodič ima 64 strane u punom koloru i besplatno se distribuira po kafićima i klubovima za LGBT populaciju u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Leskovcu, Zrenjaninu i Subotici.

Prvi broj je specijalno izdanje naslovljen „Šta sve možeš u Srbiji kad si gej" i vodič je kroz zakonske i pravne regulative, koji objašnjava koja sve prava LGBT populacija ima, a koja tek treba da osvoji. Tokom istraživanja i priprema prvog broja redakcija „Optimizma" je došla do zaključka da gej muškarci i lezbejke imaju zakonsku zaštitu samo dok su samci, dok istopolni parovi uopšte nisu zakonski prepoznati, kao ni transeksualne osobe koje su izvršile promenu pola, jer ne postoji zakonska regulativa koja to definiše.

Vodič donosi i životne priče istopolnih parova koji su venčali i žive u inostranstvu, a poreklom su iz Srbije, intervjue sa Markom Karadžićem, Nevenom Petrušić, tekstove Borisa Milićevića, Đurice Stankov i mnogih drugih.

Nažalost, zbog loše finansijske situacije izlazak drugog broja pod znakom pitanja i nadamo se da ćemo taj problem uskoro rešiti.

Izdanje prvog broja podržao je Fond za otvoreno društvo iz Beograd i GayEcho portal.

Magazin u PDF formatu možete preuzeti na adresi:

http://www.mediafire.com/file/26vwwvqbx3b27uv/Optimizam001-HQ.pdf

Sve tekstove u magazinu možete preuzeti u delovima ili celosti uz objavljivanje izvora.