Ašokah je nasledio carstvo svog dede Ćandragupte i pokušao vladati na isti način. Prvi uspešan imperijalistički poduhvat mladog vladara doveo ga je neposredno do dijalektičkog okreta političkog morala. U osmoj godini svoje vladavine (oko 265 godine pre nove ere) Ašokah je osvojio zemlju Kalingah (današnja Orisa) koja je na istoku  njegovo carstvo delila od morske obale. Njegovo carstvo se tako proširilo od Afganistana do obala Bengalskog zaliva.Ali pobeda je postignuta uz cenu ogromnog krvoprolića neprijatelja da se Ašokah zgrozio i jednom za svagda odustao od zavojevačkih sredstava

аутор марко

https://twitter.com/madacic 

U oblasti Homolja, jednoj od poslednjih oaza netaknute prirode u Srbiji,
u pripremi je otvaranje rudnika zlata Potaj Čuka-Tisnica iznad Žagubice uz metodu ekstrakcije zlata - cijanidom. Plan predviđa radni vek rudnika od 7 godina i vađenje 19,2 megatona rude.

Da bi se došlo do rude

 Гост аутор: nikvet pn

Тамо деведесетих, тек што сам отворио приватну амбуланту дошао ми је старији симпатичан пар са четворо паса мешанаца. Само је она говорила, витка жишка, он ситан блед са подочњацима смешкао се и ћутао. На крају терапије објаснио сам даљи поступак и исхрану покушавајући да и њега увучем, деловао ми је стабилније. Она је пресекла: Португалац, зове се Хелио, српски нула. Много је болестан од свашта, пије двадесет и четири таблете на дан. Испратио сам их, руковао се меко као баба. У наредних неколико сусрета испричала је да су се одавно нашли у Немачкој на раду, фризерка и електричар, немају деце; још коју годину до пензије решили да проведу у Србији, после ће већ видети.

Живели су у кући са двориштем премалим за превише паса. Велика разлика од њене родитељске куће у Кривом Виру. Но нажалост по смрти родитеља то је све прилично пропало. Она није показивала вољу да се тамо врати нити да обнови; њему је било свеједно.

Tamo negde sredinom pedesetih godina prošlog veka, pa skoro do kraja sedamdesetih se mnogo ljubavilo. Posle je došlo zabavljanje, pa ga smenile veze, šeme i ono što klinci danas zovu cimanje. Ako je suditi po nazivima, takav je i sadržaj bliskih muško - ženskih odnosa, a na tome su zasnivane (i još se zasnivaju) i brakovi. Kad malo bolje razmislim - nije ni čudo što su generacije naših roditelja provodile po 40 - 50 godina u braku, jer su se uzimali iz ljubavi i verovali u nju čak i kad je sve govorilo protiv. Posle je došla naša generacija, a mi smo tako voleli zabavljanje,

Beogradski promocija romana ’’Savršen antitalenat za sreću’’(Akademska knjiga, Novi Sad 2021) Nebojše Milenkovića, istoričara umetnosti, pisca i građanskog aktviste iz Novog Sada, održaće se u sredu, 8.decembra od 19 časova u UK Parobrod. O ovom erotsko-psihološkom trileru govoriće: Dragan Velikić, pisac, Dragana Bošković Kovačević, urednica za književnost Radio Beograd 2, Marko Oljača, sociolog i autor. Razgovor moderira urednica književnog programa u Parobrodu Katarina Lazić.

Најјачи бунт против било које власти јесте прочитати једну књигу недељно. 

Кад схватимо да свака власт било где у свету игра онако како гласачко тело свира, тад нам постаје јасно где лежи корен промена.

Бунт против културе која је формирала власт јесте продуктиван бунт.

Бунт против власти је јалов. Бунили смо се против Милошевића, скинули га и опет смо на истом месту. 

И тако ћемо тапкати у месту док год је култура која генерише власт иста.

Тек кад се буде развијала и унапређивала медијска култура, тек када сви гласачи буду умели да препознају реторичке и дебатне форе и финте, тек кад будемо умели да прозремо емотивну манипулацију и њене ефекте,

тек када се буде развијала и унапређивала политичка култура, тек кад будемо разумели разлику између племенског и системског друштва, 

тек тада ће игра бити разбијена и промењена. 

До тад, играмо исту игру, само мењамо стране.

... ili kako su seljani u Gornjim Nedeljicama spustili Vučića na zemlju... Srbiju!?

Preplavljen dobrim vibracijama nakon povratka sa veoma uspešne protestne blokade mosta "Gazela", odlučio sam da pogledam direktni prenos razgovora Aleksandra Vučića u selu Gornje Nedeljice, sa gradjankama i gradjanima tog sela i okolnih 12 sela Jadarskog kraja.

Iako je povod za razgovor bio taj nesretni i već prezreni Rio Tinto, kako je vreme odmicalo, pred Vučićem i pred svima nama se ukazala tužna i potresna slika srpskog sela na početku XXI veka.

Seljani

 Имам част и задовољство да пружим гостопримство уваженом блогоколеги Шмуу.

~~~~~~~~~~

Добар дан! Молим вас, две паклице сарајевске Дрине!

Imađah onda dvadesetjednu godinu, bio sam druga godina Prava i na pamet mi nije padalo davanje krvi. Provodio sam se sa drugarima kako god smo znali i mogli. Grgeč nam je bio polazna i dolazna stanica. Naravno da se nalazilo  vremena i za devojke! Pre predavanja, sedeli smo u holu i merkali devojke. I jednom baš u sred merkanja, prišao nam je kolega sa kojim se nismo družili ali smo ga znali. Rekao je da mu je sestra stradala u saobraćajnom udesu, u teškoj je situaciji, biće operisana ali je potrebno mnogo krvi. Pitao nas je, Gašu, Budu, Pecu i mene, da li bismo dali krv za

John, Dragan, Kurt, Milan, Joe, Amy, Doktor, David, Moca...

Besmisleno je oprastati se od ljudi koje nismo licno poznavali. Besmisleno je misliti da je planetarna fizicka prisutnost jedini modus aktivnog delovanja. Besmisleno je zaliti nad samim sobom pod plastom zala za tudjim nestankom. Besmisleno je nerazumevati na koji nacin deluju senzorsko-culni receptori. Besmisleno je smatrati da je odnos zivota i smrti neravnopravan. Besmisleno je ocekivati da mozemo primetiti u kom trenutku nedocekana buducnost postaje nepovratna proslost. Besmisleno je traziti odgovor na pitanje

Online tribina o kulturnim politikama u SFRJ i državama nastalim nakon njenog raspada, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad, 29. novembar 2021.

Učestvuju: Miljenko Jergović, pisac, Dino Mustafić, reditelj, Radina Vučetić, istoričarka, Teofil Pančić, novinar i Duško Radosavljević, politikolog.

Urednik i moderator: Nebojša Milenković, muzejski savetnik MSUV

Da li kad pomislite na Jugoslaviju i vi prvo pomislite na njenu kulturu i umetnost — i da li se, kad je SFRJ u pitanju, uopšte može govoriti o jednoj, jedinstvenoj kulturi — ili je upravo kultura generisala destruktivni nacionalistički naboj koji je tu državu na kraju razorio?

Je li SFRJ zbilja bila najautonomnija i najotvorenija ne-komunistička komunistička zemlja na svetu, kako je o njoj 1966. pisao američki magazin Tajm ili je pak reč o zemlji u kojoj su slobodoumne ideje i rigidne i apsurdne zabrane funkcionisale istovremeno?