Kada jednom videše Diogena kako u podne ide noseći upaljenu svetiljku i upitaše ga zašto to čini, on odgovori: Tražim čoveka.

Više puta sam se zapitao da li sam patetičan u svojim pisanijama, da li patetikom razvodnjavam misli ili osećanja iza kojih čvrsto stojim? Počeo sam da razmišljam o patetici i prvo što mi je palo na pamet je rečenica koja je prisutna u svakom, stoprocentno svakom(!) američkom

Prvo ću predstaviti oči i lik onoga ko sve ovo gleda, i beleži: našeg, mog, svačijeg i svakidašnjeg Imigranta, bez koga ne bi postojalo ‘ovde' i ‘tamo'. Smestila sam jedno ogledalo ispred nje-ga, da ga bolje vidim. Taaako.
Kao i kod svakog upoznavanja, najbolje je uvesti generalizacije, i koju apstrakciju. Za početak neka to bude:

 

 tap, tap, tap, tup..ups sorry!!

" Dobro kume oces ti da izubijas ove ljude po    aerodromu ..gledaj malo kako baratas sa tim stapom...."

"Ja da gledam"?, odgovorih pomalo zastajuci u masi putnika koja je ignorisala  moj bijeli stap  sem.... ako ih malcice ne/namjerno   sapletem istim. 

"Pa jebote da ja gledam vozio bi kola ne stap".

"Dobro filozofe.    ajde samo sad da pozurimo  na taj let pa cemo u avionu natanane o ljudima and ljudskim pravima" , odgovorio je moj kum rijesen da ne zakasnimo na let za Beograd.

"Znas", nisam

Znamo šta se dešavalo ranijih godina. Kao počelo da se smiruje. Onda su naše budale zapalile njihovu zastavu. Pa su njihove budale zapalile našu zastavu... Umesto nove spirale mržnje evo ja ću da se izvinim za zastavu u ime svih nas koji ne bi zapalili zastavu ni jedne države, sportskog tima ili zviđačkog odreda...

 

 

 

 

 

 

 Uz iznuđeno izvinejnje evo i video snimak da se opustimo (gledanje OBAVEZNO)

 

Kako stvari stoje, Niš neće dobiti novu sportsku halu do januara 2012. godine. Samim tim u najveći grad na jugu Srbije, neće doći najbolji evropski rukometaši (EURO 2012), a hotelijeri, kafedžije, ćevabždinice, buregdžinice, suvenirnice, semenkari i ostala „živina" u južnoj-tužnoj prestonici, ostaće uskraćena za nedelju dana karnevala i prihoda od više hiljada inostranih navijača, noćenja, šopinga, „tepsija sa sirom", hektolitara piva i par kamiona „zanimacija za zube". Niko neće poneti fotografiju-uspomenu sa Tvrđave, ni saznati priču o caru Konstantinu - Nišliji. Neće stranci zatvarati niške kafane, pušiti „Klasik", čuti Šabanovu „Hanumu", niti bajku o „Realu sa Nišave". Neće.

Dramatična društveno-politička nedelja u Srbiji privodi se kraju, a teško je i pobrojati sva pitanja koja je otvorila. Divljanje huligana na ulicama Beograda, a dva dana kasnije na fudbalskom stadionu u Đenovi, poklapa se sa trenutkom primetnog ubrzavanja procesa evropskih integracija Srbije i mnogi stručnjaci, mediji i predstavnici vladinog i nevladinog sektora taj „tajming“ dovode u vezu.

Vlasti u Srbiji, kako prenosi naš dopisnik iz Beograda, najavljuju radikalne mere protiv odgovornih

Jedan od najgorih ministara u vladi (na žalost nije i sa sigurnošću najgori) ponovo se javlja po pitanju monopola. Već po N-ti put prenosi građanima svoje pesničke slobode u shvatanju monopola koji monopolista ne iskorištava. Za njega, a i za sve građane Srbije, da konstatujemo:

Ne postoji monopolista koji ne zloupotrebljava svoj monopolski položaj. Tačka. Zbog toga monopoli nisu i niti treba da budu dozvoljeni i treba da se razbijaju i kažnjavaju.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

'97. je slobens prodao 49% (novoosnovanog) Telekoma grčko-rimskom kupcu za preko 1,5 milijardi maraka (u to vreme otprilike 1 milijarda dolara - koja je tada vredela kao danas otprilike 1,3-4 milijarde dolarosa) . U to vreme Telekom nije imao mobilnu telefoniju (koja danas donosi ubeeedljivo najveću zaradu Telekomu (tj. državi), nije bilo mnogih drugih usluga, nije bilo Telekoma Srpske u vlasništvu, niti Mtela Crne Gore.

2002. Vlada Srbije je otkupila 29% od Talijana, a 20% je ostalo u vlasništvu grčkog OTE-a.

Dolazi i kod nas vreme elektronske trgovine. O tome se dosta priča, vidim da su forumi puni rasprava na ovu temu, neki državni organi ubrzano rade na razvoju regulative i drugoj infrastrukturi, neki trgovci su počeli ili su zainteresovani i spremaju se, banke takođe. Medjutim, većina našeg naroda nije na to baš navikla, pa je zato dobro da na vreme napomenemo neke stvari o kojima treba voditi računa pri kupovini na Internetu tj. online. Bitno je da se trgovina obavlja bez straha, ali sa neophodnom dozom opreza i merama predostrožnosti.

 

Ovo su najčešće lozinke prema izvoru ovde >>>.

Boris Dežulović mi je jedan od omiljenih autora sa ovih prostora. Svi mi volimo da čitamo njegove kritičke tekstove o svojoj domovini, ali je pitanje koliko nam se dopada kada smo mi na tapetu. Tekst Borisa Dežulovića prenosim u celosti:

Dozlaboga je već istrošena moralistička fraza kako svatko treba najprije počistiti u svom dvorištu, pa tek onda viriti u susjedovo.

Dozlaboga istrošena, a ne da se potrošiti. Preduboko je u balkanski genotip našeg čovjeka ukopan refleks da se penje na prste i isteže vrat preko plota, uzrokujući endemsku ukočenost

 

Никад у нашем племену није било периода мира и благостања дужег од тридесет година. Колико ја памтим a памтим добро предања и каже, тридесет година је је било само једном! Ако бисмо успевали да саставимо девет, десет година без трзавица, проливања

Uz ogradu da nisam informisan o karakteru, formatu i obuhvatu skupa, a u najboljoj veri i nameri da se čuje i glas B92 blogozajednice, kako se ne bi osećala diskriminisanom,  postavljam pitanje da li su skupu blogera u Novom Sadu  prisustvovali i blogeri B92.

Ako nisi zašto nisu?

Ako jesu po kom delegatskom sistemu su birani i koje telo ih je delegiralo?

Ako su bili da li će nas informsati o onome šta se dogovaralo i šta je dogovoreno?

Kako je saopšteno radi se o najvećem regionalnom susretu blogera na kome se razgovara o trendovima u blogosferi i u društvenim mrežama.
Glavna tema ovogodišnjeg skupa "Blog open" je tretiranje blogera u medijskom zakonodavstvu. Možda o tome imaju šta da kažu i blogeri B92.
U svakom slučaju, mislim da je Blog B92  sastavni deo javnog mnenja i, neka mi bude dozvoljeno, spada u red pristojnijih i boljih vrsta ovog vida komunikacije.

Možda jedan sličan skup i blogera B92 ne bi bio na odmet, što ostavljam uredništvu i rukovodstvu B92.